U crnogorskom parlamentu završena rasprava o Rezoluciji o genocidu u Pivi i Velici 1Foto: Skupština Crne Gore

Poslanici crnogorskog parlamenta završili su sinoć raspravu o Predlogu „Rezolucije o genocidu u Pivi i Velici“ koju je predložila opoziciona Demokratska Crna Gora.

U obrazloženju rezolucije se navodi da je „prema nepobitnim dokazima, u Pivi u junu 1943. godine ubijeno 1.290 civila, među kojima 550 dece, a u Velici godinu kasnije, 550 civila, uključujući decu i stara lica“.

Prema istorijskim podacima, zločine nad pravoslavnim stanovnicima Pive i Velike počinili su pripadnici folksdojčerske jedinice „Princ Eugen“ i divizija „Handžar“ i „Skenderbeg“, čiji su članovi bili domaći kolaboracionisti sa područja BiH, Hrvatske i Albanije, Kosova i Crne Gore.

Da bi „Rezolucija o genocidu u Pivi i Velici“ bila usvojena neophodno je da je podrži najmanje 41 poslanik.

Poslanik Demokrata Momo Koprivica je kazao da je odgovornost isključivo individualna.

„Odgovorni mogu biti samo pojedinci. Jedan narod ne može biti označen kao genocidan. Ova rezolucija daje konkretne podsticaje za preuzimanje mjera od strane države. Prvo da se 7. jun i 28. jul ustanove za dane sećanja na žrtve u Pivi i Velici. Da se formira mešovita komisija. Podsticaj da vlada planira izgradnju memorijalnih centara u Pivi i Velici“, dodao je Koprivica.

Piva i Velika su, naglasio je Koprivica, prošle kroz stradanje i raspeće, a Rezolucija je obaveza države da se to nikada ne ponovi. Mišljenja je i da se ovi zločini trebaju naći u udžbenicima.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Dragutin Papović kazao je da zvanični podaci pokazuju da su italijanski okupatori, odnosno fašisti ubili i u logorima usmrtili 40.446 osoba iz Crne Gore.

„Zločin u Pivi se desio u junu 1943. godine tokom operacije Švarc, poznatije kao bitka na Sutjesci kada su okupacione slie angažovale oko 127.000 vojnika od čega 67.000 Njemaca, 43.000 Italijana, 2.000 Bugara i oko 15.000 kvislinga. Njihov zadatak je bio da u kanjonima Pive, Tare i Sutjeske unište glavninu snaga Narodne vojske Jugoslavije, odnosne partizanske odrede“, naveo je Papović.

Naređeno je, dodaje, da se uništi sve što može biti pomoć Partizanima, uključujući i civilno stanovništvo.

„Takođe je naređeno da će trupe postupati bezobzirno i sa brutalnom čvrstinom a neprijatelju razaranjem naselja oduzeti svaku mogućnost za život“, kazao je Papović.

Postupajući po tim naređenjima 1943. godine na prostoru Pive počinjen je masakr nad civilnim stanovništvom.

„U Pivi su okupatorske trupe počinile nezamisliv masakr. U zverstvima nacista i fašista stradalo je oko 10 odsto stanovnika Pive za svega nekoliko dana“, dodao je Papović.

On je podnosiocima inicijative sugerisao da utvrde tačan broj ubijenih.

Zatim je kazao da je do zločina u selu Velika došlo u toku Andrijevičke operacije.

„Nemačke snage su preko Čakora upale u Veliku i izvršile masakr nad civilima 28. jula 1944. godine. U Velici je ubijeno oko 580 civila“, kazao je Papović.

Dodao je da nije tačno da niko nije odgovarao za ove zločine, ističući da je glavnom organizatoru operacije suđeno u Nirnberškom procesu, te da je on osuđen na smrt.

Poslanik Demokratskog fronta (DF) Milan Knežević je kazao da je trebalo da prođe 80 godina sistemskog zaborava, da bi se setili ovih zločina.

„Ima li nas Srba više pod zemljom ili na zemlji. Ako je Jasenovac najveći srpski grad pod zemljom u kojem leži 700.000 ispreturanih kostiju, onda su Velika i Piva dve najveće srpske varoši pod zemljom gde nevini stradalnici mirišu cveće odozdo samo zato što bili Srbi“, kazao je Knežević.

Ovo je, dodaje, bio produženi genocid.

„Zato što su nam posle 1945. godine zabranjivali da se prisećamo ubijenih Srba. A zabranjivali su nam najviše upravo Srbi i Crnogorci objašnjavajući nam da su Srbi kao žrtve najlakši na nekom kantaru zločina i da se podrazumeva da mi kao narod treba da stradamo. Zato danas vrištimo, jer ne želimo više da ćutimo“, kazao je Knežević.

O Rezoluciji će se glasati na kraju sednice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.