Olaf Šolc u Kini, obećava da neće plesati: Politico analizira zašto se Nemačka klanja „kineskom zmaju“

Iako je Šolcova neočekivana TikTok-ova podrška bila više tužna Kabuki nego zabavna džiga, on je bio užasan. Objava sledi samo nekoliko dana uoči posete Kini, matičnoj bazi kontroverzne društvene mreže, a Šolc je izgledao očajnički želeo da ubedi Peking da je prijatelj na putu.

Sa dobrim razlogom: Šolcu je potrebna Kina.

Ich tanze nicht. Versprochen. #TikTok

— Bundeskanzler Olaf Scholz (@Bundeskanzler) April 8, 2024

Sa sledećim nacionalnim izborima za nešto više od godinu dana, lideru evropskog ekonomskog motora ponestaje vremena da dočara čudo i preokrene katastrofalni položaj svoje vlade u odnosu na nemačko stanovništvo.

Šolcova trodnevna poseta Kini, koja počinje u subotu, biće njegovo najduže i najvažnije putovanje u inostranstvo otkako je preuzeo dužnost krajem 2021. Za kancelara, opterećenu rekordno niskim rejtingom i razularenom koalicijom, turneja je prilika da ne samo da dokaže da ima globalni ugled, već da pokaže glasačima da će učiniti sve što je potrebno da sačuva Nemačku.

Činjenica da su SAD, veliki zaštitnik Nemačke, vršile pritisak na Berlin da „derizikuje“ svoje odnose sa Pekingom samo je jedan od razloga zašto bi Kina izgledala kao mesto koje bi Šolc radije izbegavao.

Da ne pominjemo nedavne podatke Kine o ljudskim pravima. Pod predsednikom Si Đinpingom, Kina je napravila autoritarni zaokret, ugušivši demokratski pokret u Hong Kongu i primoravajući više od milion Ujgura, pretežno muslimanske manjine, u „logore za prevaspitanje“ (koji zabrinjavajuće podsećaju na koncentracione logore).

Moglo bi se očekivati da će Nemačka, od svih zemalja, biti osetljiva na nevolju etničke manjine koja je primorana da živi iza bodljikave žice pod pretećim pogledom naoružanih stražara u karaulama?! Razmislite ponovo.

Čak i ako se nemački lideri ne umaraju da podsećaju svet na svoju privrženost najvišim moralnim standardima, Berlin je iznova i iznova dokazao da nije voljan da žrtvuje svoj prosperitet na oltarima ljudskih prava, bezbednosnih briga Vašingtona ili čak Evropske unije.

Uzmite Rusiju. Tek kada su ruski tenkovi krenuli ka Kijevu početkom 2022. Nemačka, koja je godinama ignorisala upozorenja saveznika o oslanjanju na Moskvu, preokrenula je kurs i počela da se odvikava od ruske energije.

Nije da je Šolc naučio lekciju. Kakve god nedoumice da je imao zbog toga što je previše zavisan od drugih zemalja izgleda da su isparile u olujnim oblacima koji su obavili nemačku ekonomiju.

Kao i većina opklada napravljenih pod prinudom, Šolcov kineski gambit je daleko od sigurne stvari.

Autoput do pakla

Decenijama je put ka Kini bio popločan zlatom za nemačke izvoznike, pokrivajući njihove profite i održavajući poziciju Nemačke kao jedne od najvećih svetskih ekonomija.

U skorije vreme, međutim, taj put je više ličio na autoput do pakla usred sve agresivnijeg protekcionizma Pekinga i teške industrijske politike.

Dve trećine nemačkih kompanija koje je nedavno ispitala Nemačka privredna komora u Kini žalilo se na „nelojalnu konkurenciju“ u zemlji.

U međuvremenu, Evropska unija je sve više frustrirana izdašnim subvencijama koje Kina daje svojim ključnim industrijama, od proizvođača vetroturbina do automobilskih kompanija. Poplava uvoza jeftinih kineskih električnih vozila u Evropu vrši pritisak na lokalne proizvođače do tog stepena da Brisel odmerava uvođenje carina već na leto.

Iako je nemačka automobilska industrija takođe bila pod pritiskom jeftinog uvoza, kompanije poput Mercedesa i BMV-a gnušaju se da podržavaju kažnjavanje Kine iz straha da će oštetiti svoje poslovne interese tamo ako Peking, kao što je verovatno, uzvrati.

Drugim rečima, nema povratka. Kada se nemačka industrija prvi put preselila u Kinu 1980-ih, političari i rukovodioci su verovali da ulažu u budućnost. Sa prosperitetom, Kina bi se liberalizovala i postala zapadnija, čak i demokratskija.

Bila je to lepa teorija, ali kao što Ujguri mogu da potvrde, stvari nisu išle na taj način.

Umesto toga, Kina je provela decenije učeći od Zapada i iskopavajući svoju tehnologiju do te mere da se više ne oslanja na Nemačku.

Nažalost po Nemačku, Kina joj je i dalje potrebna.

Za nemačke kompanije kao što su Simens i Folksvagen, koje su počele da investiraju u Kinu pre 40 godina, zemlja je sada stub njihovog globalnog poslovanja. Samo Kina čini oko 50 odsto globalne prodaje automobila VW. Uprkos šarolikoj istoriji VW- kompanija je osnovana pod nacistima i oslanjala se na ropski rad tokom Drugog svetskog rata – nastavlja da vodi fabriku u Sinđangu, gde su Ujguri zatočeni.

Iako se kompanija našla na udaru kritike u Nemačkoj jer se nije izvukla, to bi rizikovalo da naljuti kinesko rukovodstvo.

„Trgovina sa Kinom nam donosi prosperitet i kratkoročno je praktično nezamenljiva“, rekao je Moric Šularik, predsednik Kil instituta za svetsku ekonomiju.

Ekonomska paraliza

Nakon slabe 2023.  ekonomisti i Međunarodni monetarni fond očekuju da će nemačka privreda nastaviti da stagnira. Izvoz je pao za više od dva procenta do sada ove godine bez znakova olakšanja na horizontu. Iako je nemačko zapošljavanje i dalje snažno, to bi se moglo brzo promeniti ako se privreda ne podigne.

Dok se Nemačka suočava sa velikom listom izazova za rast, od hroničnog nedostatka kvalifikovanih radnika do prekomerne regulative, ono što neki ekonomisti vide kao najviše sakaćenje je negativno raspoloženje među preduzećima i potrošačima.

„Kao da je nemačka privreda paralizovana“, navodi Timo Volmerhojzer, ekonomista sa Instituta Ifo sa sedištem u Minhenu, jednog od vodećih nemačkih ekonomskih istraživačkih centara. „Raspoloženje je loše, a nesigurnost velika“.

U tom kontekstu, Šolcovo putovanje u Kinu nosi više od nagoveštaja očaja. Čak i ako bi Kina otvorila svoja vrata većoj stranoj konkurenciji i zaustavila svoju praksu dampinga cena u Evropi, kineska ekonomija nije sila rasta iz prošlosti. Kriza imovine i preveliki kapaciteti u ključnim sektorima ostavili su kinesku ekonomiju na konopcu.

Neki političari, posebno među Zelenima koji su kritični za Kinu, tvrde da bi Nemačka trebalo da krene da se distancira od Kine.

„Naša zemlja ima dovoljno otpornosti da se izbori čak i sa takvim ekstremnim scenarijem“, smatra Šularik iz Kila.

Međutim, lakše je reći nego učiniti. Štaviše, Šolc ne može sebi da priušti dalju eroziju nemačkih poslovnih veza sa Kinom u vreme kada se ekonomija njegove zemlje već bori.

Šolcov problem je što nema gde da ode.

Nemačka industrija je već uveliko investirala u SAD, koje su daleko najveće izvozno tržište u zemlji (nemački izvoz u SAD je samo 2023. iznosio 158 milijardi evra, u poređenju sa 97 milijardi evra u Kinu). Na papiru, čini se da je Kina (najveći trgovinski partner Nemačke kada se kombinuje izvoz i uvoz) tržište sa više potencijala za rast.

S obzirom na tešku ekonomsku situaciju Nemačke, Šolc mora da se vidi kako čini nešto kako bi podstakao izvoz. A s obzirom na uspeh koji su nemačke kompanije imale u Kini tokom godina, nema boljeg mesta za njega da pokaže biračima da misli na posao.

Ipak, izvan optike, postoji komplikovanija računica. Čak i ako se trenutni ekonomski problemi Kine pokažu privremenim, tenzije između Vašingtona i Pekinga oko Tajvana i globalne bezbednosne mere doveli su Nemačku u tešku poziciju.

Uzeti zajedno, SAD i Kina čine skoro 20 odsto nemačke trgovine, što znači da zemlja ne može sebi da priušti ni gubitak.

To objašnjava balansiranje koje je Šolc pokušao da odigra između njih dvojice.

Oslanjanje Nemačke na SAD za svoju bezbednost znači da možda nema drugog izbora osim da pristane na američki pritisak da se okrene od Kine ako dođe do pritiska. Ali do sada je Šolc, kao i Angela Merkel pre njega, uspevao da žonglira sa ova dva odnosa.

Niko bolje od Sija ne razume

Niko bolje od Sija ne razume oslanjanje Nemačke na Kinu. Nakon njegovog de fakto krunisanja za doživotnog lidera 2022., Šolc je bio prvi strani lider koji ga je posetio.

Šolc i njegova pratnja pokušali su da prodaju ovo putovanje kao mirovnu misiju, tvrdeći da je on ubedio Sija da obuzda ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u to vreme pretio da će upotrebiti nuklearno oružje u Ukrajini.

Ipak, čak i tada, Šolcov glavni fokus bio je posao. Ignorišući podignute obrve u Vašingtonu, poveo je delegaciju od desetak rukovodilaca industrije sa sobom u Peking.

Ovog puta, Šolcova poseta je još ambicioznija. Planira da poseti tri grada – Šangaj, Peking i Čongćing, 30-milionski grad u kome posluju stotine nemačkih kompanija.

Vrhunac putovanja za Šolca dolazi u utorak sa dugom audijencijom kod Sija.

Uprkos slabljenju ekonomskog položaja, Nemačka ostaje ključna nagrada za Kinu, kako zbog svoje težine u EU, tako i zbog bliskih veza sa SAD. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću sledeće godine bi Siju pružio zlatnu priliku da se dodvori Berlinu uz obećanje bližih ekonomskih veza.

Što je najvažnije, Šolc bi konačno mogao da odustane od delikatnog nemačkog plesa.