Putin podigao ulog i više ne blefira 1Foto: EPA-EFE/PETER KLAUNZER

Brojna su pitanja koja su zategnula odnose između SAD i Rusije gotovo do tačke pucanja ali ono što se trenutno smatra najhitnijim jeste gomilanje ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom.

Zato će, kako se ocenjuje, upravo to pitanje biti ključno kada se predsednički dvojac Džo Bajden i Vladimir Putin sutra virtuelno sastanu. Pitanje koje se samo po sebi nameće a i predmet je oštre debate među analitičarima i političkim liderima – jeste da li bi Putin zaista mogao da pokrene prekograničnu ofanzivu na Ukrajinu, ili pak koristi trupe da izvrši pritisak na Bajdena radi garancija da bivša sovjetska Ukrajina nikada neće postati lansirna platforma NATO-a.

Ipak, obim ruskog vojnog gomilanja u blizini Ukrajine i nagoveštaji da Kremlj možda planira ofanzivu početkom 2022. u kojoj će učestvovati 175.000 vojnika, prema američkim obaveštajnim podacima do kojih su došli Vašington post i drugi mediji, podigla je crvene zastave u Vašingtonu i širom Evrope.

Dok jedni sumnjaju da bi Putin izveo invaziju jer bi to, kako navode, neizbežno izazvalo međunarodnu osudu i verovatno nove sankcije postoje i oni koji zastupaju mračnije prognoze.

„Putin je naglo podigao ulog. On više ne blefira“, smatra Tatjana Stanovaja, osnivačica političke konsultantske kuće R.Politik Center i saradnica u moskovskom Karnegi centru, prenosi portal themoscowtimes.com. „Spreman je na očajnički korak“,dodala je.

Aktuelna kriza mogla bi, kako se ocenjuje, da predstavlja najteži test do sada za spoljnopolitičku pamet i moć 78-godišnjeg predsednika SAD.

Bajden i Putin koji će, kako je najavljeno pričati sutra u podne po vašingtonskom vremenu imaju istoriju sastanaka.

Prvi put su se lično sreli u Kremlju 2011. Tadašnji potpredsednik Bajden, kako je kasnije pričao, rekao je tom prilikom ruskom lideru: „Mislim da nemaš dušu“, na šta je, kako kaže Bajden, Putin odgovorio: „Mi se razumemo“.

Ponovo su se sastali 2014.u Ženevi da bi se pozabavili sada već poznatim pitanjem ruskog vojnog pritiska na Ukrajinu. I opet Ženeva 16.juna ove godine prvi put sa Bajdenom kao predsednikom SAD.

Kontakti su se od tada nastavili kao i tenzije, pri čemu se smatra da Putin želi da izvrši pritisak na Bajdena na još jedan lični samit kao način da se projektuje paritet na svetskoj sceni.

Bajden je u petak obećao da će Rusiji otežati invaziju, ali nije rekao kako. Putin je upozorio Zapad i Kijev da ne prelaze „crvene linije“ Kremlja, uključujući i naoružavanje Ukrajine. Bajden je na to odgovorio: „Neću prihvatiti ničiju crvenu liniju.

Neki analitičari kažu da Rusija, duboko zabrinuta zbog otopljavanja ukrajinskih veza sa NATO-om, vrši pritisak da prekine takav razvoj događaja.

Sledeći Putinovo vođstvo, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je u četvrtak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da pruži „bezbednosne garancije“ da se NATO neće približiti ruskoj granici.

Prema mišljenju Stanovaje ovo bi mogao biti Putinov krajnji zaključak: „Ili NATO daje garancije ili Rusija vrši invaziju na Ukrajinu“.

Rusija je nastavila da negira bilo kakve ratoborne namere već je umesto toga optužila Zapad za provokacije u Crnom moru.

NATO je u junu 2020. priznao Kijev kao jednog od nekolicine takozvanih „partnera sa povećanim mogućnostima“, što se smatra potencijalnim korakom ka članstvu.

Heder Konli, bivša pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska pitanja, uverena je da je Putin spreman da izvrši „ogroman pritisak“ u Ukrajini. Speman je za još jedan lični susret sa Bajdenom, ukazuje Konli, koja je potpredsednica u Centra za strateške i međunarodne studije. „I on želi da olabavi zapadne veze sa Ukrajinom“ koju, kako je rekla, neki vide kao „neku vrstu NATO nosača aviona”.

Fjodor Lukjanov, istaknuti politički analitičar blizak Kremlju, sumnja, međutim, da će se Bajden i Putin dogovoriti o bilo čemu konkretnom danas, ali ne očekuje da će izbiti neprijateljstva ako pregovori propadnu.

„Ne, ovo je histerija koju je podmetnuo Zapad“, kaže on. „Ratovi počinju iznenada. Ako počnu, počeće drugačije“. Za razliku od Lukjanova, Konli smatra da ako Rusija ne uspe da dobije uslove koje traži i svi napori u diplomatiji propadnu, u tom slučaju bi „Putin iskoristio sva vojna sredstva da postigne svoj politički cilj“.

Moskva je otela Krim Ukrajini 2014. i od tada podržava separatističke snage koje se bore protiv Kijeva. U sukobu je poginulo više od 13.000 ljudi.