Kome je sve zabranjen ulazak u BiH: Od Putinovog oligarha Malofejeva do Karadžićevog advokata Petronijevića 1Foto: istraga.ba

Obaveštajno sigurnosna agencija BiH (OSA) proglasila je oko 300 osoba pretnjom po nacionalnu bezbednost Bosne i Hercegovine. Na spisku ima onih koji se povezuju sa terorizmom, organizovanim kriminalom, ali i onih koji su, u saradnji sa režimom Vladimira Putina, na teritoriji BiH širili štetni ruski uticaj, piše portal istraga.ba.

Najzvučnije ime na spisku onih kojima je zabranjen ulazak u BiH jeste ime Konstantina Malofejeva, ruskog oligarha bliskog Putinu, ukazuje portal istraga.ba Osim njega, tu je i vođa Noćnih vukova Aleksandr Zaldostanov Hirurg,  inače prijatelj ruskog predsednika.

Malofejev je, ističe estonski iztraživač ruskih poslova u Međunarodnom centru za odbrambene studije u Talinu, “izvršavao zadatke iz Kremlja koji su uključivali miješanje u izbore u BiH i Poljskoj”, upućuje istraga.ba dodajući da je ovaj navod objavljen juče u “New Lines Magazine” u članku koji se bavi ruskim pitanjima u Evropi.

Prema izveštaju Centra za globalno istraživanje Stejt Departmenta, objavljenom pre dve godine, Konstantin Valerevič Malofejev je pomenut kao osnivač istraživačkog centra Katehon, bio je  uključen u aneksiju Krima,  zatimu neuspeli državni udar u Crnoj Gori 2016. ali i u izbore u BiH.

„Odlukom Obaveštajno sigurnosne agencije BiH Malofeev je 2018. proglašen osobom opasnom po nacionalnu sigurnost BiH. On je 30. maja 2018.  privatnim avionom doputovao u Banjal uku gde je trebalo da se sastane sa Miloradom Dodikom, s kojim se i ranije susretao.

Tri sata je Putinov milijarder Konstantin Malofejev zadržan na banjalučkom aerodromu pre nego su mu pripadnici Granične policije BiH uručili rešenje o proterivanju iz BiH“, navodi sarajevski portal.

“Malofeev predstavlja pretnju BiH, javnom poretku, javnom redu i miru, javnom zdravlju BiH ili međunarodnim odnosima“, piše u dokumentu na osnovu kojeg je ovom ruskom oligarhu zabranjen ulazak u BiH zbog čega se on, privatnim avionom, morao vratiti nazad u Moskvu, uprkos intervencijama iz Ambasade Ruske Federacije.

Već tada Konstantin Valerijevič Malofeev bio je na crnim listama SAD-a i Evropske unije.

“Konstantin Malofejev finansira separatističke aktivnosti na istoku Ukrajine i usko je povezan s Aleksandrom Borodaijem, Igorom Girkinom (zvani Igor Strelkov) i takozvanom Donjeckom narodnom republikom”,, objavile su vlasti SAD nakon što su Malofeeva i njegovu fondaciju „Marshall Capital“ stavili na crnu listu, podseća istraga.ba.

Malofejev je ruski milijarder koji je direktno finsansirao i rukovodio separatističkim operacije u Ukrajini. Osim sa kozačkim dobrovoljcima na ukrajinskom ratištu, Malofejev je imao direktne veze sa Igorom Girkinom poznatijim kao Igor Streklov, jednim od vođa separatističkih formacija u Ukrajini, koji je, zapravo, službenik ruske obaveštajne službe FSB.

Igor Girkin ima bogato ratno iskustvo, ali i veze sa BiH. Početkom devedesetih Girkin je sa svojim paravojnim formacijama ratovao u Višegradu gde je sarađivao sa Osvetnicima ratnog zločinca Milana Lukića. Njegovu jedinicu direktno je podržavao Malofejev kojem je već četiri godine zabranjen ulazak u  Bosnu i Hercegovinu.

Aleksandr Sergejevič Zaldostanov zvani Hirurg

Ruski Balkan bio je naziv turneje na koju su u martu 2018. trebali da krenu Noćni vukovi. Kolonu motociklista, bliskih Vladimiru Putinu, nameravao je predvoditi Aleksandr Sergejevič Zaldostanov. No, odlukom OSA BiH, dan pre nego su Putinovi bajkeri trebalo da dođu u Banjaluku, Zaldostanovu je zabranjen ulazak na teritoriju BiH, ukazuje portal.

“Učestvovali su u napadu na stanicu distribucije gasa Strikolkove u Ukrajini. Organizovali su napad na Glavni štab ukrajinske mornarice u Sevastopolju. Blisko su povezani sa ruskim specijalnim službama. Regrutovali su borce separatiste za ratište u Donjecku i Lugansku.

Odgovorni su za učešće u akcijama ili politikama koje su prijetnja miru, sigurnosti, stabilnosti, suverenosti ili teritorijalnom integritetu Ukrajine”, navedeno je u obrazloženju odluke kojom je 2014.  tadašnji predsednik SAD-a Barak Obama moskovske Noćne vukove stavio na crnu listu. Istom odlukom, na crnu listu je stavljen i vođa Noćnih vukova – Aleksandr Zaldostanov zvani Hirurg.

Zaldostanov se, podseća istraga, nekoliko puta sretao i sa Miloradom Dodikom koji je od njega dobijao i poklone sa amblemima Noćnih vukova.

Dodaju, da su vlasti Republike Srpske odlikovale Zaldostanova Orednom časti sa zlatnim zracima za naročito isticanje i afirmaciju ljudskih prava, toleranciji među ljudima i narodima, vladavini prava i sloboda, kao i jačanju prijateljskih odnosa između Ruske Federacije i Republike Srpske.

Vladislav Vitaljevič Filipov

Odlukom Obaveštajno sigurnosne agencije BiH, ruskom diplomati  Vladislavu Vitaljeviču Filipovu u jesen 2019.  zabranjen je ulazak na teritoriju Bosne i Hercegovine. Vlasti Ruske Federacije nameravale su da ga pošalju u svoju ambasadu u Sarajevu gde bi obavljao poslove vojnog atašea.

Filipov je dugogodišnji oficir ruske vojske. Vojnu karijeru je započeo 1995.  a bio je i zamenik komandanta padobransko-desantnog puka u Severnokavkaskom okrugu u Rusiji.

Od 2009. do 2012. bio je pomoćnik vojnog atašea u Ambasadi Ruske Federacije u Severnoj Makedoniji, da bi 2014. bio “prekomandovan” u ambasadu u Tirani. Tamošnje sigurnosne agencije su utvrdile da je Filipov često putovao u Bugarsku gde je imao kontakte sa drugim ruskim obaveštajcima.

Nakon Makedonije, Filipov je bio diplomata u Albaniji odakle je proteran nakon slučaja Skripal”, ističe istraga dodajući da je Filipov nakon toga “prekomandovan u BiH”, ali je OSA BiH donela odluku da je on osoba opasna po nacionalnu sigurnost BiH, naklon čega mu je zabranjen ulazak u državu.

Jevgenij Nikolajevič Prilepin zvani Zahar

Ovaj ruski pisac rođen je 1975.  Pravo ime mu je Jevgenij Nikolajevič Prilepin. Kao umetnik sebi je dodao ime Zahar. Bio je pripadnik posebnih snaga ruske policije Omon, namenjenih razbijanju demonstracija.

U periodu od 1996. do 1999. ratovao je u Čečeniji, nakon čega je počeo da radi kao novinar u Nižnjem Novgorodu. Prema pisanju medija, od februara 2017.  bio je pripadnik dobrovoljačkih ruskih jedinica koje su podržavale proruske separatiste u Ukrajini.

Bratislav Dikić

“Osećam se moralno krivim, ali ne mogu prihvatiti nešto što svesno i voljno nikad ne bih uradio. Prevaren sam i uvučen u nečije igre, a da toga nisam bio svestan. Rekao sam da se osećam moralno krivim, jer sam bio nesmotren prema svedoku saradniku Saši Sinđeliću i nisam pročitao njegove nečiste namere”, kazao je Bratislav Dikić 25. marta 2019.  iznoseći završne reči tokom suđenja za organizovanje državnog udara u Crnoj Gori.

Dikić će, kasnije, promeniti iskaz, tvrdeći da je njegova prva izjava iznuđena.

Ali dokazi upućuju na to da su, prema uputima ruskih obaveštajaca, pripadnik četničkog ravnogorskog pokreta Aleksandar Sinđelić i Bratislav Dikić trebali da angažuju oko pedesetak kriminalaca iz Srbije i BiH koji bi, prema planu, kao oružana formacija, nasilno svrgnuli sa vlasti Mila Đukanovića.

Bivši šef Žandarmerije Srbije i još 12 optuženih za pokušaj terorizma na dan parlamentarnih izbora 2016. godine osuđeni su na skoro 70 godina zatvora. No, Apelacioni sud u Podgorici je ukinuo tu presudu.

Prvostepenom presudom bila su osuđena i dvojica ruskih državljana. Eduard Šišmakov i Vladimir Popov su ukinutom presudom bili osuđeni osuđeni na 15, odnosno 12 godina zatvora. Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore ovu dvojicu pripadnika ruske vojne obaveštajne službe GRU tereti da su 2016. godine bili na čelu kriminalne organizacije koja je pripremala izvođenje terorističkih akcija na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra, te da su pripremali i likvidaciju tadašnjeg crnogorskog premijera, a današnjeg predsjednika Mila Đukanovića.

Na osnovu obaveštajnih informacija partnerskih agencija, crnogorske vlasti su uspele da spreči ovu akciju. Šišmakov i Popov su pobegli, a za njima je raspisana Interpolova poternica. Bratislav Dikić nije uspeo da pobegne.

On je uhapšen i od 2016. je bio u pritvoru sve dok proruski Demokratski front nije postao deo parlamentarne većine koja je formirala novu crnogorsku Vladu. Na slobodu je pišten u februaru prošle godine, kada mu je ukinuta prvostepena presuda kojom je osuđen na osam godina zatvora.

Dikić je od početka ove godine intenzivno posećivao Bosnu i Hercegovinu. No, odlukom OSA BiH  od kraja februara mu je zabranjen ulazak.

Goran Petronijević

Bratislava Dikića pred crnogorskim pravosuđem zastupao je Goran Petronijević. No, krajem januara 2018. Dikić je otkazao punomoć svom advokatu, jer mu je Petronijević zabranio  da prizna krivicu u slučaju državni udar u Crnoj Gori koji je trebao biti sproveden pod nadzorom ruskih obaveštajaca.

„Bitna mi je istina, a ne odbrana“, kazao je  Bratislav Dikić tokom suđenja zbog optužbi da je pokušao izvesti državni udar u Crnoj Gori.

Advokat Petronijević nedugo nakon toga oglasio se putem ruske agencije Sputnjik.

„Pretili su nam, prisluškivali advokate odbrane, onemogućavali odbranu, tome treba dodati rigidan stav Sudskog veća prema svemu što odbrana predlaže. Jednom reču, postupak može da se meri sa kafkijanskim, u pravom smislu te reči. Ovo je jedan potpuno nakaradan postupak u neljudskim uslovima u odnosu na odbranu, u odnosu na okrivljene, u odnosu na sve, uz njegovo visočanstvo, ’patrijarha istine‘, čuvenog Sinđelića“, kazao je krajem januara 2018.  Petronijević.

Advokat Petronijević poznat je kao proruski aktivista. U martu 2016. zajedno sa Dikićem, bio organizator anti NATO protesta u Nišu. Na jednoj od brojnih fotografija sa tog skupa u društvu Petronijevića i Dikića nalazi se i vođa Srbske časti – Bojan Stojković. S njima je tada bio i Nemanja Ristić presuđivani ubica iz Srbije i član beogradskog podzemlja.

Pola godine kasnije, Dikić je uhapšen prilikom pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, dok je za Nemanjom Ristićem raspisana Interpolova potjernica. Zbog zakonskih prepreka Ristić nikad nije izručen Crnoj Gori, a u decembru 2014. uslikan je sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Advokat Petronijević je predsjdnik Upravnog odbora Fonda „Ruska humanitarna misija“ sa kojim su vlasti Republike Srpske  potpisale Memorandum o saradnji.

Od početka marta ove godine Petronijeviću je zabranjen ulazak u Bosnu i Hercegovinu zbog toga što je proglašen pretnjom po nacionalnu sigurnost BiH. Goran Petronijević je bio advokat Radovana Karadžića.

Miloš Ković

Profesoru sa beogradskog Filozofskog fakulteta zabranjen je ulazak u BiH od početka ove godine. Kako su pisali sarajevski mediji, „Ković je branio zločine srpskih snaga u BiH kao svedok na haškom suđenju kasnije osuđenom za ratne zločine bivšem komandantu Vojske RS Ratku Mladiću“.

On je 2015.  kao veštak obrane za istorijski kontekst opisao rat u Bosni i Hercegovini kao građanski, tvrdeći da su se srpske snage VRS-a samo branile. Prilikom poricanja optužbi o cilju stvaranja Velike Srbije etničkim čišćenjem zauzetih teritorija – Ković je opravdavao zločine srpskih snaga – zločinima drugih zaraćenih strana, zbog čega su ga sudije više puta upozorili.

Ković je kao istoričar iz Srbije i veštak obrane generala Mladića – odbacivao optužbe o akcijama srpskih snaga kao cilju stvaranja Velike Srbije. Pri tom je odbijao da potvrdi i da je Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja bila nacionalistička, čak i kada je suočen s njenom publikacijom pod imenom – “Velika Srbija”.

“To su već sad etikete. Neko može biti nacionalista, netko imperijalista… to sad sve zavisi… Ja ne bih ušao u lepljenje etiketa. Velika Srbija je ideal iz 19. veka i u njemu nije bilo ničeg spornog”, neodređeno je odgovarao svedok obrane, braneći pri tom nacionalistički pojam, zbog koga su prema optužbi – počinjeni brojni ratni zločini.

Ković je 2017. bio potpisnik takozvanog “Apela za odbranu Kosova i Metohije”, iza koga su, kako su tada objavili mediji u Srbiji, stali i neki od čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC). Dokument su sačinili i iza njega stali članovi Političkog saveta Demokratske stranke Srbije (DSS), partije sa čijeg se vrha 2014.  povukao nekadašnji predsednik SR Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Ković je bio član tog Političkog saveta DSS-a.

Ković je 2020. bio i aktivni učesnik protesta koje je SPC organizovala u Crnoj Gori u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

“Vi ste danas čuvari našeg kosovskog zaveta”, kazao je Ković pred okupljenima, među kojima je bilo i više stotina dece, na svetosavskom skupu u Budvi 28. januara 2020. Tada su sa bine upućivane i poruke da se u Crnoj Gori “brane i kosovske svetinje”, podseća istraga.ba.

.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.