Norveška obeležava deset godina od napada ekstremiste Andersa Brejvika

Anders Bering Brejvik (norv. Anders Behring Breivik; 13. februar 1979) norveški je ekstremni desničar i izvršilac terorističkih napada u Noveškoj.

Brejvikovi pogledi na svet karakterišu se nacionalizmom i islamofobijom. Brejvik tvrdi da je potrebno uništenje islama, navodnog projekta „Eurabije“ i kulturnog marksizma, da bi se očuvala hrišćanska Evropa.

On za sebe tvrdi da je član međunarodne antiislamske mreže, koja ima dve ćelije u Norveškoj, ali je odbio da ih otkrije, dok se ne ispune njegova dva uslova: da norveška vlada podnese ostavku i da on bude imenovan za vrhovnog zapovednika norveške vojske.

Policija dovodi u pitanje verodostojnost ovih Brejvikovih navoda zbog njegovog mentalnog stanja.

Zbog svojih radikalnih stavova, on odučuje da 22. jula 2011. godine postavi bombu ispred kancelarije premijera u Oslu.

U eksploziji je poginulo osam osoba, nakon čega je, prerušen u policajca, otišao do ostrva Utoja i nasumično počeo da puca na učesnike letnjeg kampa omladine laburista.

U kampu je ubio 69 osoba, među kojima je najviše bilo adolescenata, a ranio 242 osobe. Najmlađa žrtva je u tom trenutku imala samo 14 godina.

Kada su policajci stigli na ostrvo, Brejvik nije pružao otpor pri hapšenju.

Psihijatrijski tim je 29. novembra 2011. godine, doneo zaključak da je Brejvik u trenucima kada je izvršio napad bio neuračunljiv, odnosno da je bio u stanju paranoidne šizofrenije.

Nakon ove odluke, Brejviku ne može biti suđeno, jer po norveškim zakonima niko ne može biti procesuiran ako se dokaže da je u trenutku izvršenja zločina bio u nesvesnom stanju.

Brejvik je u avgustu 2012. godine ipak osuđen na 21 godinu zatvora za masovna ubistva, izazivanje eksplozije i terorizam.

U delu javnosti je izraženo nezadovoljstvo zbog kazne, te je apelovano na zaoštravanje maksimalnih kazni.

Ukoliko ga sud i dalje bude smatrao pretnjom za društvo, kazna zatvora može biti produžena. Brejvik bi mogao da dobije kaznu ne veću od 30 godina zatvora.

Ovaj događaj se smatra najgorim činom nasilja u toj zemlji od Drugog svetskog rata.

Svake godine se održavaju manifestacije širom zemlje u znak sećanja na poginule.

Hiljade Norvežana će se danas okupiti ispred sedišta vlade u Oslu i na ostrvu Utoja kako bi odali poštu žrtvama.

Komemorativna ceremonija će biti održana ispred nekadašnje kancelarije premijera u Oslu, koja je od napada ostala prazna zato što su ostale nesuglasice oko njene obnove.

Komemorativnoj ceremoniji će prisustvovati premijer Erna Solberg, preživeli i rodbina žrtava.

Nakon toga će biti održana služba u katedrali u Oslu, na kojoj će govoriti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je u vreme napada bio premijer.

U podne, širom zemlje će pet minuta zvoniti crkvena zvona.

Kasnije tokom dana će takođe biti odata počast žrtvama na ostrvu Utoja, a uveče će na ceremoniji govoriti kralj Harald.