Putin šalje preživele iz Mariupolja u udaljene krajeve Rusije: Otkriveno 66 logora

Među njima su, kako se navodi, i preživeli iz opkoljenog ukrajinskog lučkog grada Mariupolja.

„Proteklih mesec dana analizirao sam desetine lokalnih vesti na ruskom jeziku od Belgoroda do Vladivostoka i koristio mape da pokažem kako zvaničnici vode preživele iz Mariupolja u mrežu sanatorijuma, dečjih kampova, hostela i sirotišta iz sovjetskog doba. Rezultati su šokantni i pokazuju prve dokaze velike operacije širenja Ukrajinaca širom Rusije – na lokacijama koje se protežu preko Uralskih planina sve do udaljenog poluostrva Kamčatka“, tvrdi nagrađivani istraživački novinar Din Kirbi koji je razgovarao je i sa aktivistima za ljudska prava u Rusiji koji su razvili podzemnu mrežu za pomoć Ukrajincima koji žele da napuste kampove.

Istraga je identifikovala 66 kampova u mreži bivših sovjetskih sanatorijuma i drugih lokacija u regionima uključujući Sibir, Kavkaz, Arktički krug i Daleki istok.

Jedan aktivista mu je, kaže, rekao: „Država ih tretira kao radnu snagu, kao objekte, premešta ih unaokolo, ne vodeći računa o tome šta im je potrebno. Država nije u stanju da brine o njima. Oni su ranjivi i potrebna im je pomoć.”

Novinar ukazuje da je ovo prvi dokaz “velike operacije” Rusije koja je zahvaćena istorijskim padom broja stanovništva nakon hladnog rata.

“Ovo sledi nakon što sam prošlog meseca ekskluzivno otkrio da je Moskva naredila gradovima širom Ruske Federacije da se pripreme za dolazak skoro 100.000 ‘izbeglica’. Rusija sada tvrdi da je ‘evakuisala’ milion ljudi iz ratne zone“.

Tanja Lokšina, pomoćnica direktora za Evropu i centralnu Aziju u Hjuman Rajts Voču kaže: “Postoji dovoljno dokaza da su hiljade Ukrajinaca odvedene u Rusiju pod prinudom. Kada se ljudima daje samo izbor da ostanu pod sve jačim granatiranjem ili da uđu na teritoriju okupacione sile, to predstavlja prisilno premeštanje prema međunarodnom humanitarnom pravu”.

Iz Hjuman Rajst Voča ističu da su zabrinuti ovim što se događa.

“Ljudi koji traže evakuaciju u sigurnija područja u Ukrajini bivaju prebačeni u Rusiju – u nekim slučajevima u područja koja su veoma udaljena od ukrajinskih ili evropskih granica. Oni su ranjivi, siromašni, često bez ličnih dokumenata i nalaze se na milost i nemilost okupatorskoj vlasti”, ukazuju iz ove organizacije.

Lokacije koje su identifikovane poznate su u Rusiji kao privremene tačke smeštaja (TAP). Uključuju desetine sanatorijuma i bivših dečjih kampova u divljini, najmanje jedan centar za “patriotsko obrazovanje“, pa čak i nekadašnju deponiju hemijskog oružja.

Protežu se preko ogromnih ruskih stepa i preko 11 vremenskih zona preko Uralskih planina od Belgoroda na zapadu do udaljenog poluostrva Kamčatka na ivici Tihog okeana i Vladivostoka na kraju Transsibirske železnice.

Među identifikovanim kampovima su “Mali princ” u Permu, “Deda Mraz” u Tatarstanu, “Prijateljski momci” u Omsku, “Šumska bajka” u Čuvašiji, “Plava jezera” u Pskovu, “Borova šuma” u ​​Uljanovsku…

“Identifikovao sam 6.250 ljudi u 38 kampova, uključujući 621 dete. Ako se popuni, 66 kampova bi moglo da sadrži oko 10.800 ljudi, uključujući 1.000 dece, pri čemu više od trećine ljudi u kampovima su oni iz Mariupolja. Sa prosekom od 162 osobe u svakom, naša analiza sugeriše da bi Rusiji moglo biti potrebno oko 6.000 kampova za smeštaj ukupnog broja ljudi za koje tvrdi da su prešli granicu”.

Dok Ukrajinci mogu da izađu iz kampova, njihova udaljenost i nedostatak novca, telefona ili dokumentacije znači da se oni koji žele da napuste zemlju suočavaju sa gotovo nemogućim zadatkom.

Ali ruski aktivisti pokušavaju da pomognu.

“Postoji impresivna organizacija na nekoliko nivoa – ljudi prikupljaju novac za karte za voz, pomažu u odeći i igračkama za decu, puštaju ljude da ostanu u svojim domovima nekoliko noći“, rekao mi je jedan aktivista pod uslovom da ostane anoniman.

“Oni dele poruke i prosleđuju ljude grupama u drugim gradovima, koje im pomažu da dođu do granice”.

Poznato je da su neki Ukrajinci pobegli u Poljsku i Gruziju, dok je bilo izveštaja da su drugi pokušali da pobegnu preko Kazahstana. Jedan ruski novinski izveštaj kaže da Ukrajinci koji su odvedeni u jedan grad jugoistočno od Moskve nisu uspeli da se ukrcaju na voz.

Ukrajinska ombudsmanka za ljudska prava Ljudmila Denisova optužila je Rusiju za genocid i kršenje Ženevske konvencije, koja sprečava prisilne deportacije tokom rata.

Pozivajući UN da ispita izveštaje da je 200.000 dece među onima koji su odvedeni iz Ukrajine u Rusiju, ona je rekla: “Oni su deportovani u sve regione Rusije. Uslovi njihovog boravka i zdravstveno stanje za sada nisu poznati”.

Na divljem poluostrvu Kamčatka na ivici Tihog okeana, 26. aprila, posle osmosatnog leta, 10 ljudi, uključujući decu iz Hersona, smešteno je u studentski dom Kamčatskog industrijskog koledža u Jelizovu. Očekuje se oko 200 ljudi u region, piše portal.

Na krajnje istočnoj ruskoj pomorskoj teritoriji, koja je bliža Tokiju nego Moskvi, lokalni list je krajem aprila izvestio kako je 300 ljudi, uključujući 86 dece, trudnica i penzionera, stiglo u Vladivostok posle iscrpljujućeg sedmodnevnog putovanja iz Taganroga.

Novopridošli, uključujući preživele iz opsade Mariupolja, odvedeni su u hotelski kompleks Vostok na obali u blizini Nahodke. Bio je to treći voz koji je stigao u nekoliko dana, a jedan izveštaj kaže da se otvara 14 TAP-ova u četiri susedna grada za smeštaj do 1.350 ljudi.

Dok su ruski mediji tvrdili da su “izabrali“ da žive na Dalekom istoku, dodajući da “skoro svi primećuju lepotu mora“, savetnik gradonačelnika Mariupolja rekao je u Telegram poruci da je saznao da nemaju dokumenta ili novac i obećavali su im samo slabo plaćeni poslovi „bogu iza nogu“.

Dvadeset ljudi je do sada stiglo na krajnje istočno ostrvo Sahalin, na kojima se nalaze Kurilska ostrva na koja I Japan polaže pravo, uprkos tome što zvaničnici očekuju 600. U jednom izveštaju se navodi: „Region Sahalin, kao što vidimo, nije baš popularan kod njih. Ovo je razumljivo.”

Ostale prihvatne tačke koje sam identifikovao kao smeštaj preživelih u opsadi Mariupolja uključuju Patriotski obrazovni centar Vangard u blizini Ivanova u Uljanovsku, gradu pored reke Volge.

Centar, koji je fokusiran na “vojno-patriotski rad“ i promovisanje “posvećenosti služenju svojoj domovini“, otvoren je na mestu bivšeg sirotišta u februaru kao deo nacionalnog “obrazovnog“ projekta koji je pokrenuo Putin da stvori skoro 40 sličnih centara, uključujući jedan na Krimu koji kontroliše Rusija.

To je jedan od dva vojna mesta koje je portal identufikovao nakon što je prošlog meseca ekskluzivno otkriveno da je do 600 Ukrajinaca, uključujući preživele iz Marijupolja, odvedeno na bivšu deponiju hemijskog oružja u Leonidovki.

U Murmansku, u Arktičkom krugu, zvaničnici su postavili 20 TAP-ova na mestima, uključujući hotel po imenu “Severno svetlo” u gradu Nikelj i laponski sanatorijum u Murmašiju.

Na jednoj karting stazi u Belgorodu, gde ljudi borave u šatorima, novinar je izvestio da je morao da prođe kroz dva kontrolna punkta sa naoružanim muškarcima čija su lica bila pokrivena balaklavama.

U gradu Ufa su zvaničnici opisali lokaciju TAP-ova kao “poverljive informacije“, ali u jednom izveštaju o lokaciji u univerzitetskom hostelu navodi se da je ograđena i da je pristup dozvoljen samo uz bezbednosne propusnice “kako bi ljudi bili bezbedni“.

Više od 530 ljudi, uključujući 120 dece iz Mariupolja, takođe je odvedeno u udaljeni kompleks pansionskog kampa na Caričino jezeru u Lenjingradskoj oblasti, tri sata vožnje od Sankt Peterburga. Ruski arhiepiskop koji je posetio lokaciju rekao je da mu je nekoliko ljudi reklo da žele da idu kući.

Rekao je: “Ima ljudi koji su izgubili svoja dokumenta. Bez njih ne mogu da kupe karte za vozove ili autobuse”.