Američke diplomate: Pitanje Temeljnog ugovora sa SPC izaziva podele, ne bi trebalo da bude u fokusu Vlade Crne Gore

Nepuna tri meseca nakon izbora vlade, Crna Gora je ponovo ušla u period političke neizvesnosti.

Aktuelnu vlast uzdrmao je spor u pogledu nacrta Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koji je usvojen uprkos protivljenju Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) – koje su krajem aprila dale podršku manjinskoj vladi, piše Glas Amerike.

Bivše američke diplomate i vašingtonski eksperti za Balkan ocenjuju da pitanje ugovora sa crkvom izaziva podele, te da ne bi trebalo da bude u fokusu vlade.

„Biranjem tog puta se odvraća pažnja i ponovo podstiče kontroverza u zemlji… Crnoj Gori je potreban period kontinuiranih reformi i napretka ka Evropskoj uniji bez okretanja stranačkoj politici, podelama u zemlji, ovim osetljivim pitanjima. Žao mi je što se zemlja ponovo vraća tome“, kaže za Glas Amerike Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u.

Edvard Džozef, predavač na Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins postavlja pitanje u čijem interesu je da se, kako navodi, vlada odmah bavi pitanjem koje izaziva podele.

„Premijer Abazović razume da nije bilo razgovora i debate o tome, nije bilo kompromisa u pogledu kojeg su ljudi bili spremni da se saglase“, ocenjuje Džozef.

Glas Amerike navodi da crnogorski premijer Dritan Abazović ističe da se unutrašnja pitanja, među kojima su i odnosi sa SPC, moraju rešavati da bi se došlo do šireg konsenzusa i odblokirale evropske integracije.

Za bivšeg američkog ambasadora u Crnoj Gori Roderika Mura ipak je iznenađujuće što je manjinska vlada, rano u svom mandatu, odlučila da joj jedan od prioriteta bude pitanje koje je, kako ističe, kontroverzno.

Brine ga da bi to potencijalno moglo da izazove duži period neizvesnosti i stagnacije, a da bi dobra volja Brisela mogla da se ispusti.

„Prihvatam da je pitanje regulisanja odnosa sa SPC i svim zajednicama važno. To nije praksa ovde u Sjedinjenim Državama gde smo veoma striktni u pogledu odvojenosti crkve i države. Prihvatam da postoje važna pitanja koja treba rešavati, da su ona dugo odlagana, da su druge verske zajednice uspele da potpišu ugovore sa crnogorskom vladom“, ističe Mur.

„Razumem impuls bilo kojeg vodećeg crnogorskog političara da završi to pitanje i usredsredi se na druga. Međutim, to nije tako jednostavno. Realnost je da je reč o veoma delikatnom pitanju koje pobuđuje snažne emocije u Crnoj Gori. Mislim da bi to pitanje – i tu nikoga ne osuđujem, to je samo moje mišljenje – najbolje bilo rešeno uz snažan, širok konsenzus u društvu, a svakako među političkim snagama“, poručuje prvi američki ambasador u nezavisnoj Crnoj Gori.

Glas Amerike navodi da su po izboru Vlade, i Evropska unija i Sjedinjene Države saopštili su da je pred njom zadatak da ubrza reforme i proces pristupanja uniji te da su slično tokom posete Podgorici poručili i visoki evropski zvaničnici – Žozep Borelj i Oliver Varhelji.

Članstvo u Uniji, prema oceni Edvarda Džozefa i Kurta Volkera, je pitanje u pogledu kojeg se može postići konsenzus i jedinstvo u Crnoj Gori. Međutim, Džozef upozorava da postoji opasnost da Podgorica izgubi svoju šansu za napredak ka tom cilju.

„Crna Gora ima zlatnu priliku koju ostalih pet zemalja u regionu nemaju. Ima zlatnu priliku da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji. To su potvrdili i zvaničnici EU. I umesto da to bude fokus, prioritet – kao što je premijer Abazović i rekao da će biti slučaj – vlada se pod njegovim liderstvom okreće pitanju odnosa sa Srpskom pravoslavnom crkvom koje samo može da dovede do komplikacija i podela i traćenja ove izuzetne prilike“, smatra američki spoljnopolitički ekspert.

Volker, trenutno saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA), veruje da Podgorica ima vremena „da se vrati na pravi put“.

„Ovo je period kada je Evropska unija zaista otvorena. Zbog toga je važno da se to iskoristi zato što niko ne zna kada će se taj prozor ponovo zatvoriti, kada će se stavovi ponovo promeniti. Svi smo u prošlosti slušali o zamoru u proširenju, imigraciji, preuzimanju odgovornosti za zemlje koje nisu spremne. Činjenica da EU sada daje signale da je spremna je nešto što Crna Gora ne želi da propusti“, savet je bivšeg američkog diplomate.

Glas Amerike piše da se postavlja i pitanje šta Vašington, u svetlu novog razvoja političkih događaja, očekuje od crnogorskih lidera i političara nakon što je poslije izbora vlade poručio da su hitni zadaci, osim napretka na putu ka EU, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i pozivanje Rusije na odgovornost zbog rata u Ukrajini.

Taj medij navodi da odgovor na to pitanje nije dobio u Stejt departmentu.

Ambasador Mur za Glas Amerike ocenjuje da su to veoma važni prioriteti za Crnu Goru.

„Usredsrediću se na treći gde treba naglasiti do kojeg stepena Rusija remeti, krši i dovodi u pitanje međunarodni poredak. Dovodi u pitanje sve principe na kojima je zasnovan taj poredak i od kojih koristi imaju male zemlje kao što je Crna Gora – kao što su teritorijalni integritet, suverenitet, jednakost. Nadam se da će Crna Gora i dalje biti čvrst saveznik. To su velika pitanja – a ovim ne želim da umanjujem važnost unutrašnjih – koja su iznad nekih od pitanja o kojima se raspravlja u Crnoj Gori“, naglašava Mur.

Opširinije pročitajte na sajtu Vijeti.me.