Rat u Sudanu i lažne vesti 1Foto: Printscreen Youtube (Al Jazeera)

Lažna tvrdnja da je general Hemedti mrtav stigla je sa lažnog naloga sudanskih Snaga za brzu podršku (RSF), pretplaćenog na uslugu za verifikaciju autentičnosti.

Nakon što je Tviter Ilona Maska počeo da uklanja stare plave oznake, neko je napravio lažni nalog @RSFSudann, kupio plavu kvrčicu i tvitovao da je general paravojne grupe koja se bori za kontrolu nad Sudanom ubijen u borbi.

Tvit se proširio na mreži za veoma kratko vreme, a prema Tviterovim javnim metrikama, lažni tvit je pregledan milion puta.

I iako su mnogi korisnici Tvitera brzo shvatili da je reč o lažnom nalogu i lažnoj vesti, mnogi su sadržaj tvita shvatili zdravo za gotovo.

Dodatnu zabunu unelo je to što u tom trenutku autentični Tviter nalog Snaga za brzu podršku nije imao plavu kvačicu. U međuvremenu se to promenilo.

Osim što je ovaj slučaj ukazao na veoma diskutabilnu odluku Ilona Maska da Tviter počne da naplaćuje blu usluge za pojedince, te počne da uklanja plave kvačice sa naloga koji ne plaćaju uslugu za verifikaciju autentičnosti, pokazao je i u kojoj meri dezinformacije i lažne vesti prave dodatni haos u krvavom sukobu u Sudanu.

Naime, mnogi korisnici dele video snimke na Fejsbuku, Tviteru, Telegramu i drugim društvenim mrežama, kao i na WhatsApp grupama, za koje tvrde da prikazuju slike trenutnog nasilja u Sudanu.

Jedan od snimaka koji je postao viralan, a za kojeg korisnici tvrde da predstavlja zlostavljanje civila u Sudanu, zapravo je napravljen u Etiopiji 2022. godine.

U veoma nasilnom snimku vidi se kako vojnici tuku civile.

Korisnici koji su ga podelili tvrde da se na snimku vide pripadnici sudanskih oružanih snaga koji tuku civile do smrti, udarajući ih kamenjem, daskama i drugim predmetima.

Međutim, tvrdnje da se ovo dogodilo u Sudanu su lažne.

Fekt čekeri su potvrdili da se prebijanje civila zapravo dogodilo u Etiopiji 2022. godine.

Kako navode, to dokazuje flašica vode u rukama jednog od vojnika, koja je, kako su proverili novinari, proizvedena u Etiopiji, nekoliko kilometara od prestonice.

Drugi dokaz je uniforma vojnika koji je nosio flašicu vode, a na kojoj se nalazi zastava jednog regiona na zapadu Etiopije.

Takođe, Komsija za ljudska prava iz Etiopije potvrdila je da se zločin koji se vidi na snimku dogodio između 14. i 16. juna 2022. godine.

U masakru, koji je počinila pobunjenička grupa, takozvana Oslobodilačka vojska Oromija, poginulo je najmanje 50 civila u saveznoj državi Gambela, a sukob se potom proširio i na susednu Oromiju.

To nije jedini snimak za koji se lažno tvrdi da je nastao u Sudanu.

Korisnici Tvitera 15. aprila su delili video snimak na kojem se vide helikopteri u letu.

Korisnici su pod hashtagom „udarne vesti” naveli da nad Kartumom, glavnim gradom Sudana, lete vojni helikopteri koji se aktivno bore.

Na drugom video snimku koji je postavljen na Tviteru 18. aprila može se videti bombardovanje zgrada, a korisnici tvrde da sudanske vazduhoplovne snage bombarduju zgrade u kojima se nalaze predstavnici RFS snaga.

Međutim, snimak na kojem se vide helikopteri cirkuliše na TikToku od 2022. godine i najverovatnije predstavlja vojnu paradu u Sudanu povodom 68. godišnjice Vojske Sudana.

Kad je reč o drugom videu, originalni snimak je iz 2022. godine i na njemu se zapravo vidi bombardovanje zgrada u kojima su se krili lideri Huta u Jemenu.

Širenje lažnih vesti i dezinformacija je, nažalost, još jedna nesrećna okolnost koja je neizbežna kada dođe do sukoba, bilo gde u svetu.

Lažni sadržaj često se širi brže od istine u vremenima krize, kada se tragični događaji spoje sa algoritmima koji podižu gledanost i čitanost najšokantnijih i najzapaljivijih sadržaja.

U tim slučajevima korisnici društvenih mreža čak i nesvesno šire lažne vesti ili informacije koje su jednostavno pogrešne.

Time zamagljuju istinu, otežavaju pomoć onima kojima je potrebna i pomažu lošim akterima da izgrade ili učvrste svoju moć.

Zato delimo nekoliko saveta kojih svi korisnici društvenih mreža treba da se drže kada je reč o deljenju informacija o događajima iz kriznih područja.

Pre nego što podelite nešto što je senzacionalno, zaustavite se. Istražite izvor, pronađite bolji izvor vesti, pratite tvrdnje do originalnog izvora. Sve platforme društvenih mreža imaju lažne naloge koji šire dezinformacije da bi stekli preglede i pratioce.

Pratite pouzdane i utvrđene izvore vesti. Potražite novinare sa iskustvom, koji pokrivaju pitanja koja vas zanimaju. Informišite se preko medija koji imaju veličinu i kapacitet da angažuju i novinare koji će proveriti činjenice.

Izbegavajte stranačke izvore vesti, čak i one koji su u skladu sa vašim uverenjima.

Prijavite lažne i uvredljive naloge. Pored toga, blokirajte ove naloge i na sopstvenom fidu.

Ne delite dezinformacije da biste istakli da je to dezinformacija. Najbolji način da se ograniči domet štetnih naloga jeste da oni postanu nevidljivi za veći broj korisnika, što se neće desiti ako delite njihov sadržaj.

Ne otvarajte i ne prosleđujte mejlove od ljudi koje ne poznajete ili kojima ne verujete.

Imajte na umu da i vi možete biti jedna karika u deljenju netačnih vesti i dezinformacija.

Zapamtite – tačnost je bolja od brzine. Nikada nije štetno odvojiti nekoliko minuta za procenu informacija pre nego što ih podelite.

Tekst preuzet sa portala Demostat. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari