Foto: EPAŽeljko Komšić, član Predsedništva Bosne i Hercegovine, gostovao je u programu BHRT-a, prenosi Slobodna Bosna, kada je između ostalog govorio o Južnoj interkonekciji, pitanju „trećeg entiteta“ koje Zagreb iznova iznosiali i o tome kako je došlo da se Donald Tramp u Predsedništvu predloži za Nobelovu nagradu za mir.
„Željka Cvijanović izašla s predlogom da Donalda Trampa predložimo za Nobelovu nagradu. U tom trenutku mogli ste to odbiti i svrstati se na stranu onih koji se odupiru ili su protivnici američke administracije.
Pa u američkoj administraciji predsednik je sve, on je glava i sve od njega počinje i sve tu završava, što se da videti i po svem ovo što završava sad u svetu.
Ona je želela Sarajevo da prikaže kao protivnika Donalda Trampa, pogotovo jer su tad krenuli tu jaku kampanju, odnosno finansiranje, lobiranje. To počelo da daje rezultate u institucijama SAD, State Departmentu i na drugim bitnim, zvanično bitnim i nezvanično još bitnijim mjestima, kada je reč o kreiranju politike u Vašingtonu, kazao je Komšić.
O Južnoj gasnoj interkonekciji
„Dakle, ovde su Amerikanci iskoristili svoj uticaj i u Zagrebu, i u Sarajevu, i u Mostaru, i u Banja Luci, da se taj posao završi brzo. Ja moram reći da su u svemu tome su bili vrlo korektni. Dakle, sve ono što je izazvalo posledično u našoj javnosti, poput onog zakona koji je usvojen u Federalnom parlamentu, nije bio zahtev američke strane.
To su naši mudraci na taj način oblikovali zakon koji ima mnogo rupa. Amerikanci to nije tražili. Pogotovo nisu tražili da u zakonu stoji ime firme koja će graditi Južnu interkonekciju. To su ugradili federalni ministar i federalna vlada.
Nije bilo tu nekog pritiska da vi sad nešto morate pa da osetite da će biti neki posledica ako to odbijete. Ali taj angažman koji je bio, moje iskustvo iz kontakta sa tim ljudima, jeste bio pre svega pristojan i razložan.
I rezultiralo je ovim da je potpisan sporazum između Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
S tim, će se morati potpisati još jedan sporazum po kojem će se definisati uvozne kvote, odnosno potrebe Bosne i Hercegovine za svaku godinu.
O trećem entitetu
O crtanju mapa u Zagrebu je rekao da je „oguglao na takve stvari“.
„Čudim se kad se ljudi čude, ovo je samo jedna manifestacija od mnogih u kojoj se poručuje na ono što se želi. Kod nas je to postalo toliko normalno, da niko više ne reaguje. To je standardna politika Zagrebu i pojačaće se u narednom periodu“, prenose Vijesti.ba.
Lobiranje će se nastaviti i nakon oktobarskih izbora, jer, kako je kazao, to je predlog Hrvatske – članice Evropske unije, stoga očekuje da od strane članica EU bude pritisaka i lobiranja za preuređenje Bosne i Hercegovine, ali da konačnu odluku ne donosi ni Mostar, ni Zagreb, ni EU, nego političari u Sarajevu.
„Mogu oni želeti šta god hoće i pretiti koliko god hoće, odgovor na te pretnje je ovde u Sarajevu. Ako imaju partnera u Sarajevu, a imaju, realizovaće te ideje. Nema potrebe da se plašimo bilo koga ako imamo hrabrosti da se tome suprotestavimo“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
