Ko je Kristijan Šmit, koji je podneo ostavku na poziciju visokog predstavnika u BiH?

Šmit kaže da je o svojoj odluci obavestio Upravni odbor Veća za provedbu mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Naglasio je da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika tokom procesa izbora njegovog naslednika.

Osvrćući se na svoj mandat – drugi najduži mandat jednog visokog predstavnika – istakao je da je ostvaren „značajan napredak u unapređenju funkcionalnosti institucija BiH“. Ipak, dodao je, jasno je da je potrebno učiniti još mnogo kako bi BiH ostvarila svoje evro-atlantske aspiracije“.

Na ostavku Šmita iz redova političkih zvaničnika u BiH prvi su reagovali zvaničnici manjeg entiteta Republike Srpske.

Željka Cvijanović, članica Predsedništva BiH u objavi na mreži X napisala je da je „pred nama još jedna važna deonica, idemo korak po korak“.

Пред нама је још једна важна дионица тог пута.

Идемо – корак по корак. https://t.co/Eykmi7etMD

— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) May 10, 2026

Milorad Dodik, predsednik stranke SNSD, koji je Šmitov odlazak najavio još u oktobru prošle godine kao, kako je kazao, rezultat sporazuma između njega i Amerikanaca, bio je opširniji od Cvijanović u svojim komentarima podvodom odlaska visokog predstavnika u BiH.

„Kristijan Šmit odlazi iz BiH onako kako je u nju i došao – bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na svojoj strani“, napisao je Dodik na mreži X.

Кристијан Шмит одлази из БиХ онако како је у њу и дошао – без легитимитета, без одлуке Савјета безбједности УН и без међународног права на својој страни.

Све вријеме његовог мандата било је јасно да је ријеч о човјеку који је у БиХ боравио и дјеловао мимо процедура на којима би…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) May 10, 2026

„Sve vreme njegovog mandata bilo je jasno da je reč o čoveku koji je u BiH boravio i delovao mimo procedura na kojima bi trebalo da počiva međunarodni poredak. Zato je i svaka marka njegove previsoke plate bila jednako nelegalna kao i odluke koje je pokušavao da nameće. Na kraju mu mogu dati samo jedan predlog – pošto je sav novac koji je primio, kao i onaj koji je planirao da primi, proizvod jednog nelegalnog mandata, neka ga donira u humanitarne svrhe. Sigurno postoje ljudi u Federaciji BiH kojima bi time makar nešto korisno učinio, kada je već svoj mandat potrošio na uzaludno dodvoravanje sarajevskoj čaršiji i pokušaje da nanese štetu Republici Srpskoj. U svom nelegalnom mandatu opljačkao je međunarodnu zajednicu i građane zemalja iz kojih je finansiran, uzimajući novac na koji nije imao nikakvo pravo“, naveo je Dodik.

Najavio je da će Republika Srpska pokrenuti odgovarajuće postupke, „jer i mi, ali i građani zemalja koje su ga finansirale, imamo pravo da znamo koliku je materijalnu štetu proizvelo njegovo djelovanje“.

„Mnogo je zla pokušao da napravi, ali je na kraju svojim delovanjem samo potvrdio jednu činjenicu – Republika Srpska je neuništiva“, napisao je Dodik na X-u.

„Najviše gubi zvanični Zagreb“

U vreme pisanja ovog teksta iz vladajuće Trojke ni HDZ BiH nisu reagovali podvodom odlaska Šmita.

Novinar Sedin Ćenan za N1.ba je kazao da odlaskom Šmita najviše gubi zvanični Zagreb.

„Odlaskom Šmita najviše gubi zvanični Zagreb, tj. Hrvatska demokratska zajednica u BiH čiji je Šmit bio dobar saveznik. On je u noći izbora 2022. promenio pravila za formiranje vlasti čime je HDZ u BiH imao značajnu ulogu u formiranju vlasti. Ta politika će najviše osetiti njegov odlazak“, istakao je Ćenan.

Dodao je da dolaze informacije da je Šmitu prećeno crnom listom iz SAD, s obzirom na to da SAD ovde rade jednu veliku investiciju.

„Radi se o plinu koji dolazi iz Hrvatske, treba da prolazi kroz BiH. Prepreka je raspolaganje državnom imovinom, što je odlukom iz 2022. na koju je zabranu stavio Kristijan Šmit. Odluka o raspolaganju je ključna za početak projekta. Amerikancima se tu dosta žuri“, kazao je sagovornik N1.ba.

Politički analitičar Jasmin Mujanović ocenjuje da odlazak Šmita nije iznenađenje za one koji pažljivo prate Bosnu, a i sam je to gotovo otvoreno priznao prošlog meseca.

Bosnia and Herzegovina’s High Representative Christian Schmidt is resigning, local and European media confirm.

His departure as High Representative is not a surprise to close Bosnia watchers, and he himself all but admitted to it last month. Much will be made of the broader…

— Jasmin Mujanović (@JasminMuj) May 10, 2026

„Ali želim reći nešto o Kristijanu Šmitu i onima u njegovom krugu u Berlinu koji će večeras tvrditi da je njegovo uklanjanje zapravo rezultat zavere. Zavere između administracije Donalda Trampa i Dodika, uz pokroviteljstvo Rusa. Možda je to tačno. Ali…“, piše Mujanović na X.

Naglašava da je Šmit stigao u Bosnu kao lična usluga tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, nakon gotovo decenije lobiranja hrvatskog nacionalističkog establišmenta.

„Čak ni njeno vlastito Ministarstvo spoljnih poslova nije znalo za to imenovanje. A kada je došlo vreme da Merkel obavesti ostale ključne prestonice o svojoj jednostranoj odluci, nije prvo nazvala Vašington ili London, nego Moskvu. I šta je Šmit radio tokom svog mandata? Grubo je gazio vladavinu prava i demokratski legitimitet ionako slabog bosanskog pravnog poretka, otvoreno delujući u korist hrvatskog nacionalističkog HDZ-a, čija mu je centrala u Zagrebu i osigurala posao. HDZ BiH, koji je, usput rečeno, Dodikov najbliži saveznik, ali Šmit je nekako tokom celog svog mandata živeo u uverenju da je na božanskoj misiji (što su, doslovno, ponavljali i njemu bliski ljudi) da spasi Bosnu – od Dodika i od nje same“, piše Mujanović.

Dodik je možda uklonjen s funkcije zahvaljujući Šmitovim izmenama Krivičnog zakona BiH, dodaje Mujanović, ali više nije pod američkim sankcijama, a Šmitov odlazak će dobrim delom biti upravo njegova zasluga.

Ukazuje da Bosna upravo ulazi u period izuzetne turbulencije. „A cenu svega toga neće platiti ni SAD ni EU, nego građani Bosne i Hercegovine, koje su i „njihovi politički lideri i međunarodni zvaničnici držali u mraku“, smatra Mujanović.

Ko je Kristijan Šmit?

Kada je Kristijan Šmit došao u leto 2021. godine u Sarajevo, dočekan je s nadom da će nemačka odlučnost i preciznost konačno uvesti red u bosanskohercegovački politički haos, piše Stav.ba.

Kako se navodi, Šmitova era ostaće upamćena kao period u kojem je funkcija visokog predstavnika, od arbitra pravde, postala svojevrsni alat za etnoinženjering, poput situacije iz aprila 2023. kada je, da bi se formirala vlast po želji određenih centara moći, Šmit suspendovao Ustav Federacije BiH na samo jedan dan.

Bio je to opasan presedan koji je pokazao da se ustavni poredak može „isključiti“ kao sijalica kada god je potrebno eliminisati najjači bošnjački politički faktor.

Pre toga „šamar demokratiji“ Šmit je zadao u izbornoj noći 2. oktobra 2022. Dok su građani još prebrojavali listiće, on je „ispod stola“ promenio pravila igre.

Povećanjem broja delegata u federalnom Domu naroda, Šmit nije deblokirao državu, već je zabetonirao etničke torove. Praktično je udovoljeno zahtevima zvaničnog Zagreba i HDZ-a BiH, čime je bošnjačka većina, ali i svi građani koji se ne izjašnjavaju kroz etničke matrice, svedena na nivo statističke greške u odlučivanju o sopstvenoj sudbini, podseća Stav.ba.

Par meseci uoči te bez presedana intervencije, Šmit je iamo ispad besa. Naime, na pitanje novinarke N1 Adise Imamović da li je spreman da nametne izmene Izbornog zakona u BiH s obzirom na to da političkog dogovora nema, te da odgovori na kritike na njegove izjave u vezi sa nezastupljenošću Hrvata i potrebe da se to promeni odgovorio ljutito doslovno vrišteći, pisao je N1.ba.

Šmit je intervenisao i u Strazburu u predmetu Kovačević. Umesto da podrži presude i traži jednaka prava za sve građane, visoki predstavnik je odlučio da brani prevaziđeni i diskriminatorni etnoteritorijalni koncept, direktno radeći protiv evropskih vrednosti u koje se zaklinje, piše Stav uz zaključak da OHR mora biti štit suvereniteta BiH, a ne poluga za njenu tihu razgradnju.

Šmitova politička karijera, pisali su ranije mediji, bila je u znaku skandala. Njegovi protivnici su podsećali da je ostao bez pozicije ministra poljoprivrede zbog skandala sa odobrenjem korišćenja pesticida, pisao je Politico. Kao državni sekretar za odbranu 2007., pisali su mediji, pokušao je da rehabilituje nacističkog pilota Vernera Moldersa.

Kako je pisao nemački magazine Konstraste, nemački ministar odbrane Peter Štruk (SPD) 2005. je, nakon kritika u javnosti, zabranio da se jedna vazduhoplovna jedinica zove po Moldersu. Dve godine nakon toga, Šmit je pokrenuo inicijativu za rehabilitaciju ovog pilota Luftvafe (ratno vazduhoplovstvo nacističke Nemačke).

Molders je, kako piše nemački magazin Kontraste, bio jedna od poznatih figura Trećeg Rajha, između ostalog zahvaljujući jako bliskim vezama sa Hermanom Goringom, šefom nacističkog vazduhoplovstva i jednim od prvih Hitlerovih saradnika.

Uprkos tome, pisao je nemački magazin, Šmit je branio Moldersa, govoreći na televiziji da ovaj nacistički pilot “nema smeđih mrlji na svom prsluku“. Njemačka javnost je tada žestoko reagovala, podsećujući da je Legija Kondor, kojoj je Molders pripadao, učestvovala u zločinima. Strajući u odbranu Moldersa, Šmit je, kako je pisao magazin Kontraste, prekršio rezoluciju Bundestaga u kojoj je rečeno da se neće dodeljivati odlikovanja pripadnicima Kondor legije.

Šmit je, pisali su sarajevski mediji, decembra 2022. u prostorijama OHR-a bio učesnik i domaćin radionice za mlade u organizaciji nemačka organizacija “Hanns-Seidel-Stiftung”(HSS), koja je osnovana u Minhenu 1967.

“Svrha Udruženja je”, piše u njihovom Statutu, “promovisanje demokratskog i građanskog obrazovanja nemačkog naroda na hrišćanskoj osnovi”. Zvanični partner ove fondacije čiji je potpredsednik Kristijan Šmit je Fondacija za građansku Mađarsku, koju je osnovala politička partija Fides Viktora Orbana.

Kristijan Fridrih Šmit je rođen 26. avgusta 1957.

Šmit je bio nemački ministar hrane i poljoprivrede od 2014. do 2018. godine. Takođe je bio parlamentarni državni sekretar u nemačkom Saveznom ministarstvu odbrane od 2005. do 2013, kao i parlamentarni državni sekretar u nemačkom Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj od decembra 2013. do februara 2014. godine.

Bio je poslanik u Bundestagu za Firtn od 1990. godine pa sve do imenovanja za visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu 2021, piše na njegovom sajtu.

Studirao je prava u Erlangenu i Lozani. Kao student, Šmit se pridružio organizaciji Junge Union (JU), omladinskom krilu Hrišćansko socijalne unije 1973. godine. Godine 1976. zvanično je postao član CSU-a.

Šmit je predsednik regionalne radne grupe CSU-a za spoljnu, bezbednosnu i evropsku politiku. Od maja 2010. godine takođe je predsednik regionalne evangelističke radne grupe CSU-a. U maju 2011. imenovan je za predsednika savezne evangelističke radne grupe CSU/CDU.

Šmit je bio predsednik nemačko-izraelske parlamentarne grupe prijateljstva od 1994. do 1998. godine, a potom predsednik nemačko-britanske parlamentarne grupe prijateljstva od 1998. do 2005. godine. Takođe je bio član nemačko-baltičke, nemačko-hrvatske i nemačko-češke parlamentarne grupe prijateljstva.

Oženjen je Riom Hes sa kojojm ima dvoje dece.