„Rusija podstiče tenzije, Kina snadbeva Srbiju oružjem“: Zašto se Italija sve više angažuje na Zapadnom Balkanu?

Podsećaju na angažman rukovodstva Italije da se spreči eskalacija krize između Srbije i Kosova gde je, kako navode, šansa za neprijateljstva vrlo prisutna a rizik od eskalacije visok.

Zašto je Italiji stalo?

Delom, navode, zato što je Zapadni Balkan blizu te da ono što se tamo dešava može imati negativne posledice. Podsećaju da su italijanske trupe stigle na Kosovo 1999. i tamo su i dalje.

Italijanski kontigent je upućuju najveći u okviru KFOR-a – sa više od 700 vojnika pod komandom generala Angela Mikele Ristuča.

„Ako bi borbe postale ozbiljne, Italijani bi odmah bili na prvoj liniji fronta“.

Istorijski gledano odnosi između Italije i Balkana retko su bili tihi, kažu, a nesigurnost u blizini njenih granica bi imala ekonomske reprekusije za Italiju – trgovinski odnosi sa balkanskim državama procenuju se na 16 milijardi evra i rastu.

Autori ističu bojazan zbog uticaja Rusije i Kine na ovaj deo regiona „koje žele da prošire svoj uticaj na Zapadni Balkan često na račun evropskih zemalja“.

Kremlj preko crkve, ukazuju, podstiče antizapadna osećanja. Podsećaju da je Vladimir Putin u septembru ugostio Milorada Dodika, separatističkog lidera entiteta Republika Srpska, „potvrđujući težnju Kremlja da oblikuje lokalnu politiku podržavanjem takvih lidera i obučavanjem kontroverznih paravojnih formacija“.

Ruska strategija oslanja se, dodaju, i na energtesku diplomatiju.

„Neki srpski političari su tvrdili da bi veze sa ruskom plaćeničkom kompanijom Vagner mogle pomoći zemlji u eventualnom ratu sa Kosovom, barem prema mišljenju srpskog ultranacionaliste Damnjana Kneževića nakon posete sedištu ove paravojne grupe u Rusiji“.

Rusija je, navode, morala da prilagodi svoj pristup Balkanu nakon rata u Ukrajini. Uticaj sankcija podstakao je da primeni isprobane i testirane hibridne pristupe usmerene na podsticanje entnoreligijskih tenzija, širenje dezinformacija protiv EU i NATO i iskorišćavanje politike ranjivosti sa Zapadom.

Ova, kažu, nelinearna oportunistička strategija nastoji da destabilizuje region i poremeti proces evropskih integracija.

Dok Rusija podstiče nestabilnost Kina se toga plaši. Podsećaju da je Kina poslednjih godina napravila značajan prodor u region, posebno u Srbiji i Crnoj Gori, ulažući i privatni i državni novac u logističke i infrastruktuirne megaprojekte u okviru svoje ambiciozne inicaijative Pojas i put.

Kina je pokrenula i informativnu kampanju da promoviše svoj imidž a najbolje rezultate postiže u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Što je još zabrinjavajuće svoj uticaj širi i preko prodaje oružja. Ključni je snadbevač oružja Srbiji.

U tom kontekstu EU je nedavno pojačala napore za jačanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju a na poslednjem samitu EU u Tirani lideri EU su ponovo potvrdili „punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva u EU Zapadnog Balkana“ obećavajući ubrzanje procesa pristupanja.

Sa svoje strane, Italija može da iskoristi svoje diplomatske akreditive i ekonomsku polugu da podrži to inicijativama na niovou zemlje za pomoć državnim reformama i promovisanju vladavine prava.

Poslednje što Italija želi i poslednje što treba Zapadnom Balkanu je nova kriza. Pored posledica po građane opasno je ostaviti područje slobodnim za zlonamerne ruske aktivnosti. Porast nasilja, upozoravaju, mogao bi da odvrati pažnju Zapada u trenutku kada je fokusiran na Ukrajinu.