Skupština Crne Gore i dalje zaseda o predlogu zakona o predsedniku Republike, očekuje se usvajanje noćas 1foto skupstina.me

Poslanici Skupštine Crne Gore i dalje raspravljaju o izmenama Zakona o predsedniku Crne Gore kojim se otvara put da poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić bude izabran za novog premijera, pošto je predsednik Milo Đukanović odbio da mu da mandat sa sastavljanje nove vlade.

Očekuje se da će Zakon biti usvojen noćas.

Predstavnici Demokratske partije socijalista (DPS) i njihovih koalicionih partnera, koji su izgubili vlast na izborima 2020. godine, tvrde da je na delu „ustavni puč“ i da se predloženim zakonom ukidaju ustavne nadležnosti predsednika.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković rekao je da ovo više nije parlament, već je na delu anarhija, te da će se i ta stranka ubuduće ponašati.

„Može vam biti smešno, ali bojim se da će vam se taj smeh brzo skinuti sa lica“, kazao je Živković poslanicima Demokratskog fronta (DF), koji su predložili zakon.

Rekao je da DF ruši institucionalni kapacitet države.

„Ustav kaže koje su nadležnosti predsednika države: on predlaže Skupštini mandatara za sastav vlade nakon obavljenih konsultacija sa političkim partijama“, naveo je on.

Poslanik Socijaldemokrata (SD) Boris Mugoša je rekao da sa ovim zakonom funkcija predsednika Crne Gore svodi na „fikus“ i da to može da obavlja bilo koji službenik ili službenica s pečatom.

On je rekao da je „hit nad hitovima“ poslednja norma predloženog zakona: da parlament predlaže mandatara.

Draginja Vuksanović Stanković iz Socijaldemokratske partije (SDP) kazala je da je zakon skandalozan jer se „direktno derogiraju ovlašćenja prtedsjednika i institucija predsednika se svodi na nulu. Ne radite vi u interesu Crne Gore, nego u interesu Aleksandra Vučića“, rekla je ona.

U predlogu izmena Zakona se navodi da je osnovni razlog za donošenje tog zakona to što predsednik Crne Gore nije predložio za mandatara za sastavljanje Vlade kandidata koji ima podršku većine poslanika Skupstine Crne Gore.

Đukanović je odbio da prihvati da bivši diplomata Miodrag Lekić bude mandatar i skupštini je dostavio predlog da se skrati mandat poslanicima.

Prethodno je lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić pismom od njega tražio da mandat za sastavljanje nove vlade poveri Lekiću, ali nisu dostavljeni potpisi poslanika, niti su prethodno kod predsednika Crne Gore došli na konsultacije.

Đukanović je, pošto nikome nije poverio mandat, Skupštini dostavio predlog za skraćenje mandata i raspisivanje novih izbora.

U obrazloženju je naveo da „nije stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu“ i da se oni koji su predložili Miodraga Lekića za mandatara, nisu odazvali konsultacijama niti dostavili potpise kojima bi potvrdili postojanje neophodne podrške.

Dan kasnije, posle zakonskog roka od 30 dana od dana pada vlade, oni su dostavili Đukanoviću 41 potpis poslanika od 81 koliko ih ima u crnogorskom parlamentu i odgovorili kontrainicijativom: potpisali su predlog za njegovo razrešenje, jer kako tvrde, nije na konsultacije pozvao predstavnike svih parlamentarnih stranaka čime je prekršio Ustav.

Poslednji parlamentarni izbori održani su avgusta 2020. kada je Đukanovićeva DPS prešla u opoziciju, a vlast su formirali proruski Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA.

Vladi Zdravka Krivokapića, koju su izabrali, 14 meseci kasnije izglasano je nepoverenje, a stranke pobednice izbora ušle su u oštre međusobne političke sukobe.

Usledio je izbor nove manjinske vlade Dritana Abazovića, glasovima Đukanovićevog DPS-a koji joj je tri meseca kasnije uskratio poverenje. Od tada vlada funkcioniše u takozvanom tehničkom mandatu.

Predlogom Zakona je predvidjeno i da predsednik mora postaviti ambasadora kojeg predloži Vlada, što sada nije slučaj. Đukanović je ranije odbio da postavi nekoliko kandidata za ambasadore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.