Hrvatska slavi Dan državnosti

Povodom Dana državnosti i 30. godišnjice međunarodnog priznanja Republike Hrvatske, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković položiće vence na Spomenik domovini na Trgu Stjepana Radića.

Montaža naoružanja i opreme HV-a na zagrebačkom Jarunu

Na zagrebačkom Jarunu od 10 do 21 sat biće održan Taktičko-tehnički zbor naoružanja i opreme Hrvatske vojske i pokazne vežbe pripadnika HV-a, koje će obuhvatiti prelete aviona Hrvatskog ratnog zrakoplovstva.

Državni samit na zavičajnoj misi

Povodom Dana državnosti, zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić predvodiće misu za domovinu u bogomolju bl. Alojzija Stepinca na Kaptolu, kojoj će prisustvovati i državni vrh. Prenos mise može se pratiti na Prvom programu HTV-a.

O Hrvatskom saboru

U parlamentu je 30. maja 1990. godine bila prevelika gužva za sve poslanike i goste.U radnom delu sednice najpre je izabrana Komisija za izbor i imenovanja na čijem je čelu bio Ivan Milaš, na čiji predlog je i rukovodstvo prvog višestranačkog parlamenta. je bio izabran. Za predsednika je izabran Žarko Domljan, a za potpredsednike Ivica Percan, Stjepan Sulimanac i Vladimir Šeks.

Za predsednika Izvršnog veća Sabora izabran je Stipe Mesić, a za predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske dr Franjo Tuđman. On se obratio prisutnima i istakao da je kroz svoju dugu istoriju „Hrvatski narodni sabor bio čuvar suvereniteta hrvatskog naroda u odnosu na druge nacionalne i državne zajednice“.

Prvi saziv je imao 351 poslanika i tri veća: opštinski, udruženi rad i društveno-politički savet. Većinu, 207 od 351 mandata, imao je HDZ, Savez komunista Hrvatske – Stranka demokratskih promena 107, Koalicija narodnog sporazuma 21, Srpska demokratska stranka pet, dok je 13 mandata pripalo nezavisnim i predstavnicima nacionalne manjine.

Parlament iz ’90-ih. radio je nešto više od dve godine, a u avgustu 1992. održani su izbori za Zastupnički dom Hrvatskog sabora, novi Sabor je imao samo jedan dom i znatno manje poslanika, 138. Bez obzira, a uz to, okolnosti u rata, prvi saziv doneo je istorijske odluke o hrvatskom suverenitetu i nezavisnosti i prekidu državnopravnih veza sa SFRJ, kao i „Božićni ustav“.