Predsednik koledža Queens na Kembridžu: Rizik od globalnog poremećaja je veliki, šta je nužno učiniti?

Malo je verovatno da će se uskoro pojaviti novi međunarodni poredak.

Umesto toga, kako sve više država odlučuje da se same osiguravaju tako što će naći alternative poretku koji predvodi Zapad, globalna ekonomija rizikuje povećanje fragmentacije, što nagriza vodeću ulogu Amerike i ubrzava sistemski pomak ka poremećaju.

Istina, sumnje u ekonomski poredak predvođen Zapadom počele su mnogo pre 2023. Tokom samo poslednjih 15 godina, njegov kredibilitet i neometano funkcionisanje bili su narušeni političkim pogrešnim koracima koji su rezultirali nizom poremećaja.

To uključuje globalnu finansijsku krizu iz 2008, viponizaciju trgovine i investicione sankcije, nejednaku distribuciju vakcina protiv COVID-19, pogrešnu karakterizaciju inflacije od strane centralnih banaka kao „prolazne“ i posledice agresivnog povećanja kamatnih stopa banaka.

Multilateralni sistem je dodatno potkopan njegovom nesposobnošću da se uhvati u koštac sa hitnim globalnim izazovima kao što su klimatske promene i ogroman dug na globalnom jugu. Kako se ovi pritisci pojačavaju, institucije u kojima dominira Zapad se sve više smatraju neefikasnim i nedovoljno inkluzivnim.

Dva razvoja događaja su, posebno, ove godine izazvala široko rasprostranjenu frustraciju poretkom predvođenom Zapadom.

Prvo, kao što je sada široko dokumentovano, Rusija je uspela da održi aktivne trgovinske odnose uprkos prividno oštrim sankcijama, koje su ograničile mogućnost zemlje da koristi SWIFT međunarodni sistem plaćanja i ograničile cenu njenog izvoza nafte. Iako su ad hoc šeme trgovine i plaćanja koje su osmislile ruske tehnokrate daleko od isplativih, one su omogućile Rusiji da minimizuje štetu po domaću ekonomiju i finansira svoje ratne napore u Ukrajini.

Štaviše, u svojim nastojanjima da zaobiđe sankcije Zapada, Rusija je dobila podršku od rastuće (iako još uvek relativno male) grupe zemalja. Ograničeni uspeh režima sankcija narušio je uverenje da zemlje širom sveta nemaju drugog izbora osim da budu deo ekonomskog poretka predvođenog Zapadom.

Drugo, uloga Amerike u aktuelnom ratu između Izraela i Hamasa je za mnoge zemlje razotkrila prazninu iskazane posvećenosti Zapada očuvanju osnovnih ljudskih prava i njihovo nedosledno poštovanje međunarodnog prava.

Tokom mojih nedavnih putovanja, sreo sam mnoge pojedince koji su ponovili oštra upozorenja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o nedostatku zaštite za stanovništvo u Gazi, kolapsu zdravstvenog sistema Gaze, rekordnom broju ubijenih među humanitarnim osobljem Ujedinjenih nacija i neposredne pretnje široko rasprostranjene gladi, bolesti, građanskih nemira i još jednog masovnog raseljavanja civila.

Kao što je američki predsednik Džo Bajden nedavno priznao, milioni ljudi širom sveta sada veruju da je odgovor Izraela na Hamasovo masovno ubistvo izraelskih građana 7. oktobra otišao predaleko, pri čemu je Izrael izgubio međunarodnu podršku. Na poslednjem glasanju Generalne skupštine UN o prekidu vatre, 153 zemlje su glasale Za i samo deset protiv, uz 23 uzdržane.

Sve veći broj zemalja žali zbog nekažnjivosti kojom je Izraelu dozvoljeno da ignoriše međunarodno pravo i bombarduje civile, uključujući hiljade žena i dece. Mnogi su užasnuti upozorenjima Filipa Lazarinija, generalnog komesara Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku, koji je više puta opisao Gazu kao „pakao na zemlji“.

Dok humanitarna kriza u Gazi nastavlja da eskalira, nekoliko zemalja je izrazilo zabrinutost da SAD, neuspehom da obuzdaju svog najbližeg saveznika, to nenamerno omogućavaju.

Odluka Bajdenove administracije da zaobiđe Kongres i isporuči više vojne pomoći Izraelu, samo dan nakon što su SAD stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se poziva na humanitarni prekid vatre u Gazi, pojačala je tu percepciju.

Bez obzira na nečiju poziciju u vezi sa ovim razvojem događaja, oni su doveli u pitanje efikasnost i legitimnost međunarodnog poretka predvođenog Zapadom i rizikuju da ubrzaju tekuću tranziciju sa unipolarne na multipolarnu globalnu ekonomiju.

Kako se srednje sile sve više afirmišu na svetskoj sceni, one će ohrabrivati manje zemlje orijentisane prema Zapadu da razmišljaju o perspektivi da postanu „swing države“.

Zapadne sile moraju se direktno suočiti sa ovom pretnjom. Dok će za otklanjanje štete koja je već učinjena biti potrebno vreme, politički lideri bi trebalo da se usredsrede na ublažavanje rizika od dalje fragmentacije i sprečavanje brzog pada u međunarodni nered jačanjem postojeće multilateralne arhitekture.

Ovaj napor bi trebalo da počne osnaživanjem prethodnih reformskih inicijativa unutar ključnih institucija, počevši od Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Primarni fokus treba da bude na glasu i zastupanju, ukidanju zastarelih procesa imenovanja koji su u korist zapadnih interesa i modernizaciji operativnih procedura.

Ove reforme su ključne za poredak predvođen Zapadom koji je dobro služio svetu od kraja Drugog svetskog rata. Ako se dozvoli da sadašnji međunarodni okvir propadne, on neće biti zamenjen novim sistemom koji je usidrila Kina, već globalnijim neredom.

Takav ishod bi kratkoročno naškodio svima. To bi takođe sprečilo našu kolektivnu sposobnost da se uhvatimo u koštac sa složenim i rastućim dugoročnim izazovima sa kojima se suočavamo.

Autor je predsednik koledža Queens na Univerzitetu u Kembridžu, profesor je na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji i autor knjige „Jedina igra u gradu: centralne banke, nestabilnost i izbegavanje sledećeg kolapsa“ (Random House, 2016).

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org