Politico iza kulisa: Neispričana priča o tome kako je Tramp šokirao Evropu za samo nekoliko dana

Novinari portala Politico su duboko zaronili u događaje u februaru kada se sve promenilo.

Evropa je doživela seriju geopolitičkih šokova koje je izazvao Tramp a koji su uzdrmali transatlantske odnose do temelja. Ali i veru Evrope u njenog najvažnijeg saveznika.

To je podstaklo lidere u Berlinu i Varšavi da za nekoliko dana preokrenu svoje bezbednosne doktrine, a diplomate da pokušaju da spasu ono što je ostalo od poretka posle Drugog svetskog rata.

Otkako je Tramp u januaru ušao ponovo u Belu kuću, Evropa je morala da se vozi na toboganu koji je skrenuo sa politike u Gazi na Grenland, od Ukrajine do trgovinskog rata.

Iako je bilo teško pratiti stvarne političke najave, posebno zato što su često zamagljene ili preokrenute objavama na društvenim mrežama preko noći, ključna poruka o transatlantskim odnosima poslata je glasno i jasno ubrzo nakon što je Tramp preuzeo dužnost: Evropa treba da se brine sama za sebe, a američki vojni kišobran, koji se širio preko kontinenta od 1945, ne treba uzimati zdravo za gotovo.

A ono zbog čega su evropski lideri bili još više zabrinuti, prema zvaničnicima sa kojima je Politico razgovarao, jeste to što im veći deo Trampove retorike strašno zvuči blisko poruci samog Kremlja.

U vrhu liste je netačna tvrdnja da je Ukrajina odgovorna za početak rata sa Rusijom.

Dobrice i zlikovci

Prvi znak drame koji je usledio desio se sredinom februara kada je američki ministar odbrane Pit Hegset otputovao u Brisel da Evropi prenese loše vesti.

Na sastanku ministara odbrane NATO-a, Hegset je rekao da ukrajinski lider Volodimir Zelenski treba da odustane od nade da će povratiti svu teritoriju koju je Rusija zauzela i vratiti se granicama pre 2014.

To je „iluzoran cilj“, rekao je on, dok je pobijao nade Ukrajinaca da će se pridružiti vojnom savezu u bliskoj budućnosti.

Dva mesta sa Hegsetove leve strane bio je ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Džon Hili, koji je imao malo vremena da obradi ono što je čuo.

Kasnije popodne, dok je Hili bio na pola konferencije za štampu nakon sastanka sa šefom NATO-a Markom Ruteom, počeli su da se pojavljuju detalji o razgovoru između Trampa i Putina.

Pomoćnik je dojurio do Hilija kada je završio sa govorom i pokazao mu Trampovu objavu na mreži Truth Social na svom telefonu.

„Dogovorili smo se da radimo zajedno, veoma blisko“, objavio je američki predsednik. „Takođe smo se dogovorili da naši timovi odmah počnu pregovore, a počećemo tako što ćemo pozvati predsednika Ukrajine Zelenskog da ga obavestimo o razgovoru“.

Nakon što je Hegset svojim kolegama iz vlada NATO-a otvoreno rekao šta je suština Trampovih planova za Ukrajinu, pokušao je da ih uveri iza zatvorenih vrata.

Ne brinite, rekao im je, svedoči jedan visoki evropski zvaničnik. „Znamo ko su dobrice, a ko su zlikovci“.

Dok je panika počela da obuzima posmatrače odbrane kontinenta, delegacija Ujedinjenog Kraljevstva našla je utehu u kratkom prazničnom trenutku: drugog dana NATO skupa bio je Hilijev 65. rođendan.

Posle ministarskog sastanka otišao je sa pomoćnicima na četvrti sprat NATO štaba, gde Britanija ima svoju bazu, a zvaničnici su ga obradovali rođendanskom tortom.

Međutim, niko nije bio previše raspoložen za slavlje. Iza zatvorenih vrata, Hegset je svojim kolegama iz NATO-a rekao da bi svaki trajni mirovni sporazum morao da uključuje takozvane bezbednosne garancije, što znači obavezu drugih zemalja da zaštite Ukrajinu od buduće agresije Rusije.

Evropljani su računali na neki oblik učešća SAD, a najviša diplomatkinja EU, Kaja Kalas, rekla je novinarima: „Ne bi trebalo ništa da sklonimo sa stola pre nego što pregovori čak i počnu, jer to igra na ruku Rusiji“.

Ipak, Hegset je odbacio najjaču opciju za Ukrajinu, a to je članstvo u NATO-u. Bila je to muzika za uši za Kremlj.

U noći nakon telefonskog razgovora Trampa i Putina, Rusija je napala Ukrajinu sa 140 bespilotnih letelica, granatirala stambene zgrade u gradu Hersonu i izvela 10 vazdušnih udara u Zaporožju, saopštile su ukrajinske vlasti.

Pretnja iznutra

Minhenska bezbednosna konferencija u Nemačkoj održana je narednih dana. Među najistaknutijim gostima bio je potpredsednik SAD Džej Di Vens, uporni zagovornik Trampove spoljne politike „Amerika na prvom mestu“. Debitovao je na međunarodnoj sceni.

Imali su pravo što svi koji su bili zabrinuti. Evropljani su „za jedan dan u Minhenu shvatili da su opstanak Ukrajine i opstanak Evrope u njihovim rukama“, rekao je francuski senator Klod Malure.

Ali Vens je otišao dalje od Ukrajine. On je okrivio evropske vlade zbog toga što su navodno ignorisale volju svog naroda, ignorisale verske slobode i odbijale da deluju kako bi zaustavile ilegalnu migraciju.

„Pretnja zbog koje se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija. To nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter“, rekao je prisutnima. „A ono o čemu se brinem jeste pretnja iznutra“.

Vatreni govor, koji je trajao 19 minuta uključivao je i udarce usmerene, između ostalih, na Veliku Britaniju, Rumuniju i Nemačku.

„Šta je j….e ovo bilo? Imao sam otvorena usta u prostoriji punoj ljudi otvorenih usta“, rekao je bivši član demokratskog doma. „To je bilo loše.“

Nemački zvaničnik je zgroženo posmatrao kako Vens izražava najgore strahove nekih vlada: „Sve je ovo tako suludo i zabrinjavajuće“.

To je podstaklo evropske lidere na akciju sa neobičnom dozom improvizacije.

Dan nakon Vensovog šokantnog obraćanja, 15. februara, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski objavio je na glavnoj bini konferencije vest da je u toku hitan sastanak lidera u Parizu.

„Veoma mi je drago što je predsednik Makron pozvao naše lidere u Pariz“, rekao je on tokom panel diskusije zajedno sa šefom francuske diplomatije Žan-Noelom Baroom.

Baro se nervozno osmehnuo dok je Škorski govorio. Planovi za improvizovani samit još nisu bili objavljeni, a Francuzi to nisu hteli da potvrde još 24 sata.

Krizni sastanak, održan u Parizu 17. februara, a zatim još jedan dva dana kasnije, pokrenuo je dve nedelje mahnite diplomatije, sa evropskim zemljama koje su se borile da dobiju mesto u diskusijama o tome kako da zaustave rat u Ukrajini, nagovore Trampa da se urazumi i skiciraju plan za sopstvenu bezbednost.

Makron i britanski premijer Kir Starmer bili su domaćini sastanaka i obojica su planirali putovanja u Vašington. U međuvremenu, lideri zemalja bližih Rusiji pojačali su pritisak na svoje kolege da povećaju izdatke za odbranu.

Format sastanka je bio čudan, uz prisustvo lidera iz Francuske, Poljske, Nemačke, Italije, Španije, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Danske, kao i visokih zvaničnika EU, ali ne i predstavnika zemalja na istočnoj granici, poput baltičkih država.

Nazivajući to „trenutak jednom u generaciji“, Starmer je podigao ulog objavljujući nekoliko sati pre toga da je „spreman i voljan“ da pošalje britanske trupe na teren u Ukrajini kako bi sproveo mirovni sporazum, podstičući Makronovu ideju za slanje mirovnih snaga.

Dok su njegove kolege tog kasnog popodneva prelazili ispred Jelisejskog dvorišta letonski predsednik Edgars Rinkevičs se ubacio izdaleka sa nekim sažetim savetima. „Nikad ne prestani da paničiš“, rekao je.

Nova salva ispaljena sa druge strane Atlantika ubrzo je opravdala njegov savet.

Obraćajući se novinarima iz svog odmarališta Mar-a-Lago, Tramp je započeo napad na Zelenskog, nakon što je ukrajinski predsednik izrazio zabrinutost da će biti isključen iz pregovora.

„Danas sam čuo: ’O, pa, nismo bili pozvani’. Pa, tamo ste već tri godine“, rekao je Tramp 18. februara. „Nikada nije trebalo da započnete. Mogli ste da se dogovorite“.

Tramp je dan kasnije dodatno ismevao Zelenskog opisujući ga ne samo kao nekompetentnog lidera već i kao „diktatora bez izbora“  – stavove bliske Kremlju.

Pokušavajući da zadrže hladne glave usred besa, Starmer i Makron su sve vreme bili u kontaktu sa Trampom.

Prvi je trebalo da poseti američkog predsednika nedelju dana kasnije. Makron je pozvao Trampa i lobirao za sopstveno putovanje – preskočivši red da postane prvi evropski lider koji je posetio Belu kuću od njegove inauguracije.

Dok su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska blisko sarađivale, postojao je i mali nagoveštaj rivalstva. Britanski zvaničnik je rekao da je Britanija namerno izbegavala da zakaže Starmerovu posetu na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu. Ali ovo je ostavilo prozor u koji Makron može da prođe, rekli su.

Prekidam Trampa

U Vašingtonu je Makron bio smešten u Bler Hausu, pansionu američkog predsednika na Pensilvanija aveniji. Tokom svoje posete SAD Makron je pokušao da oživi ono što su njegovi savetnici opisali kao poseban odnos sa njegovim američkim kolegom.

Ali između svih prijatnosti i muževnog držanja za ruke, napetost je probila kada se razgovaralo o suštini. Nakon što je Tramp netačno opisao evropsku pomoć Ukrajini kao samo zajam, Makron se nagnuo da prekine Trampa i da mu protivreči.

Nasamo, Makron je snažno lobirao da Tramp pozdravi još jednog lidera, kako je naveo jedan od njegovih pomoćnika – Zelenskog.

To se pokazalo sudbonosnim.

U Kijevu su najviši zvaničnici EU i lideri Španije, nordijskih i baltičkih zemalja, zajedno sa drugim članicama NATO-a, pokazali su snagu, osmišljenu da signaliziraju da blok čvrsto stoji iza ukrajinskog predsednika.

A nazad u Vašington, grupa poslanika EU se uverila u teško narušeno stanje transatlantskih odnosa. Osam konzervativnih članova Evropskog parlamenta organizovalo je sastanke sa pripadnicima iz istraživačkih centara, transatlantskim igračima i kreatorima politike zainteresovanim za sektor odbrane.

Ali jedva da je prošao dan od njihovog putovanja, vrata su počela da se zatvaraju.

„Opšta poruka je bila, démerdez-vous (samo se bavite time)“, rekao je francuski poslanik Fransoa-Gzavije Belami, koji je predvodio delegaciju.

Republikanski član Predstavničkog doma SAD otkazao je u zadnji čas sastanke, rekli su njegovi saradnici.

„To je bila opšta politika“, rekao je Belami. „Stav je bio: ‘ne možete se sastajati sa Evropljanima. Možete sa Francuzima, Britancima ili Italijanima (političarima), ali ne sa onima koji imaju EU etiketu'“.

U međuvremenu, SAD su stale na stranu Moskve u glasanju u Ujedinjenim nacijama koje je imalo za cilj da osudi rusku invaziju na Ukrajinu.

U Londonu, Starmer je povukao iznenađujući potez u pokušaju da pridobije Trampa pre svog putovanja u Vašington.

Dana 25. februara, najavio je ono što je opisao kao „najveće kontinuirano povećanje potrošnje na odbranu od kraja Hladnog rata“ – finansirano na način sličan Trampovom, tako što je smanjio sredstva za međunarodnu pomoć.

Ministar odbrane Hili je odmah nakon Starmerove izjave u parlamentu otišao u svoje ministarstvo da pozove Hegseta, koji mu je, prema osobi upoznatoj sa razgovorom, rekao da je ta politika „odličan potez“.

Starmer je nedeljama razrađivao plan u tajnosti sa svojom ministarkom finansija, Rejčel Rivs, ali je namerno isključio ostale ministre, čak i svoje najbliže saradnike koji su mu pomagali u pripremi posete SAD.

Njegova ministarka za humanitarnu pomoć, Anelize Dods, obaveštena je tek dan pre objave. Odlučila je da podnese ostavku, ali je odložila da to javno saopšti dok Starmer ne završi susret sa Trampom.

Na letu za SAD, dok je u Adidas patikama, tamnoplavoj košulji i crnom blejzeru išao ka zadnjem delu aviona na neformalni intervju sa novinarima, Starmer je naglasio da će „odgovori biti prilično umereni“ jer je sastanak sa američkim predsednikom bio od ključnog značaja.

Rekao je da će insistirati kod Trampa na „bezbednosnoj podršci“ kako bi se zaštitile evropske mirovne snage u postratnoj Ukrajini.

Međutim, oko sat vremena nakon što je Starmer dao izjavu, Tramp mu je izbio tlo ispod nogu. „Neću davati bezbednosne garancije, barem ne ozbiljne“, rekao je Tramp svom kabinetu. „Evropa će to rešavati“.

Zvaničnici u Dauning Stritu su morali da gledaju kako im se Trampove nove izjave pojavljuju na telefonima usred leta preko Atlantika. Starmer, koji se nalazio iza sive zavese u prednjem delu aviona, se više nije vraćao da razgovara sa novinarima, a njegovi saradnici su odbili da komentarišu.

„Mnogi od njih (američkih zvaničnika) se bude ujutru i samo čekaju šta će Tramp danas reći“, rekao je jedan visoki britanski zvaničnik.

Dok se Starmer pripremao za posetu punu tenzija, Makron je u Parizu pokušavao da stekne saveznika za nadolazeće burne dane – budućeg nemačkog kancelara Fridriha Merca. On je došao u Pariz neposredno nakon izborne pobede na intimnu večeru sa francuskim predsednikom.

Samo nekoliko minuta nakon što je pobedio na vanrednim izborima u Nemačkoj vikend ranije, konzervativni lider je obećao „nezavisnost“ od Trampove Amerike – dramatičan zaokret u odnosu na istorijski proamerički stav Nemačke, i nešto za šta je rekao da „nikad nije mislio da će morati da izgovori“.

Dodirnuo je Trampa po ruci

Starmer je proveo nekoliko sati pripremajući se za sastanak s Trampom u britanskoj ambasadi. Tokom pola sata provedenog u Ovalnom kabinetu, za stolom sa zlatnim podmetačima i mapom „Američkog zaliva“ u uglu, Starmer je primenio Makronovu taktiku: dodirnuo je Trampa po ruci i koristio prenaglašen jezik kada je izvadio pismo kralja Čarlsa III sa pozivom Trampu za državnu posetu.

Tramp je zvučao pozitivno, ali je zlokobno poručio da britanske mirovne snage mogu „same da se brinu o sebi“ ako ih Rusija napadne.

Uprkos ovim signalima, Starmer je bio raspoložen na povratku u Veliku Britaniju. Kratko je prošao kroz zadnji deo aviona, podigao palac i rekao da je „zadovoljan“.

„Moram da se javim“

Dva dana ranije, između poseta Makrona i Starmera, ukrajinsko predsedništvo je potvrdilo veliki napredak: Vašington i Kijev su se „dogovorili oko teksta“ sporazuma o retkim mineralima, a Tramp je nagovestio da bi Zelenski mogao da dođe u SAD dan nakon Starmerove posete.

Dok se Zelenski pripremao za put, njegovi saradnici su s velikim optimizmom informisali zakonodavce i novinare o značaju ovog poteza.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lami takođe je bio zatečen. Sleteo je na aerodrom Hitrou zadovoljan nakon sastanka s američkim kolegom Markom Rubijom.

Starmer je pažljivo izbegavao javnu kritiku, već je pozvao i Trampa i Zelenskog u roku od četiri sata.

Ukrajinski predsednik je sledećeg jutra doputovao u London, gde ga je Starmer dočekao ispred rezidencije u Dauning stritu. Premijer mu je odmah stavio ruku oko ramena.

Starmer je iskoristio samit u Londonu da pokuša da okupi evropske zemlje da formiraju „koaliciju voljnih“, najavljujući da će on i Makron preuzeti vođstvo u izradi nacrta mirovnog plana koji će izneti Trampu.

Zelenski je odmah nakon samita otišao da se sastane i slika sa kraljem Čarlsom III – samo nekoliko dana nakon što je Starmer obećao Trampu, poznatom po ljubavi prema kraljevskoj porodici, posetu monarhu.

Takvi sastanci se formalno organizuju preko kraljevskih palata, ali se obično dogovaraju u saradnji sa britanskom vladom. „Ljudi su to definitivno primetili“, rekao je jedan američki zvaničnik.

Navodno je Trampa iznerviralo sve što se dogodilo te nedelje – ne samo kraljevska poseta Zelenskog, već i to kako ga je Evropa „grlila“ i pokazivala bliskost.

Jedan britanski zvaničnik je rekao da se Trampovom timu „ne sviđa kako je sve to izgledalo, način na koji se ta ljubavna atmosfera prikazala“, i sugerisao da je američka reakcija naterala Britaniju da počne više da pritiska Ukrajinu da sedne za pregovarački sto u narednim danima.

Zelenski je dodatno razbesneo Trampa te večeri, kada je u maloj sobi na londonskom aerodromu Stansted, neposredno pre polaska iz Ujedinjenog Kraljevstva, dao intervju koji je trajao 72 minuta za više novinara.

Tada je rekao da je mirovni sporazum i dalje „veoma, veoma daleko“. Neki zvaničnici veruju da je upravo to bio „okidač“ zbog kog je Tramp već sledećeg dana odlučio da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini.

I dalje napeto

Kako su nedelje prolazile, visoki diplomate u Parizu, Londonu i Berlinu mučili su se oko toga kako da poprave ozbiljno narušene odnose između Trampa i Zelenskog.

Dok je Starmer vodio telefonske razgovore sa obojicom lidera i poslao svog glavnog savetnika za nacionalnu bezbednost u Vašington i Kijev, francuske diplomate su, prema rečima jednog francuskog zvaničnika, posredovale u pregovorima oko sadržaja pomirljivog pisma koje je Zelenski poslao Trampu.

Odnosi između američkog predsednika i njegovog ukrajinskog kolege i dalje su napeti.

Iako su se Moskva i Kijev načelno složili oko ograničenog, 30-dnevnog primirja posredovanog od strane SAD, koje bi se odnosilo na civilnu i energetsku infrastrukturu, sporazum se ubrzo pokazao kao besmislen.

Ukrajina je donekle nestala iz udarnih vesti mada, da dodatno zakomplikuje situaciju, Tramp je svoj bes sada usmerio ka Putinu  a u fokusu američkog predsednika sada su carine. Ali rane nastale tih nekoliko dana u februaru i dalje su sveže i ostaće tako još dugo.