Da li je Raul Kastro džoker Trampove administracije na Kubi?

Unuk Raula Kastra, bivšeg predsednika i brata Fidela Kastra, sedeo je pored kubanskog predsednika Miguela Diaz-Kanela kada je ovaj potvrdio da se zaista odvijaju pregovori između SAD i Kube, preneo je France24.

Rodrigez Kastro je kasnije prisustvovao konferenciji za medije na kojoj je Diaz-Kanel govorio o ekonomskoj krizi na ostrvu, koja se intenzivirala poslednjih meseci nakon što je Trampova administracija uvela naftnu blokadu, što je ostrvo više puta uvodilo u mrak.

Takođe se sve češće pojavljuje u javnosti na Kubi, dok su se pojavile i glasine o tajnim pregovorima između njega i Marka Rubija, američkog državnog sekretara kubanskog porekla.

Njegova pojava označava prekid sa prethodnom praksom.

„Ranije se nastojalo da se Raul Rodrigez Kastro zaštiti i da se razvija u pozadini“, rekao je Tomas Long, stručnjak za Latinsku Ameriku na Univerzitetu u Vorkširu.

Rodrigez Kastro (41), sin je Debore Kastro Espin, najstarije ćerke Raula Kastra, i Rodrigueza Lopeza-Kaleje, koji je vodio državnu holding kompaniju koja upravlja većinom kubanske ekonomije.

Međutim, otkako je Tramp počeo da govori o promeni režima na ostrvu, pojavile su se spekulacije da bi Rodrigez Kastro mogao preuzeti lidersku ulogu.

Čini se da Trampova administracija želi smenu Diaz-Kanela sa vlasti, ali ne vrši pritisak na Kastrinu porodicu, prema izveštaju Njujork tajmsa koji se pozivao na zvanične izvore koji su želeli da ostanu anonimni.

Senka Raula Kastra

Raulito je odrastao u unutrašnjem krugu klana Kastro i uz strogo poštovanje doktrine režima koja je dugo koristila njegovoj porodici.

Došao je pod zaštitu svog deda, koji ga je učinio svojim omiljenim „i tokom vremena mu najviše verovao“, rekao je Pablo Učoа, stručnjak za bezbednosna pitanja u Latinskoj Americi na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Rodrigez Kastro je stekao i vojno obrazovanje, u instituciji koja priprema buduće oficire vojske, i civilno obrazovanje, stekavši dvostruku diplomu iz finansija i računovodstva na Univerzitetu u Havani.

Počeo je da napreduje kroz činove, dostigavši čin pukovnika i postavši lični telohranitelj svog dede tokom njegove predsedničke funkcije.

Raul Kastro ga je čak predložio za šefa Generalne direkcije lične bezbednosti (DGSP). „To je ključna organizacija na Kubi jer je odgovorna za zaštitu svih važnih ljudi režima – znamo koliko je to osetljivo pitanje na Kubi“, rekao je Long.

Teško je proceniti stvarni obim političkog uticaja Rodrigez Kastra izvan njegove uloge u bezbednosnom aparatu. Ali Long je rekao da mu pozicija na čelu DGSP-a i čin pukovnika „daje određeni autoritet u vojsci, koja ostaje ključni element režima“.

Ipak, unuk Raula Kastra ne drži visoku poziciju u vladi ili Komunističkoj partiji. Ne deluje kao harizmatični lider koji ide stopama nekih članova svoje porodice.

„Jasno je da on nije politička zvezda“, rekao je Učoа.

Rodrigez Kastro ostaje u velikoj meri nepoznat, čak i u sopstvenoj zemlji. Navodno je bio oženjen više puta i ima dvoje dece. Još jedan lični detalj o njemu potiče od njegovog drugog nadimka – „El Cangrejo“ (rak), koji potiče od činjenice da je rođen sa malformacijom jednog prsta.

Pojavljivale su se i priče da uživa u luksuznom načinu života rezervisanom za unutrašnji krug kubanske vlasti.

Kuba nije Venezuela

Ali sada izgleda da se on gura u prvi plan kubanske politike. Suočen sa dubokom krizom na Kubi, predsednik je verovatno želeo da uvede dozu revolucionarnog legitimiteta koju bi inkarnirao član porodice Kastro. Za Diaz-Kanela se smatra da „nema najčvršću političku osnovu“, navode analitičari.

Za Diaz-Kanela, verovatno utiče to što „nenadmašna težina imena Kastro“ igra ulogu u njegovoj odluci da ga uzdigne, rekao je Rubrik Bigon, ekspert za američku spoljnu politiku.

Za Vašington, činjenica da Rodrigez Kastro „nije glavni akter na Kubi olakšava vođenje tajnih pregovora“, rekao je Učoа, ekspert za Latinsku Ameriku.

On bi takođe mogao biti koristan Vašingtonu u bilo kojoj tranziciji nakon što Diaz‑Kanel bude uklonjen sa vlasti.

S jedne strane, nosi ime koje predstavlja određenu kontinuitet vlasti. Ipak, kao unuk Raula Kastra, delimično je „distanciran od revolucionarne generacije“, što znači da bi mogao predstavljati i promenu, rekao je Bigon.

„Kuba takođe nije Venezuela“, rekao je Učoа, ukazujući na važno razlikovanje u kontekstu američkih pritisaka i mogućih političkih promena.

Tramp možda smatra da bi Raul Rodrigez Kastro mogao biti kubanski pandan Delsi Rodrigez, potpredsednici Venezuele koja je navodno sarađivala sa SAD nakon hapšenja Nikolasa Madura početkom ove godine, dok je ostala lojalna režimu koji je nasledila.

Ali, kako stručnjaci napominju, moć u Kubi mnogo manje zavisi od jedne osobe nego što je to bio slučaj u Venezueli – gde bi promena na čelu mogla imati direktne implikacije. To znači da bi Vašingtonu bilo teško da „nametne“ nekoga tokom tekućih pregovora ukoliko ostatak režima ne pristane na to.

Još jedna mogućnost koja se pominje je kolaps celog režima zbog trenutne ekonomske krize – iako mnogi analitičari kažu da je to malo verovatno uprkos ponovljenim prekidima interneta, nestancima struje i protestima koji su izbili širom zemlje.

Stručnjaci takođe ističu da nema jasnih znakova da se kontrola koju imaju predsednik Miguel Dias‑Kanel i Komunistička partija smanjuje, što sugeriše da vlast i dalje ostaje relativno stabilna uprkos pritiscima i ekonomskim problemima.

Protesti koji su se dogodili „više liče na izraz besa zbog nedostatka vode i struje, nego na pozive za promenu režima“, navodi Učoа.

Predsednik SAD Donald Tramp tokom ove fgidine izneo je niz oštrih i kontroverznih izjava o Kubi dok je pritisak Vašingtona na tu zemlju rastao. On je, između ostalog, rekao da smatra da će imati „čast da uzme Kubu“, implicirajući da bi SAD mogle preuzeti kontrolu u nekom obliku – bilo kroz oslobađanje, direktnu kontrolu ili na drugi način, podseća Rojters.

Govoreći o situaciji u Iranu i Kubi, Tramp je takođe sugerisao da se fokus američkih akcija prvo odnosi na Iran, ali je dao naslutiti da će Kuba biti „sledeća“ nakon završetka operacija na Bliskom istoku.

Iako je izrazio takve namere, zvaničnici iz Pentagona i američke vojske koji nadgledaju snage u Latinskoj Americi izjavili su pred Senatom da američke oružane snage ne vežbaju invaziju na Kubu niti se aktivno pripremaju za vojnu okupaciju ostrva – naglašavajući da nema potvrđenih planova invazije.

Pretnje i komentari su deo šire strategije pritiska na kubanski režim, uključujući ekonomsku blokadu i prekid isporuka nafte od Venezuela, koja je bila glavni snabdevač Kube.

Tramp je naveo da su Rubio i on lično uključeni u razgovore sa kubanskim predstavnicima o mogućem dogovoru.

SAD su pooštrile ekonomske mere prema Kubi, između ostalog ukidanjem venecuelanskih isporuka nafte koja je ključna za kubansku ekonomiju, što je dovelo do ozbiljne energetske krize i nestanka električne energije širom ostrva.

U tim okolnostima, Tramp je najavio moguće pregovore ili dogovor sa kubanskim zvaničnicima posredstvom Rubija, ali ostaje nejasno da li i kako bi bilo koja strukturalna promena vlasti bila implementirana bez šireg unutrašnjeg pristanka na Kubi.