Foto: Medija centar„Uticaj rata u Ukrajini na naš region veoma je različit“, izjavio je danas u Aleksandar Radić, urednik Balkanske bezbednosne mreže i vojni analitičar tokom predstavljanjna Analize dinamike rata u Ukrajini u Medija centru.
„Neko je u Evropskoj uniji, neko u NATO. Ima onih koji nisu u EU i NATO. Naravno da se to reflektovalo na stav prema ratu u Ukrajini“, kaže Radić.
Međutim, dodaje, postoji jedna zajednička stvar.
„Sve zemlje su pružile podršku Ukrajinskoj strani“, kaže, i dodaje da je u ovom trenutku činjenica da niko nije nesvrstan.
„Zvanično, mi smo zemlja koja je neutralna, ali postoji mnogo dokaza, još više indikatora, o municiji koja iz Srbije odlazi Ukrajini“, kaže, objašnjavajući da to više ne može da se obrazlaže isporukama koje su išle ranije, „jer na oznakama te municije su kvartalne oznake“ koje se odnose 2022. i 2023. godinu.
On kaže da su to činjenice kako se postupa u politici i u trgovini.
„Vrlo je očigledno da u senci političkog stava Srbije, postoji jedno svrstavanje da se pridobije pažnja Zapada i da se gradi savezništvo na bazi podrške Ukrajini kroz isporuku sredstava koje su im jako bitne“, ukazuje Radić.
Radić objašnjava da su se zemlje iz regiona koje su članice NATO pridružile Alijansi u snabdevanju ukrajinske vojske.
„Crna Gora, Hrvatska i Slovnija i Severna Makodinija prepoznale su isporuke naoružanja i voojne opreme kao svoju referencu i mehanizam kroz koji grade podršku i poverenje svojih zapadnih saveznika, pre svega Amerikanaca“, primećuje Radić.
Radić objašnjava da je Severna Makedonija 2001. Godine kupila oružje iz Ukrajine, kada se suočila sa albanskom pobunom, te da im isto to oružje sada vraća.
Hrvatska, Slovenija i Crna Gora, nastavlja vojni analitičar, šalju oružje koje je iz zaliha iz vremena bivše Jugoslavije.
Poseban status, kaže, ima Bosna i Hercegovina.
„Kasrane naoružanja, iz zaliha, u oba entiteta u BiH su pune, ali status tog naoružanja nije razrešen. Posle objedinjavanja entitetskih vojski postignut je sporazum o prodaju viškova naoružanja i vojne oprome, prema kojem je trebalo da, kada se podmire troškovi procesa, da 80 odsto novka pripadne entitetu iz koga potiče sredstvo a 20 odsto ministarstvu odbrane, ali do toga nikad nije došlo“, objašnjava Radić.
On dodaje da je u BiH na entitetskon nivou regulisan status i rad odbrambenh industrija, te da na nivou Federacije BiH postoji spremnost izvoz u Ukrajinu.
Presedan u pomoći Ukrajini
Radić ukazuje da Rusija ima veliku vojsku i velike zalihe, ali dodaje da se to uništava na frontu.
„Rusi ponavljaju sliku onoga što smo mi doživeli u prvoj polovodini devedesetih godina. Olako su trošeni resursi. Ukrajinci su tu suočeni sa vrlo dinamičnim dejstvima“, kaže.
Radić objašnjava da sve što potroše, Rusi moraju da nadoknade iz sopstvenih zaliha, dok Ukrajinci čekaju da im „prijatelji iz NATO pošalju naoružanje“.
Vojni analitiar primećuje da niko nije dobio ovoliku podršku NATO kao Ukrajina.
„Iz Ukrajine čujemo da im nikad nije dosta. Ali ovo je presedan da je jedna grupa zemalja pružila toliko veliku odršku svom savezniku u vreme rata“, ukazuje analitičar.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Radić navodi da je dinamika naoružavanja bila direktno vezana za dinamiku rata.
Rusija je, kako objašnjava, u rat ušla sa postojećim resursima bez planiranja dugotrajne ratne proizvodnje, dok je ukrajina imala jako malo nasleđa, i da je zbog toga pomoć NATO imala ključnu ulogu.
Radić kaže da se mehanizam odlučivanja Zapada o naoružavanju Ukrajine menjao od početka rata, gde su na početku davali pomoć u odbrambenim vojnim sredstvima, ali je promena nastala kada je formiran front, koji je i danas aktuelan, i kada je Zapad počeo da naoružava Ukrajinu artiljerijskim sistemima.
„Činjenica da su im dali takva sredstva je zasnovana na proceni da je ukrajinski front održiv i da je potrebno stvoriti dinamiku koja će obezbediti stalno delovanje ukrajinske artiljerije po dubini. Četrdesetak kilometara dometa kod većine haubica 155mm je dovelo ukrajinsku artiljeriju u relativno povoljan položaj u odnosu na rusku, koja je imala ograničenja po dometu, gde većina oruđa sa vođenim sredstvima, mogu da se upotrebe maksimalno do 24 kilometra“, naveo je Radić.
Dodao je da je Rusija, do masovne proizvodnje drona „Lancet“, imala problem sa pariranjem ukrajinskoj, odnosno NATO, artiljeriji.
„Sa pojavom ‘Lanceta’, ukrajinska dubina je postala izloženija dejstvima i sad je to igra koja se vodi“, kazao je Radić, navodeći i da se sada verovatno ulazi u narednu fazu rata, nakon masovnih dubinskih napada Rusije oko Nove godine.
Prema njegovim rečima, sada je navodno ukinuta saglasnost na upotrebu sredstava koje daje NATO i Ukrajini su sada navodno „odrešene ruke“ da ona odlučuje o upotrebi sredstava velikog dometa.
„To je jako bitno, jer je to politički presedan iznad svih dosadašnjih. Do sada je Zapad davao sredstva kojima se dejstvuje protiv ruske vojske na teritoriji koja je prepoznata kao ukrajinska u međunarodnim okvirima, ali ne i po Rusiji. Sada to više nije tabu tema“, kazao je Radić.
Ocenio je da je i Rusija sada primorana da zatraži pomoć iz inostranstva.
„Možda ne od zemalja koje bi smo u punom smislu nazvali saveznicima, ali zemalja koje su našle zajednički interesu. Velike isporuke iz Irana i Severne Koreje su sada dokumentovane“, kazao je on.
Radić je ocenio da će se pregovori između Rusije i Ukrajine jednog dana dogoditi, ali dodao da ne može da proceni kada će se on dogoditi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
