EPA-EFE/JULIEN WARNAND
Evropski komesar za proširenje, Oliver Varheji, kazao je danas u Briselu, predstavljajući izveštaj Evropske komisija o napretku zemalja Balkana ka članstvu u EU, da je ključna obaveza Crne Gore da jača vladavinu prava i da je važna izgradnja konsenzusa političkih aktera.
Dodao je da ne zna čije su ocene da je ovaj izveštaj gori od ranijih, te da ne misli da je potpisivanje Temljenog ugovora Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) imalo negativan uticaj na reforme.
Varheji je rekao da je prioritet u daljem napretku Crne Gore ispunjavanje privremenih merila iz Poglavlja 23 i 24, odnosno da „Crna Gora mora intenzivirati napore u sprovođenju reformi koje se odnose na slobodu izražavanja i borbi protiv korupcije i kriminala“.
Varheji je novinarima u Briselu rekao da politički akteri u Crnoj Gori treba konačno da shvate da zavise jedni od drugih, i da bez saradnje neće biti rezultata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
„Ako se obavežu da će to uraditi do kraja godine, to je odlično i pomoći ćemo im“, kazao je Varheji.
Varheji je rekao da ne misli da je potpisivanje ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom imalo negativan uticaj na reforme i na Izveštaj Evropske komisije o Crnoj Gori uopšte. Rekao je i da u poslednje tri godine nije bilo napretka Crne Gore ka EU.
„Ovo pitanje (Temeljni ugovor) je kružilo godinama i nadam se da ovim sporazumom ovaj problem može biti rešen i da se mogu koncentrisati na prave probleme: organizovani kriminal, korupcija i privremena merila iz Poglavlja 23 I 24“, rekao je Varehji.
Upitan da li je izveštaj o Crnoj Gori gori nego što je bio pre nekoliko godina, Varheji je rekao da ne zna čija je to ocena.
Rekao je da je važno ostvarivanje privremenih merila za Poglavlja 23 i 24 do kraja ove godine – kako su to vlasti Crne Gore i planirale, ali da njegova iskustva iz prethodnih godina pokazuju da se ide „u drugom pravcu“.
I u prošlom izveštaju je bilo nerešenih pitanja. Ali, bez jasne većine u Parlamentu (Crne Gore), da ne pominjem jasnu većinu koja stoji iza Vlade, u poslednje tri godine nije bilo napretka. Nadam se da pripadnici političke klase u Crnoj Gori razumeju da zavise jedni od drugih, i da bez saradnje njihova zemlja ne može da isporuči rezultate. Ako uspeju da isporuče rezultate do kraja ove godine, to će biti odlično, i mi smo spremni da pomognemo, ali moje iskustvo iz prethodne tri godine ukazuje na drugi pravac“, zaključio je Varheji.
Na konferenciji za medije u Podgorici, šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Oana Kristina Popa, kazala je da postoji hitna potreba da politički akteri izgrade politički konsenzus, iznad partijskih interesa, da podupru svoje reči konkretnim delovanjem i omoguće Crnoj Gori da krene napred ka EU.
Ona je istakla da Izveštaj Evropske komisije o napretku prepoznaje političke tenzije, polarizaciju, odsustvo konstruktivnog angažmana političkih partija i neupeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od državnog interesa.
Popa je tokom predstavljanja Godišnjeg izvještaja Evropske komisije o Crnoj Gori za 2022. godinu, istakla u Evropskoj kući u Podgorici da je crnogorska privreda zabeležila snažan oporavak u 2021. i nastavila rast u prvoj polovini 2022. godine.
Ukazala je da je u pravosuđu ostvaren ograničen napredak, te da ostaje da se ojačaju nezavisnost, odgovornost i profesionalizacija pravosuđa.
Ministarka evropskih poslova Crne Gore, Jovana Marović, kazala je da bez potrebe da brani ono što je negativno, samtra da su nalazi realni, očekivani i dobar putokaz za ono što treba ubuduće raditi.
„Moramo uzeti u obzir sve objektivne okolnosti koje su sprečile Vladu da postigne bolje rezultate – prva je da je imala samo četiri mjeseca za reforme, rezultati postoje i čuli smo da nisu ni tako zanemarivi. Ono što je propušteno da uradimo je zbog toga što smo mi nasledili brojne probleme“, rekla je Marović.
Ona se osvrnula na konstataciju komesara Varhejija da ne stoji teza da je Izveštaj gori u odnosu na prethodni, prošle godine, jer je u nekim oblastima i ostvaren napredak.
„To je sve u istom nivou srednje ukupne ocene. To je manje važno, a najvažniji je politički deo koji se odnosi na imenovanja u pravosuđu i gde je odgovor na političarima koji ni ovoga puta nisu uspeli da se dogovore o tome“, zaključila je Marović.
Politička nestabilnost, nestabilne vlade i tenzije unutar vladajuće većine, odugovlačenje donošenja odluka i sprovođenja reformi uticali su na pravilno funkcionisanje crnogorskih institucija – jedan je od zaključaka Evropske komisije (EK) u novom izveštaju o Crnoj Gori.
„Što se tiče političkih kriterijuma, nastavljene su političke tenzije, polarizacija, odsustvo konstruktivnog angažmana političkih partija i neuspeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa, što je dovelo do pada dve vlade zbog izglasavanja nepoverenja“, piše u zaključcima Izvještaja.
Ocenjeno je da je zaključivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom uticalo na političku atmosferu i podiglo tenzije.
„Sve u svemu, vlade i Parlament nisu uspeli da pokažu u praksi svoje angažovanje u pogledu reformske agende u vezi sa EU“, utvrđeno je u Izveštaju Evropske komisije.
Kako je navedeno, u borbi protiv organizovanog kriminala postignut je određeni napredak, a dobra ocena data je i za ekonomske kriterijume.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
