Posle sto dana vlasti talibana, Avganistan na ivici humanitarne katastrofe

Za oko polovinu zemlje, odnosno 23 miliona ljudi, potrebna je humanitarna pomoć i kriza se brzo produbljuje, rekla je Samanta Mort, šefica za komunikacije Unicefa u Avganistanu, u intervjuu za Dojče vele. Humanitarne agencije, uključujući Unicef, u trci su s vremenom da dostave humanitarnu pomoć pre zime.

„Unicef dostavlja pomoć čarter-letovima i preko granice s Pakistanom, tako da pomoć dostavljamo, ali je svakim danom sve hladnije“, rekla je Mort.

„Na planinama već ima snega, ruralna područja su odsečena i ovo je zaista trka s vremenom da se obezbede zalihe pre nego što ove oblasti postanu nepristupačne.“

Situacija je beznadežna i „izgleda kao da će biti još gore“, rekli su zvaničnici UN za Dojče vele.

Specijalni predstavnik UN za Avganistan je prošle nedelje upozorio da je zemlja „na ivici humanitarne katastrofe“, pri čemu je 22 odsto od 38 miliona stanovnika već gotovo na ivici gladi dok su za još 36 odsto zalihe hrane neizvesne, odnosno suočavaju se s glađu na dnevnom nivou, uglavnom zato što ljudi ne mogu da priušte hranu.

„Nivo siromaštva je ekstreman, a to znači da su porodice prinuđene da donose užasne odluke“, rekla je Mort, dodajući da roditelji moraju da ispisuju decu iz škole i teraju ih da rade, te da ih primoravaju na rane brake zbog miraza. „Primećujemo visoke stope regrutovanja dece u oružanim grupacijama, tako da su deca izuzetno ranjiva.“

Piter Morer, predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, rekao je prošle nedelje da humanitarne grupe imaju problem da plate lekare, medicinske sestre i ostale u zemlji jer trenutno u Avganistanu nema načina da se plate prebace na bankovne račune.

Procenjuje se da je ekonomija u Avganistanu pretrpela pad od 40 odsto od kada su talibani preuzeli vlast u avgustu. UN upozoravaju da se zbog loše ekonomske situacije povećava opasnost od ekstremizma.

Ričard Trenčard, predstavnik Organizacije UN za hranu i poljoprivredu u Avganistanu, rekao je za Dojče vele da „ono što je zaista zabrinjavajuće jeste to da izgleda da će situacija biti još gora“, dodajući da se akutna glad proširila sa ruralnih područja na devet od deset najvećih gradova u Avganistanu.

Kada je reč o ljudskim pravima, za žene i devojčice, aktiviste, novinare i sve koji se usuđuju da se bore za svoja prava Avganistan nije bezbedan, upozorava Međunarodna federacija za ljudska prava (FIDH).

Nastojeći da nasilno uguše civilno društvo i svaki oblik disidentstva, talibani i njihovi saveznici krše ljudska prava, te je u prethodnom periodu bilo arbitrarnih hapšenja, slučajeva torture, prebijanja i pretresa domova građana, ukazuje organizacija. Kršenja ljudskih prava prolaze nekažnjeno zbog odsustva mehanizma kojima bi se tome stalo na put.

Pod upravom talibana milioni žena i devojčica u zemlji nemaju pristup obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi i mehanizmima pravosuđa.

Hjuman rajts voč je saopštio u ponedeljak da talibanske vlasti prete novinarima i nameću striktna pravila u medijima koja naročito pogađaju žene.

Kako se navodi, talibanski obaveštajni zvaničnici su pretili smrću novinarima koji kritikuju talibanske vlasti i zahtevaju od novinara da traže odobrenje pre nego što objave svoje izveštaje.

Ministarstvo za sprečavanje poroka i promociju vrlina je uvelo je dres-kod za novinarke koje rade na televiziji i zabranilo je zabavni program u kojima se pojavljuju glumice.

„Nova pravila koja su talibani uveli za medije i pretnje novinarima predstavljaju odraz širih napora da se ućutka kritika na račun talibanskih vlasti. Nestanak bilo kakvog prostora za disidentstvo i sve gore restrikcije za žene u domenu medija i umetnosti su destruktivni“, rekla je Patrisija Grosman, direktorka za Aziju u Hjuman rajts voču.