Posledice Bušovih poteza

On je treći najveći proizvođač gasa u svetu, posle Rusije i SAD u celini. Sve to nije nimalo pomoglo da Teksas prošle nedelje ne doživi energetsku krizu nekada tipičnu za zemlje „trećeg sveta“. Oko četiri miliona Teksašana danima je bilo bez električne energije, a energetski sistem se raspao i još nije normalizovan.

Kako je mogućno da energetski džin doživi energetsku katastrofu, pri čemu je mraz dostizao „svega“ -18 stepeni, da je stanovništvo moralo da potpaljuje i nameštaj kako bi se ugrejalo? Zvaničnici električnih kompanija širom Teksasa saopštili su da je snežna oluja stvorila dvostruke probleme: fizičku štetu na infrastrukturi dok je pucalo drveće i propadali dalekovodi, a takođe i porast potražnje, što je izazvalo „rotirajuće“ nestanke struje u domovima i preduzećima.

Glavni krivac za nestanak struje u području koje pokriva ERCOT – (Electric Reliability Council of Texas) bili su kvarovi na operacijama i lancima snabdevanja Teksasa prirodnim gasom zbog ekstremnih temperatura. Od smrznutih izvora prirodnog gasa do zaleđenih turbina na vetar, svi izvori energije su se suočavali sa poteškoćama tokom zimske oluje. Teksašani se u velikoj meri oslanjaju na prirodni gas za proizvodnju struje i toplote.

Stručnjaci za energetiku i politiku objasnili su da su ograničeni propisi o kompanijama koje proizvode energiju i istorija izolovanja Teksasa od saveznog nadzora dodatni uzroci krize. Teksas ne zahteva nadogradnju opreme da izdrži ekstremne zimske temperature i radi uglavnom izolovano od drugih mreža u SAD, pa je njegov elektroenergetski sistem bio nespreman za mećavu.

Veliki deo ostatka Sjedinjenih Država ima sisteme koji su međusobno povezani, ali Teksas se već dugo ističe po tome što ima svoju mrežu. Tvrdi konzervativci taj sistem su hvalili kao primer samostalnosti države i nastojali da zaštite kompanije od saveznih regulatora koji nadgledaju međudržavne prodaje električne energije. Guverner Teksasa Greg Abot je krivca za kolaps pronašao u obnovljivim izvorima energije. „‘Novi zeleni ugovor’ bi bio smrtni program za SAD“, rekao je Abot aludirajući na plan predsednika Bajdena.

Kritičari tvrde da je sve ovo daleko od istine. Nestanak struje nije inženjerski problem, niti su za to krive zaleđene turbine na vetar, za šta ih krive republikanci. „Pitanje je verovatno više političko nego bilo šta drugo“, rekla je Kari King, istraživačica sa Univerziteta Teksas u Ostinu i pomoćnica direktora na Institutu za energiju. Teksas je obavio autarhičnu i nepovezanu deregulaciju snabdevanja električnom energijom i izolovao svoje tržište od ostatka zemlje kako bi velike lokalne kompanije bile zaštićene od konkurencije, ali je tako otvorio put katastrofama kakva se dogodila prošle nedelje.

U ime deregulacije i slobodnog tržišta, kažu kritičari, Teksas je stvorio električnu mrežu koja naglasak stavlja na niske cene u odnosu na pouzdanu uslugu. „Deregulacija je bila nešto slično ukidanju ograničenja brzine na međudržavnom autoputu“, objašnjava je Ed Hirs, sa Univerziteta u Hjustonu. „Ona otvara prečice koje dovode do katastrofe.“

Republikanci već decenijama kontrolišu energetsku industriju u Teksasu. Oni su na vlast u ovoj državi došli devedesetih i imali su sopstvene ideje o industriji električne energije. Otprilike u to vreme, teksaški energetski giganti poput Enrona (pre njegove spektakularne propasti u računovodstvenom skandalu 2001. godine) osvajali su pohvale za agresivne poteze na energetskim tržištima širom Sjedinjenih Država i sveta. Od 1999. godine, kada je tadašnji guverner, Džordž Buš, pre nego što je postao predsednik, potpisao zakon kojim je deregulisano tržište električne energije u Teksasu, vodila se rasprava o tome da li je i koliko su od tog poteza imali koristi obični Teksašani.

Buš je temeljno izmenio teksaško tržište električne energije u pokušaju da uvede veću konkurenciju kao način za uvećanje pogodnosti za potrošače i usporavanje rasta cena. „Konkurencija u električnoj industriji koristiće Teksašanima smanjenjem mesečnih cena i ponudom potrošačima više izbora o snazi koju koriste „, rekao je tada guverner Buš.

Velike energetske kompanije su „iscepkane“ na tri dela: proizvodnju, prenos i distribuciju struje i kompaniju koja je prodaje potrošačima.

Mnoge savezne države koketirale su s deregulacijom kao načinom davanja potrošačima više izbora i podsticanja novih dobavljača, posebno proizvođača alternativnih izvora energije. U SAD 15 država je izvelo program deregulacije, dok ih je sedam suspendovalo, uključujući i Kaliforniju koja je prekinula program posle manipulacija na tržištu, divljanja cena i nestanaka struje.

Velike industrijske kompanije imale su koristi od toga, a obični potrošači električne energije plaćaju utrošak više od nacionalnog proseka. Tako su prošle godine Teksašani plaćali 17 odsto više od američkog proseka. Tokom krize cene električne energije skočile su 10.000 odsto iznad normalnih, pa je veleprodajna cena u Hjustonu sa 22 za megavat-čas stigla na oko 9.000 dolara.

Pošto su mnoge porodice dobile januarske račune i po 5 000 dolara, guverner je naredio obustavu plaćanja dok se ne obave sve provere i korekcije tih enormnih računa. Direktor organizacije „Javni građanin Teksasa“ Tom Smit tvrdi da je „deregulacija bila katastrofa za prosečnog potrošača“, delom zato što ljudi nemaju vremena da idu unaokolo i traže najbolju ponudu, a još više zbog toga što je gotovo nemoguće da se ponude uporede i odluči koja je bolja.