Pozadina krize u odnosima Poljske i Ukrajine

„U Ukrajini se na ulogu Poljske sve više gleda negativno“, kaže poljski stručnjak za Ukrajinu Kžištof Niječipor. Taj naučnik iz varšavskog Centra za istočne studije (OSW) upravo se vratio iz Kijeva gde se, između ostalog, informisao i o raspoloženju prema Poljskoj.

„U izveštajima ukrajinskih medija naša zemlja se navodi u istom nizu s Mađarskom i Slovačkom, dakle sa zemljama koje su skeptične prema integraciji Ukrajine u EU i vojnoj podršci za Ukrajinu“, pojašnjava Niječipor za DW.

On je uveren da su uzroci tog negativnog raspoloženja embargo na uvoz ukrajinskog žita koji je uvela poljska vlada koju vodi stranka Pravo i pravda (PiS) i blokada graničnih prelaza koju upravo drže poljski vozači kamiona. „Prvenstveno se negativno vrednuje situacija na granici između dveju zemalja, jer je zbog protesta poljskih špeditera blokiran prevoz sve robe, između ostalog i goriva, koje je od velikog značenja za funkcionisanje države“, ističe poljski stručnjak.

Susret u Visli

Aktuelni problemi su znatno uticali na promenu odnosa dveju zemalja. Još prošle godine Ukrajinci su Poljsku isticali kao uzornog saveznika. O toj fazi poljski novinar Zbignjev Parafijanovič, koji već decenijama izveštava o Ukrajini, piše u svojoj najnovijoj knjizi „Poljska u ratu“. Ta knjiga je u Poljskoj izazvala veliku pažnju, jer opisuje delimično nepoznatu pozadinu bliskih odnosa dveju država nakon izbijanja rata u februaru 2022.

Prema Parafijanovičevom tumačenju, na početku tih bliskih odnosa bio je dvodnevni sastanak ukrajinskog i poljskog predsednika Volodimira Zelenskog i Andžeja Dude u gradu Visli. Tamo su se dvojica predsednika i njihovi saveznici zbližili u razgovorima uz pokoju čašicu više.

To je dovelo do toga da je Duda manje od 24 sata pre početka ruske invazije posetio Kijev zajedno sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedomom. On je tamo čuo od Zelenskog da će rat uskoro početi i da se verovatno vide „poslednji put“. U prvim nedeljama rata, Zelenski je navodno češće nazivao Dudu, manje konkretnim povodom, a više jednostavno kao prijatelj.

Poljska solidarnost

Bliski politički odnosi i talas solidarnosti poljskog društva s ukrajinskim izbeglicama doveli su do pružanja i drugih vrsta pomoći. „U prvo vreme rata Poljska je učestvovala u naoružavanju ukrajinske kopnene vojske, što je za odbranu Ukrajine bilo od odlučujućeg značaja“, kaže Parafijanovič u razgovoru za DW.

Taj autor otkrio je da je Varšava Ukrajini isporučivala borbene avione tipa MiG. Kako bi zaobišla komplikovan postupak izdavanja dozvole, poljska strana je navodno avione jednostavno ostavljala u blizini ukrajinske granice i o tome obaveštavala Kijev. A onda su ih Ukrajinci rastavljali i ponovo sastavljali na teritoriju svoje zemlje.

Propaganda umesto politike

Nasuprot tome, Nemačka je dugo oklevala s vojnom podrškom Ukrajini, a isporuka oružja se u početku rata činila nezamislivom. Poljska se zato nadala da će dobiti nekakvu posebnu ulogu i napokon se osećala globalno primećenom zbog podrške Ukrajini, koja je naišla na opšte međunarodno priznanje. Ali, „Poljaci su potcenili ulogu Nemačke u formatima kao što je G7 i transatlantskim odnosima“, smatra Parafijanovič. „Amerikanci neće gledati na Poljsku onako kako vide Nemačku. Razlika u političkom potencijalu dveju država je prevelika.“

Tek u drugoj polovini prošle godine Berlin je ponudio Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane. Tada je u Poljskoj polako počinjala predizborna kampanja i vladajuća stranka PiS označila je Nemce kao glavne neprijatelje. Time je bila onemogućena zajednička nemačko-poljska strategija i Poljska je ponovo bila viđena kao mali igrač. Na neki način je spoljna politika postala talac unutrašnje politike.

„U svojim odnosima prema Nemačkoj, stranka PiS je zamenila politiku s propagandom“, kaže Parafijanovič. „Zavist i nezadovoljstvo podignuti su na tako visok nivo da je kasnije bilo nemoguće ponovo s tog nivoa sići.“

Novi start u odnosima?

Parafijanovičeva knjiga može se čitati kao opis jednog perioda koji je u međuvremenu okončan, jer je desno konzervativna stranka PiS, koja je osam godina bila na vlasti u Poljskoj, u oktobru izgubila na izborima.

Nova liberalna i proevropska vlada u Varšavi verovatno će položiti zakletvu 13. decembra, a pojedini političari nove vladajuće koalicije već su najavili da žele da reše krizu na poljsko-ukrajinskoj granici. Međutim, stručnjaci sumnjaju u to da bi odnosi između Varšave i Kijeva ponovo mogli da dožive isti onaj entuzijazam kao u prvoj godini rata.

Ipak, i Kžištof Niječipor i Zbignjev Parafijanovič sigurni su da će Poljska i ubuduće načelno biti na strani Ukrajine. „Uveren sam da će Poljska i dalje pomagati Ukrajini u njenim naporima da pobedi u ratu protiv Rusije i da će podržavati proces prijema u Evropsku uniju“, kaže Niječipor.

Ne samo Ukrajina

Pri tom se za Poljsku ne radi samo o njenoj granici prema Ukrajini. Varšava sagledava pitanje bezbednosti u širim razmerima. „Rusija će biti u stanju ponovo da se naoruža u roku od šest godina“, smatra Parafijanovič. „A onda bi mogla da napadne jednu od baltičkih država. Trenutno već testira Finsku.“

Na rusko-finskoj granici porasle su napetosti otkad je Rusija omogućila neometano putovanje migranata u Finsku. Helsinki je zato zatvorio granične prelaze. „Dakle, u slučaju ovog rata ne radi se samo o Ukrajini“, zaključuje Parafijanovič. „Radi se o kompletnoj bezbednosnoj dimenziji istočnog krila NATO, odnosno područja Baltičkog i Crnog mora“, prenosi DW.