"Putin se tretira kao obaveza, a ne kao prednost": Kako je rat u Ukrajini otvorio Pandorinu kutiju? 1Foto: Shutterstock/Jonas Petrovas

Pre invazije, Putin je dostigao najvišu tačku uticaja na bivši SSSR, a onda se dogodila Ukrajina.

Kineski predsednik Si Đinping izgovorio je čuvene reči za svog uzbekistanskog kolegu Šavkata Mirzijojeva koji ga je u sredu dočekao na aerodromu u uzbekistanskom gradu Samarkandu.

„Ne postoji ništa bolje nego živeti u prijateljstvu“, rekao je Si po dolasku, citirajući poznatog srednjovekovnog pesnika Ališera Navoija, čija su dela duboko poštovana u Uzbekistanu.

Mirzijojev je izgledao polaskan ovim.

Nešto kasnije na aerodrom je stigao i ruski predsednik Vladimir Putin, ali Mirzijojev nije bio na aerodromu da ga dočeka, već je poslao premijera Abdulu Oripova.

Si i Putin doputovali su u Samarkand na samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), osmočlanog bezbednosnog bloka koji predvode Kina i Rusija, a na koji je ove nedelje primljen Iran.

Tolerisanje ‘gubitnika’

Mirzijojevljeva promena diplomatskog protokola signalizira tektonski poremećaj u bivšem ruskom dvorištu, kažu posmatrači, pošto se rat u Ukrajini odužio više od 200 dana, obeležen optužbama za ratne zločine i ruske vojne neuspehe.

„Putin se tretira kao obaveza, a ne kao prednost. Gubitnik se toleriše na jednostavan način“, rekao je za Al Džaziru Ališer Ilkamov, rođen u Uzbekistanu, direktor londonskog think-tanka Central Asia Due Diligence.

Neposredno pre invazije na Ukrajinu, izgledalo je da je Putin dostigao najvišu tačku uticaja na bivši Sovjetski Savez.

U januaru, narodni revolt u Kazahstanu primorao je predsednika zemlje Kasima-Žomarta Tokajeva da „pozove“ stotine vojnika iz Organizacije za kolektivnu bezbednost (ODKB) koju predvodi Rusija kako bi „odvratio terorističku pretnju“, piše AJB.

U međuvremenu, uspon talibana na vlast u Avganistanu u avgustu 2021. pomogao je Rusiji da poveća uticaj u ostatku bivše sovjetske centralne Azije.

Prošle godine Rusija je posredovala u mirovnom sporazumu između članica ODKB Jermenije i Azerbejdžana i poslala hiljade mirovnih snaga u region nakon što je sukob u Nagorno-Karabahu eskalirao u višenedeljni rat u kojem su azerbejdžanske snage zauzele velike delove teritorije.

S obzirom na to da su u Jermeniji već postojale ruske baze, baš kao i u dva separatistička regiona u Gruziji, dolazak ovih snaga značio je da je Rusija dobila vojno uporište u sve tri zemlje regiona Južnog Kavkaza, koje se graniče sa Iranom i Turskom.

To vojno prisustvo pomoglo je Moskvi da održi uticaj na Bliskom istoku, gde su ruski bombarderi bili ključni za rezultate snaga sirijskog predsednika Bašara el Asada u dugotrajnom ratu.

A onda se dogodila Ukrajina.

Okrenuti leđa Rusiji

Analitičari tvrde da su posrtaji Rusije u Ukrajini, u kombinaciji sa međunarodnom osudom i teškim sankcijama, otvorili Pandorinu kutiju, kao što je pokazano ranije ove nedelje kada su se Azerbejdžan i Jermenija ponovo sukobili.

„Oslabljena u Ukrajini i nezainteresovana za otuđenje Bakua, Moskva je pokazala nespremnost da interveniše direktno van svoje mirovne misije u Nagorno-Karabahu“, rekao je za Al Džaziru Kevork Oskanijan, predavač na britanskom Univerzitetu Ekseter.

Tokajev je u junu razbesneo mnoge u Kremlju kada je, sedeći pored Putina, rekao da Kazahstan neće priznati dva proruska separatistička regiona u Ukrajini.

U međuvremenu, analitičari kažu da nedavni dogovori Moskve o kupovini bespilotnih letelica iranske proizvodnje i severnokorejskog oružja pokazuju koliko je iscrpljen njen vojno-industrijski kompleks i koliko je očajnički zavisan od zapadnih mikročipova.

„I pre rata, Rusiji je bila potrebna Kina više nego što je Kina bila potrebna Rusiji. Nakon što je počeo rat, ova zavisnost je samo ojačala“, rekao je za Al Džaziru Temur Umarov, sinolog i stručnjak iz moskovskog think-tanka Carnegie Politika.

Zavisnost uglavnom uključuje frustrirajuće teško preusmjeravanje izvoza energije iz Evrope u Kinu. A kako zapadne sankcije na uvoz tehnologije stupaju na snagu, Rusija sve više zavisi od kineske tehnologije.

„Rusija je potpuno isključena sa globalnog tržišta tehnologije. Ostala im je samo Kina“, kaže Umarov.

Kina čeka priliku

Ali veći problem je što se i druge bivše sovjetske nacije takođe okreću Kini – posebno u centralnoj Aziji.

„Bićemo svedoci formiranja novog bloka, kao protivteže SAD, ali ne ’ruskocentričnog‘, kako Kremlj pokušava da predstavi, već u formatu ’Pekinga i njegovih prijatelja‘“, napisao je. analitičar iz Kijeva Igar Tiškevič na Fejsbuku.

Prvog dana Samita ŠOS-a, predsednik Kirgizije Sadir Japarov ostavio je Putina da ga čeka pre nego što je izdao zajedničku izjavu, uprkos tome što Kirgistan ima rusku vojnu bazu i najmanje milion njenih građana koji rade u Rusiji.

Nekoliko sati pre dolaska u Samarkand, Si je u Kazahstanu razgovarao sa Japarovom i nagovestio da će Peking posmatrati odlučnost i posvećenost Moskve Centralnoj Aziji.

„Bez obzira na to kako se međunarodne okolnosti menjaju, mi ćemo odlučno podržati Kazahstan u odbrani njegove nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta i… kategorički ćemo se protiviti mešanju bilo koje sile u unutrašnje stvari vaše zemlje“, rekao je Si Tokajevu.

Njegovi komentari su viđeni kao odgovor na nedavne izjave ruskih političara o državnosti i granicama Kazahstana.

Početkom avgusta bivši ruski predsednik i visoki bezbednosni zvaničnik Dmitrij Medvedev napisao je na svojoj stranici na Vkontakte, ruskoj društvenoj mreži, da je Kazahstan „veštačka država“ i optužio svoje lidere za „genocid etničkih Rusa“.

Poziv na aneksiju severa Kazahstana

Slične tvrdnje iz Kremlja prethodile su aneksiji Krima 2014. i ratu u Ukrajini.

Medvedeva pres-služba je kasnije saopštila da je njegova stranica „hakovana“ i uklonila je objavu.

U junu je ruski poslanik rekao da bi Moskva mogla da anektira severni Kazahstan, koji ima veliko etničko rusko stanovništvo.

Mnogo je gradova sa većinskim ruskim stanovništvom koji nemaju mnogo veze sa, kako se to kaže, ’Kazahstanom‘“, rekao je Konstantin Zatulin.

Neki posmatrači veruju da su ruske muke u Ukrajini samo pojačale pomračenje ruske moći u bivšim sovjetskim republikama, koje su već počele da slabe.

„Ovaj proces je počeo ranije i postao je samo vidljiviji. Osećali su da Rusija nije neprikosnoveni lider u njihovim regionima i svoju politiku oblikuju u skladu sa stvarnošću“, rekao je za Al Džaziru Sergej Bizjukin, prognani opozicioni aktivista iz zapadnoruskog grada Rjazanja.

Drugi upoređuju ukrajinski rat sa sovjetsko-avganistanskim sukobom od 1979. do 1989. i ulogom koju je imao u raspadu bivšeg Sovjetskog Saveza.

„Sve ovo pokazuje centrifugalne sile na delu kakve su bile posle poraza SSSR-a u Avganistanu“, rekla je za Al Džaziru Nigara Kidujtova, prognana opoziciona liderka iz Uzbekistana.

Slabost Rusije u Ukrajini pokrenula je procese slične onima koji su doveli do raspada SSSR-a, smatra on.

Mislim da ista sudbina čeka i Rusiju“, dodaje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.