Novi auto-put, železnička pruga, hoteli, stadioni... 1

Zemlje domaćini velikih sportskih događaja često se, posle završetka tih velikih manifestacija, suočavaju sa praznim stadionima.

Nasuprot tome, u Južnoj Koreji, gde se održavaju 23. Zimske olimpijske (ZOI) i 12. Paraolimpijske igre, planiraju da njena istočna obala postane poput Orlanda, grada na Floridi, jedno od najposećenijih turističkih odredišta u svetu. Novoizgrađena transportna infrastruktura trebalo bi da, inače retko nastanjen planinsko-primorski kraj u provinciji Gangvon, učini pristupačnijim. Super brza železnička pruga i autoput sa četiri trake otvoreni su pred početak ZOI. Dve saobraćajnice povezuju Seul, na zapadu Južne Koreje, sa obalom Istočnog ili Japanskog mora i prema mišljenjima pojedinih stručnjaka primer su kako bi trebalo pravilno realizovati projekte koji ostaju kao nasleđe Olimpijada. Novi autoput, sa 31 tunelom, skraćuje put za 40 minuta u odnosu na vreme ranije potrebno za vožnju preko poluostrva. Još je impresivnija super brza železnička pruga. Umesto starom, kružnom železničkom prugom, kojom se do odredišta stizalo za pet sati i 50 minuta, sada KTX (korejski ekspres nalik ajkuli), koji promiče kroz 34 tunela i preko 53 mosta, istu relaciju prelazi za samo dva sata i jedan minut.

Za ruralni Gangvon, poznat po prijatnoj klimi i divnim pejzažima, Olimpijada u Pjongčangu je jedinstvena prilika da ostvari finansijske benefite. Država je investirala oko 13 milijardi dolara u Pjongčang – u stadione i sportske objekte uloženo je 2,8 milijardi dolara, a u infrastrukturu – 10,2 milijardi. Nova saobraćajna infrastruktura ubrzaće, kako se procenjuje, transport poljoprivrednih proizvoda sa istočne obale do Seula. Osim toga, daće podsticaj razvoju planinskih odmarališta. Treba podsetiti da se Gangvon nalazi usred najspektakularnijeg planinskog venca na Korejskom poluostrvu. Reč je o Tebeku, dok se istoimeni grad nalazi na nadmorskoj visini od 650 do 700 metara. Tu su i plaže, koje zapljuskuje Istočno more i najlepše su na poluostrvu. Ali, Gangvon je i jedina, demilitarizovanom zonom, podeljena provincija. I ne samo to, zbog blizine Severne Koreje, u tu oblast je slabo investirano. Većina južnokorejske teške industrije je, pod strogim nadzorom autoritarnog graditelja zemlje Park Čung-hia, podignuta na jugoistoku. Otuda je turizam vodeća privredna grana u Gangvonu. Prošle godine, provinciju je posetilo 100 miliona turista, odnosno dvostruko više od ukupnog broja (51,5 miliona) stanovnika Južne Koreje. „Zadatak je da ponudimo dodatne kulturne sadržaje i pre svega više festivala“, kaže guverner provincije Gangvon Čoi Mun-sun.

Ohrabruje činjenica da preduzetnici već pokazuju interesovanje za ulaganja u postolimpijskom periodu. Osim što je Gangvon svojevrsna terra incognito, potencijalne ulagače privlače i stanarine, koje su u glavnom gradu provincije – Gangnungu, znatno povoljnije nego u Seulu. Investitori očekuju da će KTX imati sličan uticaj u Gangnungu kao i u Busanu, drugom po veličini gradu. Otvaranje prve korejske KTX linije (2004. godine), od Seula na severozapadu do Busanu na jugoistoku, podstaklo je razvoj turističkog sektor. „Očekujemo porast broja stanovništva u provinciji koju sada naseljava oko 1,5 miliona ljudi. Naročito penzioneri iskazuju spremnost da se ovde nasele i u priobalnim gradovima Gangnungu i Sokčou, već su skočile cene nekretnina“, ističe jedan lokalni zvaničnik. Uoči Olimpijade 2018, osim kopnenih veza, unapređen je i sadržaj vodeće južnokorejske vazdušne luke. Međunarodni aerodrom Inčon, otvoren 2001. (godinu dana pre Svetskog prvenstva u fudbalu u Japanu i Koreji) 2002. godine dobio je drugi terminal. Očekuje se da će objekat, čija je izgradnja koštala 2,5 milijardi dolara, usluživati 18 miliona putnika godišnje. Plan je da se ukupan kapacitet Inčona proširi na 72 miliona putnika godišnje.

Ekonomski procvat

Sudeći prema dosadašnjim iskustvima Južna Koreja je profitirala od izgradnje velikih infrastrukturnih projekata. Slična su očekivanja i kad je reč o novoizgrađenim putnim, železničkim i vazdušnim kapacitetima. Podsećanja radi, ekonomski procvat Južne Koreje razorene Korejskim ratom (1953), počeo je šezdesetih godina prošlog veka izgradnjom autoputa između Seula i Busana. Saobraćajnica duga 416 kilometara, koja je sagrađena za samo dve i po godine, podigla je na noge građevinarstvo, petrohemiju, industriju čelika, ali i auto industriju, jer je trebalo napraviti vozila koja će se kretati novim auto putem. Početkom 1990-ih, državno čudo visoke tehnologije lansirano je zahvaljujući ulaganjima u internet širokog raspona i razvoju veoma napredne CDMA mreže mobilne telekomunikacije. To je bila šansa i za kompanije poput Samsunga i Laki goldstara (LG).

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Novi auto-put, železnička pruga, hoteli, stadioni…”

  1. Za ostalo ne znam ali znam da je super brza pruga napravljena jos pre 10-tak godina a nikako pred ovogodisnje ZOI i da vec dugo odlicno funkcionise.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.