Od uzgoja mini-svinja do izlaganja ekstremno niskim temperaturama: Volstrit žurnal o Putinovom projektu dugovečnosti vrednom 26 milijardi dolara

Međutim, tokom tog razgovora na vojnoj paradi u Pekingu prošlog septembra, Putin je izgleda opisivao inicijativu za dugovečnost koju podržava Kremlj i koja je postala jedan od vodećih naučnih projekata Rusije.

Poput milijardera iz Silicijumske doline kao što su Džef Bezos, Sem Altman i Piter Til, Putin je dugo fasciniran istraživanjima protiv starenja.

U Rusiji je sada njegova potraga za usporavanjem starenja postala državni prioritet, uz metode koje se kreću od bioprintinga organa i uzgoja mini-svinja do izlaganja ekstremno niskim temperaturama, piše Volstrit žurnal.

Prošlog meseca ruska vlada objavila je da naučnici razvijaju gensku terapiju usmerenu na usporavanje ćelijskog starenja, kao deo Putinove inicijative za dugovečnost vredne 26 milijardi dolara pod nazivom „Nove tehnologije za očuvanje zdravlja“.

Lek „predstavlja jedan od najperspektivnijih pravaca u borbi protiv starenja“, rekao je zamenik ministra nauke Denis Sekirinski 23. aprila.

Stvaranje ljudskih organa u laboratoriji za transplantaciju – jedna je od inovacija za produženje života o kojoj je Putin takođe govorio u Pekingu.

Svi ovi napori deo su nacionalne inicijative za dugovečnost koju je Vladimir Putin predstavio 2024. godine, a koja obećava da će do kraja decenije spasiti 175.000 života (broj koji je, kako su tada primetili kritičari, imao neprijatnu ratnu simboliku jer se približno poklapao sa nezavisnim procenama ruskih vojnih gubitaka u invaziji na Ukrajinu).

Ruski državni naučnici koje je imenovao Putin fokusirali su se na dve ključne tehnologije: bioprinting, odnosno 3D štampanje živog tkiva, i ksenotransplantaciju, odnosno uzgoj ljudskih organa unutar mini-svinja, vrste svinja za koju se smatra da je genetski kompatibilna sa ljudima.

Ruski naučnici koji sarađuju sa državnim agencijama tvrde da su već bioprintovali ljudsko hrskavično tkivo i štitnu žlezdu miša, sa ciljem da do 2030. omoguće zamenu ljudskih organa. Sličan vremenski okvir pominje se i za uzgoj organa unutar svinja.

„U Ruskoj Federaciji se sprovodi čitav niz naučnih programa u ovoj oblasti“, saopštila je pres služba Kremlja putem imejla.

„Ove projekte podržava država, a u njima učestvuju brojne naučne i istraživačke institucije“.

Na čelu ruske inicijative za dugovečnost nalaze se dve osobe bliske Putinu: njegova ćerka Marija Voroncova, endokrinološkinja koja nadgleda državne genetske programe, i fizičar Mihail Kovalčuk, direktor Kurčatov Instituta, sovjetskog nuklearnog istraživačkog centra.

Mihail Kovalčuk – brat Putinovog bliskog saveznika Jurija Kovalčuka – postao je intelektualni arhitekta kremaljske inicijative za dugovečnost. On tvrdi da će nauka uskoro omogućiti ljudima da neograničeno popravljaju i zamenjuju delove tela.

„Teško je govoriti o besmrtnosti, ali sposobnost popravljanja čoveka će nesumnjivo rasti”, rekao je Kovalčuk ruskim medijima.

Za razliku od sličnih istraživanja koje finansiraju Bezos, Altman ili Til, rad koji promoviše Putinov krug dao je malo recenziranih naučnih radova u velikim međunarodnim časopisima.

„Ako nema publikacija, onda nema ni stvarnih rezultata, i njihove izjave verovatno treba shvatiti kao težnje, da ne kažem snove”, rekao je Aleksander Ostrovski, ruski naučnik koji je bio pionir bioprintinga u toj zemlji.

Ostrovski je napustio Rusiju nakon invazije punog obima na Ukrajinu i prodao svoju kompaniju, koja sada sarađuje sa vladom. „Nemoguće je baviti se naukom u izolaciji”, rekao je on, misleći na sankcije koje su odsekle ruska istraživanja od Zapada.

„Verovatno govore Putinu ono što želi da čuje kako bi obezbedili finansiranje“.

Kovalčuk je takođe spojio nauku o dugovečnosti sa širim kremaljskim pogledom na civilizacijski sukob sa Zapadom. U zloglasnom govoru iz 2015. upozorio je da Zapad ide ka stvaranju „ljudi slugu“ – kontrolisanih ljudi sa ograničenom svešću i manipulisanom reprodukcijom. Takođe je sugerisao da su Sjedinjene Američke Države stajale iza pandemije kovid-19.

Putin je dugo pokazivao simpatije prema sličnim idejama. Kovalčuk je javno hvalio sovjetski film „Dead Season“ iz 1968. godine, u kojem CIA zajedno sa bivšim nacističkim lekarima kuje zaveru za kontrolu čovečanstva. Putin je rekao da ga je taj film inspirisao da se pridruži KGB-u.

Još jedan uticaj bio je Vladimir Kavinson, koga su ruski mediji nazivali „Putinov gerontolog”, a koji je promovisao anti-ejdžing terapije zasnovane na peptidima dobijenim iz telećeg tkiva.

Peptidi – kratki lanci aminokiselina koji se promovišu za oporavak, rast mišića i usporavanje starenja – postali su popularni među američkim velnes ličnostima kao što su Robert F. Kenedi Junior. i Džo Rogan, uprkos ograničenim dokazima za mnoge tvrdnje o njihovim koristima.

Kavinson, koji je od Putina dobio jedno od najviših državnih priznanja Rusije za dostignuća u medicini, izjavio je u intervjuima da je želeo da produži život lideru čiji bi odlazak bacio Rusiju u krizu. Takođe je tvrdio da su ljudska bića predodređena da žive do 120 godina, pozivajući se na biblijske spise.

Vladimir Kavinson preminuo je 2024. u 77. godini.

Iako nekonvencionalni, i Kavinson i Mihail Kovalčuk bili su visoko kvalifikovani naučnici. Međutim, Vladimir Putin pokazivao je otvorenost i prema mnogo manje naučno utemeljenim pristupima.

Tokom sastanka u Kremlju 2018. Putin je savetovao tadašnjem austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu da proba krioterapijsku komoru – neku vrstu „obrnute saune“ u kojoj je telo izloženo temperaturama i do minus 76 stepeni Celzijusa. Kurc je kasnije rekao da ga je iznenadilo koliko je Putin entuzijastično objašnjavao koristi redovnog stajanja nag u ledenoj komori.

Putin, koji ima 73 godine, decenijama gradi imidž fizičke snage kroz režirane prikaze muškosti – lov bez majice, igranje hokeja i vožnju morora marke Harley-Davidson u uskoj crnoj odeći, kako bi projektovao sliku bezvremenog snažnog vođe.

Ali iza te pažljivo kreirane vitalnosti krije se vladar neuobičajeno opsednut fizičkim propadanjem. Tokom pandemije kovid-19, Putin je uveo složene karantinske protokole, uključujući tunele za dezinfekciju i duge periode izolacije za posetioce. Njegovi čuveni dugi stolovi postali su simbol i političke distance i straha od bakterija.

Ruski i zapadni mediji takođe su spekulisali o kozmetičkim zahvatima, pošto je Putinov izgled s godinama postajao vidljivo zategnutiji.

Većina Putinovih najbližih saradnika i saveznika takođe je u sedamdesetim godinama, uključujući braću Kovalčuk, kao i ključne državne figure poput Jurija Ušakova, Sergeja Čemezovova i Nikolaja Patruševa. Putinova težnja da pobegne od starenja i njegova otvorenost prema nekonvencionalnoj nauci odražavaju mnogo stariju tradiciju među ruskim autokratama.

Dvadesetih godina prošlog veka, eksperimenti sovjetskog naučnika Aleksander Bogdanov sa podmlađujućim transfuzijama krvi privukli su pažnju Kremlja – pre nego što je umro kao posledica sopstvenih tretmana, u 55. godini.

Deceniju kasnije, lekar Oleksandr Bogomolec organizovao je prvu svetsku konferenciju o dugovečnosti i dobio pohvale od Staljina za istraživanja koja su tvrdila da ljudi mogu živeti do 150 godina. Bogomolec je umro sa 65 godina.

Rusiju i dalje karakterišu neke od najviših stopa smrtnosti u razvijenom svetu. Prosečan životni vek muškaraca u Rusiji danas iznosi oko 68 godina, prema zvaničnoj statistici, u poređenju sa približno 76 godina u SAD i više od 80 godina u velikom delu Zapadne Evrope.

Smrt, za razliku od izbora, ostaje nešto što je teško kontrolisati čak i za Kremlj.