Foto: Fonet/AP

„Simpsonovi“ su tako neka vrsta modernih američkih „Tarabića“, a u narednoj epizodi bave se aktuelnom temom-100 dana Trampove vlasti. Prema najavi epizoda počinje sumornom horor atmosferom. Zlokobna oluja, gromovi i munje sevaju nad zgradom na broju 1600 u Aveniji Pensilvanija, što je adresa Bele kuće, naravno. Unutar Bele kuće, situacija još sumornija, a predsednik Donald Tramp, već u krevetu sa mobilnim telefonom u ruci i knjigom nedavno otpuštenog novinara Foks njuza konzervativca Bila O Rajlija. „Sto dana u kancelariji, toliko dostignuća…Povećao se broj mojih pratilaca na tviteru za 700“, tvituje Tramp, koga prekida sekretar donoseći brdo papira, zakonskih predloga i uredbi. „Moram li sve to da pročitam“, jada se Tramp.

-Bez obzira na to šta postignem tokom besmislenog merila od sto dana, a postignuto je mnogo, mediji će ubijati, naveo je Tramp nedavno na svom tviter nalogu. Na tviteru je najavio i da će 100 dana vlasti obeležiti velikim skupom u Pensilvaniji. „Jedva čekam“, dodao je. Istog dana biće održana tradicionalna godišnja večera Udruženja dopisnika iz Bele kuće, ali Tramp joj neće prisustvovati. Bojkotuje večeru zbog toga što je loše predstavljen u medijima, a bojkotu se priključilo i njegovo osoblje, preneo je AP. U intervjuu Rojtersu povodom 100 dana vlasti Tramp je priznao da je mislio da će biti lakše.

Kako će u subotu proći proslava zavisi i od toga da li će biti usvojen budžet za 2017. godinu. Kongres ima rok do petka u ponoć da usvoji Trampov predlog budžeta, a ukoliko se to ne desi, od subote stotine hiljada službenika i savezna administracija neće raditi. Ne bi to bilo prvi put, ali svakako neće goditi Trampu. Ukoliko budžet, ipak, bude usvojen, biće to veliki uspeh, možda i najveći u prvih 100 dana, uz nedavni izbor Nila Gorsača za sudiju Vrhovnog suda. Članovi Kongresa iz Demokratske stranke odbijaju da glasaju za budžet zbog protivljenja gradnji zida prema Meksiku i to je, na unutrašnjem planu jedno od prvih neispunjenih obećanja Donalda Trampa. Najavljivao je i hitno ukidanje Obamakera, ali je taj predlog doživeo neuspeh pošto je povučen iz procedure u Kongresu zbog nedovoljne podrške republikanaca. Nije uspeo ni da zabrani ulazak muslimanima u SAD, pošto su dve njegove uredbe, blokirali sudovi. Uspeo je ipak da pooštri primenu imigracione politike i smanji priliv migranata iz Srednje i Latinske Amerike. Ne odustaje ni od gradnje zida ka Meksiku, projekti se uveliko završavaju.

Na međunarodnom planu, Trampova politika je išla cik-cak. Uz parolu „Amerika na prvom mestu“, mnogi su očekivali da će se okrenuti izolacionalizmu, što je Tramp nagoveštavao kritikama NATO, tvrdnjom da SAD ne želi da bude „svetski policajac“, da strane zemlje treba da plate zaštitu i agažovanje američke vojske. Onda je bombardovao Siriju i Avganistan, uputio je vojsku i raketni štit u Južnu Koreju, a ne isključuje ni vojnu konfrontaciju sa Severnom Korejom. Vladimiru Putinu se divio tokom kampanje, ali do približavanja Vašingtona i Moskve nije došlo. Brisel, NATO i EU, žestoko je kritikovao, ali je oštrica njegove kritike otupela u ovih 100 dana.

Šta kaže Foks njuz

Većina istraživača javnog mnjenja tvrdi da je popularnost Trampa nakon 100 dana na rekordno niskom nivou, u poređenju sa ranijim američkim predsednicima. Prema istraživanju čak i Trampove omiljene Foks njuz televizije, 45 odsto birača odobrava predsednikova dostignuća u prvih 100 dana. Obama je, nakon 100 dana imao podršku 62, a Buš mlađi 63 odsto birača. Tramp je obećavao da će „isušiti močvaru“ i doneti promene u Vašingtonu. Da je u tome uspeo misli 43 odsto, a da nije smatra 50 odsto ispitanika. Foks je Trampove birače pitao da li bi ponovo glasali za njega da su danas izbori. Sigurno bi glasalo 49, verovatno 32, sedam odsto sigurno ne bi, a 12 odsto „trampovaca“ je neodlučno.