„Šmit odlazi pod pritiskom Amerikanaca, Dodik će to predstaviti kao veliki trijumf“: Šta je pozadina ostavke visokog predstavnika u BiH?

O svojoj odluci obavestio je Upravni odbor Veća za provedbu mira (PIC) te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika, objavljeno je u saopštenju na sajtu OHR-a.

Šmit je naglasio da će nastaviti obavljati dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika.

Osvrćući se na svoj mandat – drugi najduži mandat jednog visokog predstavnika – istakao je da je ostvaren značajan napredak u unapređenju funkcionalnosti institucija BiH. Ipak, jasno je da je potrebno učiniti još mnogo kako bi BiH ostvarila svoje evro-atlantske aspiracije. Pozvao je građane i političke lidere iz oba entiteta i sa svih nivoa vlasti da dodatno intenziviraju svoje napore i zajedno sa njegovim naslednikom rade na sprovođenju ovih reformi i ostvarivanju ključnog napretka na putu ka evro-atlantskim integracijama.

Šmit je izrazio je iskrenu zahvalnost građanima Bosne i Hercegovine, od kojih je tokom svog mandata imao izuzetno gostoprimstvo, toplinu i podršku.

Analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić ističe za Danas da se već duže vreme spekulisalo da će Šmit napustiti BiH, te da je i sam isticao da će otići kad završi posao.

“Ovo objavljivanje ostavke dosta je neočekivano, jer je sve ukazivalo na to da će Šmit otići nakon izbora. Milorad Dodik je rekao da je Šmitov odlazak dio dogovora koji je postigao sa američkom administracijom. Iako je prema tom dogovoru, i Dodik trebalo da ode iz političkog života, ostao je da vedri i oblači”, ukazuje Topić.

Ona navodi da Šmit odlazi pod pritiskom Amerikanaca, “a Dodik će to predstaviti kao veliki trijumf i nastaviti da vređe, omalovažava ovog Nemca, te da mu preti pravnim koracima”.

“Ono na čemu će Dodik nastaviti da lobira i radi jeste zahtjev za poništavanjem svih Šmitovih odluka i zakona, čime krči put za svoj politički povratak”, smatra Topić.

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik reagovao je na ostavku Šmita, najavljući da će pokrenuti postupak protiv njega.

Na početku svoje reakcije, koju je objavio na X-u, Dodik je ponovio svoj raniji stav o tome da je Šmitov dolazak u BiH bio nelegitiman.

„Kristijan Šmit napušta Bosnu i Hercegovinu na isti način na koji je u nju i došao – bez legitimiteta, bez odluke Vijeća sigurnosti UN-a i bez međunarodnog prava na svojoj strani“, kazao je Dodik.

Zatim se osvrnuo na Šmitovu platu, koju je primao tokom tog boravka.

„Tokom cijelog njegovog mandata bilo je jasno da se radi o čovjeku koji je boravio i djelovao u BiH izvan procedura na kojima bi trebao počivati međunarodni poredak. Zato je svaki pečat njegove pretjerano visoke plate bio jednako ilegalan kao i odluke koje je pokušavao nametnuti. Na kraju, mogu mu ponuditi samo jedan prijedlog – budući da je sav novac koji je primio, kao i ono što je planirao primiti, proizvod ilegalnog mandata, neka ga donira u humanitarne svrhe. Sigurno postoje ljudi u Federaciji BiH kojima bi barem na taj način učinio nešto korisno, budući da je već proćerdao svoj mandat na uzaludno udvaranje sarajevskoj čaršiji i pokušaje nanošenja štete Republici Srpskoj“, kazao je Dodik.

Poručio je i da će protiv Šmita pokrenuti određeni postupak, ali nije precizirao kakav i pred kojim sudom planira pokrenuti postupak.

Politički analitičar Jasmin Mujanović ocenjuje da odlazak Šmita nije iznenađenje za one koji pažljivo prate Bosnu, a i sam je to gotovo otvoreno priznao prošlog meseca.

„Ali želim reći nešto o Kristijanu Šmitu i onima u njegovom krugu u Berlinu koji će večeras tvrditi da je njegovo uklanjanje zapravo rezultat zavere. Zavere između administracije Donalda Trampa i Dodika, uz pokroviteljstvo Rusa. Možda je to tačno. Ali…“, piše Mujanović na društvenoj mreži X.

Naglašava da je Šmit stigao u Bosnu kao lična usluga tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, nakon gotovo decenije lobiranja hrvatskog nacionalističkog establišmenta.

„Čak ni njeno vlastito Ministarstvo spoljnih poslova nije znalo za to imenovanje. A kada je došlo vreme da Merkel obavesti ostale ključne prestonice o svojoj jednostranoj odluci, nije prvo nazvala Vašington ili London, nego Moskvu. I šta je Šmit radio tokom svog mandata? Grubo je gazio vladavinu prava i demokratski legitimitet ionako slabog bosanskog pravnog poretka, otvoreno delujući u korist hrvatskog nacionalističkog HDZ-a, čija mu je centrala u Zagrebu i osigurala posao. HDZ BiH, koji je, usput rečeno, Dodikov najbliži saveznik, ali Šmit je nekako tokom celog svog mandata živeo u uverenju da je na božanskoj misiji (što su, doslovno, ponavljali i njemu bliski ljudi) da spasi Bosnu – od Dodika i od nje same“, piše Mujanović.

Dodik je možda uklonjen s funkcije zahvaljujući Šmitovim izmenama Krivičnog zakona BiH, dodaje Mujanović, ali više nije pod američkim sankcijama, a Šmitov odlazak će dobrim delom biti upravo njegova zasluga.

Ukazuje da Bosna upravo ulazi u period izuzetne turbulencije. „A cenu svega toga neće platiti ni SAD ni EU, nego građani Bosne i Hercegovine, koje su i „njihovi politički lideri i međunarodni zvaničnici držali u mraku“, smatra Mujanović.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful zahvalio je Kristijanu Šmitu na službi na mestu visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. On je na zvaničnom nalogu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke na društvenoj mreži X naveo da je Šmit pet godina služio posvećen miru.

„Tokom tog perioda ostvaren je značajan napredak u provođenju Dejtonskog sporazuma i jačanju državnih institucija. Kancelarija visokog predstavnika (OHR) i dalje igra ključnu ulogu za budućnost zemlje“, naglasio je Vadeful.

Dodao je da je Šmit tokom karijere služio svojoj zemlji i kao poslanik u Bundestagu i kao državni sekretar i savezni ministar.

„Vođen jasnim principima i kao posvećen hrišćanin, dao je istaknuti doprinos našoj zemlji“, napisao je Vadeful.

Iz OHR je danas saopšteno da je Kristijan Šmit doneo ličnu odluku da napušta BiH, ali da će nastaviti da obavlja tu dužnost do imenovanja naslednika.