Norveška bolje primenjuje zakone EU nego njene članice

Građani Norveške su na referendumu 1994. glasali za to da zemlja ostane izvan EU, ali je i pored toga veoma povezana sa blokom i plaća pristup unutrašnjem tržištu sa velikim grantovima za 15 ekonomski slabijih zemalja članica u okviru onoga što se naziva Evropski ekonomski prostor (EEU) i Sistem grantova Norveške.

Ali, tokom poslednjih godina, Oslo sve češće uslovljava ove grantove zahtevima da primaoci poštuju vrednosti definisane zakonima EU kao što su prava manjina i vladavina prava, idući ponekad čak i dalje nego sama EU, koja još uvek vodi debatu oko toga da li raspodela sredstava treba da se poveže sa demokratskim kriterijumima.

Norveška je 2014. obustavila sve grantove za Mađarsku, 214 miliona evra za tekući period finansiranja 2014-2021, pošto je zaključila da je vlada premijera Viktora Orbana htela da preuzme preveliku kontrolu nad time kako se novac iz EEA i „Grantova Norveške“ raspoređuje u zemlji, čime se krše pravila ove šeme.

Ta sredstva su i dalje pod suspenzijom.

U februaru ove godine, Norveška je zamrznula fond od 65 miliona evra namenjen projektu podrške poljskim sudovima i popravnim ustanovama, pošto je postala zabrinuta zbog gubitka nezavisnosti sudstva u Poljskoj pod vladajućom strankom Pravo i pravda.

Zatim, krajem septembra, vlada u Oslu je ponovo povukla ručnu, isključivši mnoštvo poljskih gradova iz programa za finansiranje vrednog 100 miliona evra pošto su ovi gradovi odlučili da zabrane ono što su nazvali „LGBT ideologijom“.

„Sve aktivnosti koje finansiraju EEA i ‘Grantovi Norveške’ zahtevaju da oni koji su uključeni poštuju i aktivno sprovode fundamentalna prava i slobode, uključujući prava manjina“, rekla je za Politiko Marte Ziolkovski, politička savetnica u norveškom ministarstvu spoljnih poslova.

„Smatramo da finansiranje poljskih državnih entiteta koji su usvojili rezolucije kojima se proglašavaju zonama slobodnim od LGBT ideologije nije u skladu sa pravilima EEA i ‘Grantova Norveške'“, dodala je ona.

Kao što su na Poljsku i Mađarsku uticali u finansijskom smislu, odlučni potezi Norveške su takođe poslužili i za skretanje pažnje na postupke same EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je strogo osudila poljske zone slobodne od LGBTQ u svom nedavnom govoru o stanju Unije, ali potez Komisije kojim se odbacuje šest programa za gradove pobratime, koji Poljsku koštaju samo do oko 25.000 evra po gradu, čini se uglavnom simboličan.

Nasuprot tome, odluka Norveške bi mogla svaki od ovih poljskih gradova da košta milione evra zbog gubitka grantova.

„Pomalo je ironično što imate zemlju koja je izvan EU a koja može mnogo oštrije da se suprotstavi onome što se događa u Mađarskoj i Poljskoj nego sama EU“, kaže Marlene Vind, politikološkinja na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Ovi potezi Norveške dolaze u osetljivo vreme za EU, dok se nacionalne vlade i Evropski parlament premišljaju o tome kako treba postupati prema zemljama članicama, naročito Mađarskoj i Poljskoj, koje su optužene za brojna kršenja poštovanja evropskih vrednosti definisanih zakonima EU.

Takozvane disciplinarne procedure člana 7, koje bi svaku zemlju mogle da koštaju prava glasa na nivou EU, u decembru 2017. su pokrenute protiv Poljske, a u septembru 2018. protiv Mađarske.

Obe zemlje poriču optužbe da su narušile osnovne vrednosti EU i od tada se malo toga razvijalo dalje po tom pitanju.

Nasuprot tome, potez Norveške kojim se obustavlja finansiranje poljskih gradova je usledio veoma brzo i uskoro bi trebalo da počne da se primenjuje, delom i zato što vlada u Oslu može da deluje nezavisno, dok Evropski savet mora da uzme u obzir mišljenja svih zemalja članica, uključujući i one koje bi Brisel možda hteo da sankcioniše.

Norveška vlada je saopštila da je ispitala vrednosti koje su iznesene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i da je zaključila da deklaracije poljskih gradova o zonama slobodnim od LGBTQ nisu kompatibilne sa tim vrednostima.

„Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da se u takvim zonama ne poštuju ljudska prava i da im nije mesto u Evropi. Isto tako njima nije mesto ni u našim grantovima“, zaključila je Marte Ziolkovski iz norveškog ministarstva spoljnih poslova.