Pariz ima dug prema Francuskoj Polineziji

Iako je, obraćajući se lokalnim zvaničnicima prilikom prve zvanične posete ostrvima, naglasio da želi „istinu i trasnparentnost“, dodajući da bi trebalo da postoji bolja kompenzacija žrtvama testiranja, izvinjenje francuskog predsednika je izostalo, prenosi Frans24.

“Naša nacija ima dug prema Francuskoj Polineziji. Taj dug je nastao zbog sprovođenja nuklearnih testova, naročito onih u periodu između 1966. i 1974, za koje apsolutno ne možemo da kažemo da su bili čisti”, dodao je Makron.

Posledice francuskog testiranja na ovoj teritoriji i dalje su izvor dubokog nezadovoljstva i ono se smatra dokazom rasističkih kolonijalnih stavova koji zanemaruju živote lokalnog stanovništva.

“Želim da prekinem tišinu i da se čuje cela istina, tako da ceo svt zna šta je tačno učinjeno i šta je bilo poznato tada a šta se zna danas. Sve, sve. Preuzimam odgovornost i u odnosu sa vama želim samo istinu i transparentnost”, naglasio je francuski predsednik.

Zvaničnici su početkom ovog meseca negirali da je postojalo bilo kakvo prikrivanje u vezi izloženosti radijaciji, pošto je francuski sajt Disklouz, koji se bavi istraživačkim novinarstvom, u martu objavio da je uticaj testova bio daleko opsežniji nego što su vlasti priznale, pozivajući se na vojna dokumenta sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti.

“Želim otvoreno da vam kažem da vas vojska, koja je sprovodila testove, nije lagala. Oni su preuzeli iste rizike. Nije bilo laži, postojali su samo rizici koji nisu procenjeni”, poručio je Makron.

Pred Makronovu četvorodnevnu posetu, stanovnici arhipelaga sa preko sto ostrva smeštenih između Meksika i Australije su se nadali da će se on izviniti i najaviti kompenzaciju za žrtve radijacije. Prema podacima Disklouza, samo 63 civilna građana Polinezije su dobila kompenzaciju za izloženost radijaciji od kada su se testiranja završila 1996, a procenjuje se da je ukupno kontaminirano preko 100.000 ljudi, koji pate od leukemije, limfoma i drugih oblika raka.

“Od predsednika očekujemo izvinjenje. Isto kao što je priznao da je kolonizacija u Alžiru zločin, očekujemo od njega da objavi da je ovo bio zločin i oblik kolonizacije povezan sa nuklearnom moći ovde na Pacifiku”, rekao je pred Makronovu posetu za France24 Ogist Ib-Karlson, predsednik Asocijacije žrtava nuklearnih testiranja.

Prilikom sastanka sa Makronom na ostrvu Moorea, potpredsednica asocijacije Lena Lenorman je ponovila ovaj poziv. “Postoje hitni slučajevi, ljudi koji pate. Tražimo od vas da priznate šta je država učinila narodu Polinezije, kao i izvinjenje i pravu podršku. Ne možemo da ne pomislimo da ste vi pri kraju mandata, tako da su reči jedna stvar, ali pitanje je šta će konkretno biti učinjeno posle toga”, rekla je ona Makronu.

Odgovarajući, Makron je naglasio da je “posvećen tome da promeni stvari” kada je u pitanju kompenzacija. “Razumeo sam vas i razumem šta tražite od mene, videćete moj odgovor”, rekao je on i dodao da je, od kada je izabran 2017, ostvaren napredak u vezi kompenzacije, ali je priznao da to nije dovoljno i najavio da će rok za podnošenje zahteva biti produžen.

Francuska je sprovela 193 nuklearna testa, od kojih je 41 bio iznad zemlje, na atolima Moruroa i Fangataufa u Francuskoj Polineziji, kao deo svog programa razvoja nuklearnog naoružanja. U martu ove godine, javno je otkriveno kolike su razmere štete koju su testiranja nanela lokalnim stanovnicima. Rezultati istraživanja su pokazali da je oko 90 odsto populacije Polinezije bilo pogođeno radijacijom.

Kako navodi Euro njuz, bilo je potrebno dve godine da se završi rad na studiji, nazvanoj Moruoroa dosije, koja je napravljena u saradnji francuske nevladine organizacije i istraživačkog sajta Disklouz, britanskog kolektiva Interprt za zaštitu životne sredine, norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju i programa Nauka i globalna bezbednost univerziteta Prinston.