Nova odluka kompanije Dizni: Pre crtaća idu upozorenja na rasizam

„Ovaj program sadrži negativne prikaze i/ili nepravedan tretman ljudi ili kultura“, piše u upozorenju.

„Ovi stereotipi su bili pogrešni tada i pogrešni su sada“, navodi se u poruci u kojoj se dodaje i da je, umesto da sadržaj bude uklonjen, „bolje prepoznati njegov štetan uticaj, učiti iz toga i pokrenuti razgovor u cilju zajedničkog stvaranja inkluzivnije budućnosti“.

Među filmovima na koje stavljeno dodatno upozorenje nalaze se „Mačke iz visokog društva“, gde se prikazuje mačka „žutog lica“ koja svira klavir štapićima za jelo, zatim „Petar Pan“, u kojem se američki domoroci opisuju rečju „crvenokošci“, što predstavlja rasističku uvredu, kao i „Maza i Lunja“, gde postoji više primera rasističkih i kulturoloških stereotipa.

Kompanija Dizni je najpre postavila upozorenje o rasizmu u novembru prošle godine, ali ono je bilo mnogo kraće i glasilo je: „Ovaj program je predstavljen onako kako je originalno napravljen i može da sadrži zastarele kulturne prikaze“. Neki filmovi, kao što je „Pesma sa juga“, nisu uopšte dostupni na Dizni plus kanalu zbog rasizma.

Slično tome, kompanija Vorner Bros već dugo ima upozorenje o „etničkim i rasnim predrasudama“ u nekim od svojih crtanih filmova.

„Iako ovi crtani filmovi ne prikazuju današnje društvo, oni su predstavljeni onako kako su originalno stvoreni zato što bi, da nije tako učinjeno, to bilo isto kao i tvrditi da te predrasude nisu nikada postojale“, navodi se u upozorenju ove kompanije.

Kada su u pitanju Diznijevi filmovi, u „Mazi i Lunji“ (1955) prikaz dve sijamske mačke, Si i Am, obeležen je antiazijskim stereotipima, a osim toga postoji scena u kojoj se jakim akcentom oslikavaju stereotipi zemalja iz kojih potiču određene rase pasa, kao što su meksička čivava Pedro i ruski hrt Boris.

U „Mačkama iz visokog društva“ (1970) je sijamska mačka Šun Gon nacrtana kao rasistička karikatura Azijata.

U „Dambu“ (1941) vrane koje uče simpatično slonče da leti imaju preterano stereotipne crnačke glasove, a njihov vođa se zove Džim Krou, što je aluzija na skup segregacionističkih zakona na jugu Sjedinjenih Država u to vreme.

U „Knjizi o džungli“ (1968) Kralj Luj, majmun sa lošim lingvističkim sposobnostima, peva u stilu diksilend džeza i prikazan je kao lenština, te je njegov lik kritikovan kao rasistička karikatura Afroamerikanaca.

Osim što se američki domoroci nazivaju „crvenokošcima“, u filmu „Petar Pan“ (1953) glavni lik i njegovi „izgubljeni dečaci“ izvode ples noseći na glavama indijanske perjanice, za šta u kompaniji Dizni danas kažu da je „oblik ismevanja kulture domorodačkih naroda“, a pesma koja se u originalu zvala „Šta čini crvenog čoveka crvenim“ je okarakterisana kao rasistička i preimenovana je u „Šta čini hrabrog čoveka hrabrim“.

U „Pesmi sa juga“ (1946), jednom od najkontroverznijih Diznijevih filmova koji nikada nije objavljen u video ili DVD formatu u Sjedinjenim Državama, prikaz radnika na plantaži, Ujka Remusa, potkrepljuje stari rasistički mit da su robovi bili srećni na poljima pamuka.