Odlazi li Šmit i kakva će biti uloga međunarodne zajednice u BiH?

Pozivajući se na diplomatske izvore, deo bh. medija pisao je proteklih dana da bi mandat Kristijana Šmita mogao biti okončan nakon oktobarskih opštih izbora u BiH.

Tu mogućnost komentarisao je i ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, ističući očekivanje da novi šef OHR-a bude osoba koja će „razumjeti situaciju u BiH“.

Istovremeno, bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi Šmit trebalo da bude poslednji na toj funkciji.

„Smatram da bi on zapravo trebalo da bude poslednji visoki predstavnik jer će se morati zaustaviti ovakav večni protektorat nad BiH“, kazao je Petrič, ističući da nema saznanja o Šmitovom odlasku.

Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) nisu odgovorili na upit Radija Slobodna Evropa o tome bliži li se kraj Šmitovom mandatu i jesu li poznata imena mogućih kandidata za njegovog naslednika.

Koja je uloga visokog predstavnika u BiH

Kristijan Šmit obavlja dužnost visokog predstavnika od 2021. godine. Na toj poziciji nasledio je Valentina Incka, austrijskog diplomatu koji je imenovan 2009. godine, nakon što je zvanično započet proces zatvaranja OHR-a, koji do danas nije završen.

Političari iz Republike Srpske duže vreme zagovaraju zatvaranje OHR-a dok oni iz Federacije BiH upozoravaju da bi takav potez mogao dodatno destabilizovati zemlju.

Dok smatra da zatvaranje OHR-a trenutno nije opcija, Konaković nije konkretno odgovorio na novinarsko pitanje da li ima informaciju o Šmitovom odlasku iz BiH, nego je tvrdio da će „sigurno otići jednog dana“.

„Do zatvaranja OHR-a neće i ne može doći. Imamo informacije da će, i ako Šmit bude odlazio, doći oni koji razumeju situaciju u BiH“, kazao je novinarima u Sarajevu 6. aprila.

Međunarodna zajednica planirala je još pre dvadesetgak godina zatvaranje OHR-a, ali do toga nije došlo zbog političkih nesuglasica i izostanka konsenzusa međunarodnih aktera.

Za ukidanje je 2008. godine postavljeno pet uslova i dva cilja, koja moraju ispuniti bosanskohercegovačke vlasti.

Šmit kao poslednji visoki predstavnik?

O Šmitovom odlasku spekulisano je u javnosti i proteklih godina. O tome se poslednji put oglasio u decembru prošle godine, kada je kazao da do toga „za sada neće doći“.

Upravni odbor PIC-a u zaključio je krajem prošle godine da ovlasti visokog predstavnika ostaju na snazi, uz upozorenje da je dugoročno neodrživo da svakodnevno donosi odluke u BiH.

Šmite tada, takođe, kazao da u širokim diplomatskim krugovima postoji saglasnost da „treba zadržati sve opcije otvorenima“, govoreći o zatvaranju OHR-a, redukovanju ili ukidanju Bonskih ovlašćenja danih OHR-u da nameće zakone ili smenjuje zvaničnike u BiH.

Petrič, austrijski diplomata koji je dužnost visokog predstavnika u BiH obavljao od 1999. do 2002, kaže da po pitanju funkcionisanja vlasti, posebno na državnoj razini, još postoji mnogo prostora za poboljšanje, ali da to ne može rešiti OHR.

„Moramo videti da se sve što je gospodin Šmit učinio u najboljim namerama pokazalo teškim za provesti. To je doista bilo lakše u ranim fazama OHR-a“, rekao je.

On je stava da je potrebno u prvom redu sazvati komisiju bh, stručnjaka kako bi se procenilo, i šta je OHR postigao, i šta još nedostaje za suverenu BiH.

„Drugo, integrisati ove ‘nedostajuće delove’ u proces pristupanja u EU“, kazao je.

Funkcija visokog predstavnika u BiH, sa statusom diplomatske misije, uspostavljena je 1995. potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Deluje kao međunarodni predstavnik zadužen za koordinaciju i praćenje sprovođenja civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma. Takođe, raspolaže i tzv. bonskim ovlašćenjima, koje mu omogućavaju da nameće odluke i smenjuje izabrane ili imenovane zvaničnike.

Petrič se prisetio da je njegov poslednji zadatak kao visokog predstavnika bila strategija iz 2002. za racionalizaciju međunarodne prisutnosti.

To je uključivalo zatvaranje OHR-a do 2006. godine, a Veće za sprovođenje mira jednoglasno je usvojilo tu strategiju.

„Tokom mog mandata i dok su povratak i obnova infrastrukture bili u punom jeku, uspeli smo uspostaviti osnovne elemente za funkcionalnu državu, uključujući pravosudni sistem na državnoj razini“.

Njegov naslednik na poziciji visokog predstavnika Pedi Ešdaun poduzeo je, kako kaže, važan korak ujedinjavanjem Oružanih snaga i njihovim stavljanjem pod kontrolu na državnoj razini.

Petrič je stava da je nakon desetak godina snažnog angažmana SAD-a i Evrope, postignut znatan uspeh, a kao ključno postignuće međunarodnog angažmana ističe činjenicu da „nije bilo rata u BiH u poslednjih 30 godina“.

„Fokus na BiH izbledio je, a tokom mandata Valentina Incka OHR je u osnovi bio zaboravljen od EU. Šmit je pokušao ponovno oživeti OHR i imao je određeni uspeh, ali vrhunac posleratne obnove i ere izgradnje države odavno su prošli“, naveo je.

Rešenje vidi u procesu pristupanja EU, specifičnom za BiH.

„Morate premestiti sva dugo odlaganapitanja, uključujući ‘pet plus dva’ koja bi stručna komisija morala identifikovati, u portfelj pregovora o pristupanju EU“, rekao je.

Status kandidata za EU, BiH je dobila u decembru 2022, te su pregovori o članstvu otvoreni u martu 2024. godine.

Iako je BiH dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora s Evropskom unijom, njihovo formalno pokretanje i dalje zavisi od imenovanja glavnog pregovarača, te usvajanju ključnih reformskih zakona, među kojima su zakoni o Visokom sudskom i tužilačkom veću i o sudovima.

Svih sedam dosadašnjih visokih predstavnika u BiH bili su evropske diplomate dok su prvi zamenici redovno dolazili iz Sjedinjenih Američkih Država.

Kao Šmitova moguća naslednica, u medijskim izveštajima u BiH proteklih dana spominjala se Karen Pirs, britanska izaslanica za Zapadni Balkan i bivša ambasadorka u Sjedinjenim Američkim Državama.

Govoreći o potencijalnim Šmitovim naslednicima, Petrič je kazao da se postavlja pitanje što bi novi visoki predstavnik mogao postići što prethodni nisu.

Dodao je da je skeptičan i prema bilo kakvom nasledniku i prema produženju mandata OHR-a.

„Želite se pridružiti Evropskoj uniji, a ne Ujedinjenom Kraljevstvu, ili ne želite postati zauvek država OHR-a. Nakon više od 30 godina, sve se promenilo u svetu, u Evropi, u transatlantskim odnosima. Ali mi i dalje primenjujemo istu Dejtonsku formulu iz 1995. To neće funkcionsati“, zaključio je.

Basuener: Britanija kao ključni faktor

Dok su političari iz RS osporavali Šmituu legitimitet i protivili se njegovim odlukama, iz Federacije BiH su od njega u proteklim godinama zahtevali intervencije i nametanje rešenja za raspodelu državne imovine, o čemu vlast decenijama ne može postići dogovor.

Slični zahtevi upućivani su i za rešavanje finansiranja sedam institucija kulture od državnog značaja, kao i stabilizaciju finansiranja javnog radio-televizijskog servisa (BHRT) koje godinama opterećuju politički sporovi i izostanak sistemskog rešenja.

Kurt Basuener iz Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina ocenjuje za RSE da Šmit kada je preuzeo posao „nije u potpunosti shvatio u šta se upušta“, te da je njegova krivulja učenja bila „bolna za njega i BiH u celini“.

Ipak, ističe da se radi o veoma teškom poslu – koji je postao znatno teži otkako ga je Šmit preuzeo. Prema njemu, bonska ovlašćenja moraju ostati na snazi, da bi OHR mogao ostati instrument za sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

Dodaje kako je sada Vašington protiv njihovog korišćenja, te bi u budućnosti ključni član PIC-a mogla biti Velika Britanija.

„Britanija je dosledno podržavala aktivnog visokog predstavnika, uključujući i podršku Šmitovim akcijama tokom njegovog mandata“, naglasio je on.

Basuener smatra da bi Pirs bila dobra opcija za novu visoku predstavnicu u BiH.

„Odavno je vreme za snažnu visoku predstavnicu, s obzirom na očiglednu trajnost patrijarhalizma u stvarnoj arhitekturi moći u BiH i regiji“, ocenjuje on.

Takođe, prema njemu, važno je i da potencijalni novi kandidat ima jasnu strategiju, integrisanu sa EU, za demokratski napredak zemlje.

„Izbor Šmitovog naslednika, ako bude uskoro izabran, moraće odražavati odlučnost demokratija, onoga što mi u DPC-u nazivamo ‘Evropa+’. U ovom kontekstu, članice EU, Velika Britanija, Kanada i Japan, svi u Upravnom odboru PIC-a treba da prekinu s dve decenije neuspeha i usvoje strategiju za BiH i region, koja prihvata OHR kao oruđe za sprovođenje mira“, rekao je Basuener.

S obzirom na spoljnopolitički zaokret Vašingtona, naglašava Basuener, ove zemlje bi morale, između ostalog, da preuzmu na sebe finansiranje Kancelarije, te popunjavanje EUFOR-a do adekvatnih kapaciteta.

Upite u vezi sa spekulacijama o Šmitovom mogućem povlačenju RSE je uputio i Evropskoj komisiji i Stejt departmentu.

Budžet OHR-a odobrava Veće za sprovođenje mira (PIC), a najveći deo finansirala je proteklih godina Evropska unija dok su značajan udeo imale Sjedinjene Američke Države, Japan i druge zemlje.

Od dolaska nove američke administracije, nakon što je Donald Tramp preuzeo predsednički mandat u januaru 2025. godine, iz Sjedinjenih Država sve češće stižu poruke da domaći politički akteri preuzmu veću odgovornost za procese u BiH.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je prošle godine u Sarajevu da je došlo vreme da se međunarodna supervizija u BiH gasi, ali tek kada zemlja bude imala odgovarajuće kapacitete za samostalno donošenje odluka.

Šmitove odluke

Prethodnih nekoliko godina, Šmit je nametao odluke i zakonska rešenja, u pokušaju da „trgne“ zemlju iz političke krize u kojoj se nalazi već nekoliko godina jer se, između ostalog, ne ispunjavaju reforme na evropskom putu.

Koristio je i tzv. bonska ovlašćenja za nametanje više odluka, uključujući izmene Izbornog zakona BiH u izbornoj noći početkom oktobra 2022.

Šmit je, takođe, intervenirao u zakonodavni okvir u Republici Srpskoj, poništavajući mere kojima su vlasti tog entiteta pokušale osporiti nadležnosti državnih institucija.

Od imenovanja, Šmitov mandat osporavaju političari iz Republike Srpske, uz podršku Rusije i Kine. Tvrde da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija iako je iz UN-a više puta potvrđeno da Veće za sprovođenje mira imenuje visokog predstavnika.

Zbog nepoštovanja Šmitovih odluka bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen je na godinu zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija.