Foto: EPA-EFE/John Randeris Baltički gasovod, projekat vredan 2,1 milijardu evra koji povezuje Poljsku sa gasnim poljima u Norveškoj, uzdrmaće energetska tržišta u centralnoj Evropi, piše Kandela Sol Silva u tekstu koji je objavljen na sajtu Varšavskog instituta.
Poljskoj, kako se navodi, od oktobra ove godine više neće biti potrebne isporuke ruskog gasa koje se isporučuju gasovodom Jamal. Na jesen, kako se navodi, počinje isporuka gasa u Severnom moru kroz novu baltičku cev.
Ugovor o o isporuci prirodnog gasa potpisan u septembru 1996. između poljske gasne kompanije PGNiG i ruskog energetskog giganta Gasproma, ističe 31. decembra 2022. i neće se više obnavljati, pošto će se gas uvoziti iz Norveške počev od 1. oktobra, nezavisno od, kako se navodi, “hirova Kremlja”.
Ovo omogućava stvaranje nove rute snabdevanja prirodnim gasom iz Norveške ka danskom i poljskom tržištu, pa čak i do krajnjih korisnika u susednim zemljama. Poljska je napravila veliki iskorak ka diverzifikaciji svojih energetskih potreba time što je postaje nezavisna od ruskih snabdevanja gasom.
Strateški infrastrukturni projekat između Poljske i Danske odvijaće se duž dna Baltičkog mora i imaće kapacitet od 10 milijardi kubnih metara godišnje, što je otprilike ekvivalentno količini gasa koju Poljska trenutno uvozi iz Rusije.
Tomaš Stepjen, izvršni direktor Gaz-Sistem, poljskog državne gasne kompanije, kaže da su preostala još neka tehnička testiranja kako bi 1. oktobra 2022, tri meseca pre isteka dugoročnih ugovora Poljske o isporuci ruskog gasa, započeli komercijalni transfer gasa iz Norveške u Poljsku.
Vlada u Varšavi je više puta ponavljala da neće obnoviti ugovor sa Vladimirom Putina, u nameri da zameni ruske isporuke količinama preko Baltik gasovoda i, štaviše, svojim terminalima za uvoz LNG.
Ovaj projekat je dobio značajnu podršku Evropske unije, koja ga smatra projektom “od zajedničkog interesa“ i “od suštinskog značaja za integraciju evropskih energetskih mreža”.
Isto tako, zamenik ministra državne imovine Maćej Malecki je u intervjuu za poljski Radio 24 rekao da je Rusija odgovorna za visoke cene gasa, te da je smanjila isporuke Evropi kako bi je ucenjivala i primorala da što pre sertifikuje gasovod Severni tok.
Puštanje u rad Severnog toka 2 tumači se kao politička akcija: gasovod zaobilazi Poljsku i Ukrajinu i gas će isporučivati direktno potrošačima na Zapadu. Posle sertifikacije Severnog toka 2, Gasprom bi više od polovine gasa isporučivao Evropi.
Malecki smatra da Baltik gasovod znači oslobađanje Poljske i Evrope. “Što više gasovoda ne dolazi iz Rusije, to je bolje ne samo za energetsku bezbednost, već i za tržište gasa, kao rezultat povećanog snabdevanja”.
Ova promena poljske energetske politike ne znači samo geostrateški udar na Rusiju, već i slabi Aleksandra Lukašenka, predsednika Belorusije, pošto veliki deo gasovoda Jamal prolazi kroz Belorusiju, čiji je kontroverzni predsednik zapretio da će prekinuti snabdevanje gasom ukoliko EU nametne nove sankcije njegovoj zemlji.
Evropska unija je 2019. godine odobrila grant od 215 miliona evra za Baltički gasovod, zajednički projekat između Gaz-Sistema i njegovog danskog partnera Energinet.
Energetska nezavisnost je od suštinskog značaja za geopolitiku svake zemlje, posebno u vreme kada će naredni sporovi biti na ovom polju. Istorijski gledano, zemlje koje poseduju ugljovodonike koristile su ovu prednost da izvrše pritisak na zemlje potrošače.
Poljsku treba uzeti kao primer za sve one države koje se i dalje daju slomiti napredovanjem sila koje žele status kvo međunarodne moći. Prava pobuna je u tome da budemo suvereni i da branimo sopstveno mesto u svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
