„Otopljavanje“ odnosa ohrabrilo strane investitore

No, topli diplomatski povetarac koji je pokrenula Zimska olimpijada u Pjongjangu, raskravila je ekonomske prilike na poluostrvu, poslednjoj tekovini Hladnog rata iz 1940-tih. „Ledeni“ međukorejski odnosi dostigli su vrhunac 2017. godine, serijom nuklearnih i raketnih proba Severne Koreje na šta su Sjedinjene Američke Države odgovarale sve opasnijim vojnim pretnjama, a međunarodna zajednica nizom bolnih sankcija protiv režima u Pjongjangu. No, „otopljavanje“ odnosa je pozitivno uticalo na južnokorejsku visokorazvijenu privredu, koja je peti najveći izvoznik, a šesta na listi uvoznika. Poboljšanje međugraničnih veza je umanjilo geopolitičke rizike u regionu i uverilo strane ulagače da je Južna Koreja pouzdana investiciona destinacija. Investicije stranaca, realizovane početkom 2018, već su se pozitivno odrazile na lokalnu berzu i na kreditni rejting Južne Koreje, a benefiti će se osetiti i kroz ekonomski rast zemlje koja je sa nominalnim bruto domaćim proizvodom od 1,6 biliona dolara 11. privredna sila u svetu.

Analitičari procenjuju da bi razgovori dvojice predsednika mogli da rezultiraju ponovnim pokretanjem prekinutih projekata međukorejske ekonomske saradnje, u koje je bilo uključeno oko 300 južnokorejskih kompanija. Pre svega se misli na oživljavanje turističkog programa obilaska planine Kumgang, na jugoistoku Severne Koreje, uz granični pojas dve države. Odlazak južnokorejskih turista na „dijamantsku planinu“ suspendovan je još 2008. godine kada je severnokorejski vojnik ubio gošću iz Južne Koreje. Prethodne godine je 340.000 turista posetilo Kumgang koji je svojevrsno kultno mesto za sve Korejce. Kompanija Hjundai Asan, koja je organizovala ture, izračunala je da je za devet godina pauze izgubila više od 800 miliona dolara. Pre toga je gotovo dva miliona Južnokorejanaca posetilo odmaralište na jednoj od najpoznatijih severnokorejskih planina poznatoj i kao Dijamantska. Te ture su bile veliki simbol pomirenja između ve države koje su i dalje tehnički u ratu, budući da je na snazi samo primirje postignuto jula 1953. Za Severnu Koreju to je bio i značajan izvor čvrste valute.

Jedna od ključnih politika administracije predsednika Muna je „Nova ekonomska mapa za Korejsko poluostrvo“. Tokom nedavnih međukorejskih razgovora, južnokorejski delegati su detaljno objašnjavali ovu viziju sagovornicima iz Severne Koreje. Ekonomska mapa obuhvata tri oblasti. Dve strane bi izgradile putne mreže duž istočne i zapadne obale poluostrva, kao i u DMZ. Istočni pojas pokriva planinu Kumgang, i gradove Vonsan, Čongđin i Rason u Severnoj Koreji te Pusan u Južnoj Koreji. To je pojas energentskih izvora i sirovina duž obale Istočnog mora (Japansko). Zapadni pojas se proteže od industrijskog parka Kesong, Pjongjanga i Nampoa do Sinuiđua i granice sa Narodnom Republikom Kinom, a bio bi usredsređen na industriju, logistike i transport. Treći, Pojas pograničnog mira, ima za središte DMZ, a treba da unapredi privredne aktivnosti vezane za ekologiju i turizam između dve Koreje. Ukratko, Južna i Severna Koreja bi osnovale zajedničko tržište povezivanjem podeljenog poluostrva kroz ekonomsku saradnju. Ujedinjena privreda Koreja bi značila ekonomsku integraciju dve države. No, međukorejska ekonomska saradnja ima mnogo veze sa međunarodnim sankcijama nametnutim Severnoj Koreji, tako da to nije zadatak koji može biti brzo rešen. Prema shvatanju u Seulu, pozitivna promena može da usledi ukoliko Severna Koreja preduzme značajne mere radi povratka poverenja između dve države, kao i Pjongjanga i Vašingtona, pri čemu je centralno pitanje denuklearizacije Severne Koreje. Južnokorejski predsednik procenjuje da bi cilj – prevazilaženje podele i uspostavljanje ekonomske zajednice na Korejskom poluostrvu mogao da bude ostvaren do 2045. godine, kada se navršava sto godina od oslobođenja Poluostrva od japanske vlasti. Tvrdi, takođe, da bi tri ekonomska pojasa povezala ne samo dve Koreje, već i susede Korejskog poluostrva. O tome više u narednom broju Biznisa.

Optimistične procene

Nove poslovne mogućnosti u Severnoj Koreji otvorile bi južnokorejskim kompanijama vrata za prodor na tržišta Kine, Rusije i Japana, smatra predsednik Južne Koreje Mun Đe-in. On je u avgustu 2015, izjavio da bi formiranje ekonomske zajednice sa Pjongjangom omogućilo južnokorejskim kompanijama da dođu u još uvek nerazvijenu Severnu Koreju. Tako bi bilo dodato 0,8 procentnih poena godišnjem rastu Južne Koreje, sveke godine bi bilo otvoreno 50.000 novih radnih mesta, a prihod po glavi stanovnika povećao bi se na 30.000 dolara.

Otvaranje industrijskog kompleksa u Kesongu

Poboljšanje odnosa Seula i Pjongjanga budi nadu da bi, sada zatvoren, međukorejski industrijski kompleks u Kesongu (desetak kilometara od DMZ na teritoriji Severne Koreje) mogao biti ponovo otvoren. Susretu dvojice predsednika najviše se raduju južnokorejski proizvođači u Gaeseongu. Što ne čudi imajući u vidu da su 123 južnokorejske kompanije, koje su poslovale u zajedničkoj industrijskoj zoni, u veoma teškoj poziciji zbog zatvaranja kompleksa pre dve godine. Isto važi i za oko 5.000 njihovih partnera, ili podizvođača. U februaru 2016. vlada u Seulu je odlučila da privremeno zatvori kompleks kao reakciju na severnokorejsku nuklearnu probu. Na to je režim iz Pjongjanga naredio proterivanje južnokorejskih kompanija. Kompanije iz Južne Koreje su ostavile sve iza sebe i procenjuje se da su zbog toga do sada izgubile više od 1,5 biliona vona (oko 1,3 milijarde dolara). Neke od kompanija su izašle iz tog poslovnog poduhvata.