Sporazumom u Briselu predviđeno sprovođenje presude Zornić i odbacivanje konstitutivnosti

Naime, po istom se bh. lideri obavezuju na ograničene ustavne i izborne reforme, u potpunosti u skladu sa presudama Evropskog sud za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, kao i preporukama Venecijanske komisije i OSCE/ODIHR i GRECO-a.

Uz to, obavezuje se da će se odlučno će raditi na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Komisije o zahtjevu zemlje za članstvo u EU, kako bi napredovali na putu ka EU.

Sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava znači, ukazuje sarajevska agencija, sprovođenje presude Zornić u kojoj je Sud u Strazburu naložio odbacivanje konstitutivnosti naroda kao posledicu činjenja genocida i etničkog čišćenja.

Konstatujući da se “aplikantica (Azra Zornić) ne izjašnjava kao pripadnica nijednog od „konstitutivnih naroda“ (odnosno, Bošnjaka , Hrvata i Srba ), nego jednostavno kao građanka Bosne i Hercegovine, te da time ne može biti kandidat na izborima za drugi dom državnog parlamenta (Dom naroda), kao ni za kolektivnog šefa države (Predsedništvo), u kontekstu daljeg odnosa spram prava “konstitutivnih naroda” Sud se u tački 43. poziva na presudu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine te pored ostalog zaključuje:

„U presudi Sejdić i Finci Sud je primetio da je u vrime kada su donete sporne ustavne odredbe na terenu došlo do vrlo krhkog primirja, te da je cilj tih odredbi bio da se zaustavi brutalni sukob obeležen genocidom i „etničkim čišćenjem“.

Priroda tog sukoba bila je takva da je bilo neophodno pristati na „konstitutivne narode” kako bi se osigurao mir. Međutim sada, više od osamnaest godina nakon završetka tragičnog sukoba, ne može postojati bilo kakav razlog za održavanje na snazi spornih ustavnih odredbi.

Sud očekuje da će se bez daljeg odgađanja uspostaviti demokratsko uređenje. S obzirom na potrebu da se osigura stvarna politička demokracija, Sud smatra da je došlo vreme za politički sistem koji će svakom građaninu Bosne i Hercegovine osigurati pravo da se kandiduje na izborima za Predsedništvo i Dom naroda Bosne i Hercegovine, bez diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti i bez davanja posebnih prava konstitutivnim narodima uz isključivanje manjina ili građana Bosne i Hercegovine“, stoji u presudi Zornić.