“Rusiji bilo nužno ovo poniženje u Ukrajini, kad nije naučila lekciju 1990-ih” 1Foto: EPA-EFE/ANTON NOVODEREZHKIN / KREMLIN POOL / SPUTNIK MANDATORY CREDIT

Rusija se sada suočava sa vrlo realnom perspektivom poraza kako se Putinov rat protiv Ukrajine odugovlači, smatra Sergej Radčenko, profesor u Kisindžer centru, Školi za napredne međunarodne studije Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.

Pred Ukrajinom su još teške nedelje i meseci i ne možete u potpunosti da odbacite mogućnost opasne eskalacije.

Ali, kako navodi u tekstu za spectator.co.uk, Putin nije uspeo da ostvari svoje početne ciljeve (zauzimanje Kijeva) i sada izgleda da neće dostići svoj sekundarni i mnogo skromniji cilj zauzimanja Donbasa. Rat se pretvorio u dugotrajnu stvar. To je samo po sebi poraz za Ruse.

Poniženje Rusije u Ukrajini ima neopisivu korist, ne samo za samu Rusiju. Čuli smo da se godinama govori da se Rusiji mora povlađivati i dodvoravati, da joj se ne bi zameriti ako izgubi status velike sile.

Poraz Rusije u ovom nepravednom, zločinačkom ratu protiv Ukrajine može pomoći da se domaći narativ u Rusiji pomeri ka prihvatanju zemlje onakvom kakva zaista jeste, a ne onim što se uzaludno pretvarala da jeste. Tek tada Rusija konačno može da bude u miru sa sobom i sa svojim susedima

Kolaps Sovjetskog Saveza, kako sun am govorili, bio je strašna katastrofa od koje se ogorčeni Rusi nikada nisu oporavili. Zato ih treba poštovati. Moraju da stoje visoko i ponosni. Ne daj Bože da budu poniženi jer ko zna šta će onda.

Bio sam svedok raspada Sovjetskog Saveza iz prve ruke. Bilo je to, bez sumnje, traumatično iskustvo. Bilo je siromaštva, bede i haosa i krajnje desničarske reakcije. Besni nacionalisti su se okupili pod svojim revanšističkim barjacima.

A onda je Rusija napala Čečeniju u brutalnom pokušaju da povrati svoj ukaljani ponos. A mi smo gledali i saosećali jer su, vidite, Rusi imali dobar razlog da budu ogorčeni: izgubili su Hladni rat!

Ipak, 1991. među mnogim Rusima je postojao osećaj da SSSR nije toliko poražen koliko se raspao pod sopstvenom težinom.

Odbijali su da prihvate da je sovjetski kolaps rezultat godina lošeg upravljanja i imperijalne oholosti – pa su umesto toga tražili izdajnike. Mihail Gorbačov je posebno izdvajan zbog svoje naivnosti, ako ne i zlobe.

U igri prebacivanja krivice iz 1990-ih, nekome je morala biti dodeljena odgovornost za ruske nevolje: izdajnik Gorbačov, pijanica Jeljcin, grabežljivi oligarsi i, naravno, podmukli zapadni savetnici koji su uvek tražili propast Rusije.

Iz haosa i slabosti 1990-ih nastao je Vladimir Putin koji je obećao da će uvesti red i čvrstinu. Putinova zloupotreba moći, korupcija, kršenje ljudskih prava i erozija demokratskih institucija su tolerisani u ime tog obećanja. Rusija je možda bila siromašna, korumpirana i autoritarna, ali se smatralo da Putin ulaže u vojsku i vraća “veličinu“ Rusije. A neki Rusi su oduvek bili naivčine za veličinu. Prodali bi svoju poslednju košulju za nedostižna obećanja.

“Veličina“ Rusije se srušila u orgiji ubistava i silovanja koju su izvršili brutalni okupatori u Ukrajini

Svake godine Putinova Rusija održava parade povodom Dana pobede. Nekada je to bio grandiozan događaj. Tenkovi bi izmilili, avioni bi leteli. A vojnici bi jednoglasno koračali preko Crvenog trga dok bi ih diktator posmatrao.

Prezirao sam ove militarističke prikaze, koji su imali tako malo veze sa sećanjem na Drugi svetski rat, a mnogo više sa “veličinom“ koju je sponzorisala država. Ako bih priznao da su i mene negde u dubini moje “ponižene“ savesti uznemirili zvuk i bes siguran sam da govorim u ime mnogih ruskih liberala.

Bio je potreban svestan napor da se očisti otrov militarizma – napor koji previše Rusa jednostavno nije htelo da učini čak i ako su prepoznali problem.

Sada je Ukrajina probila veliku, zjapeću rupu u narativu o “veličini“ Rusije. Rusija je siromašna, korumpirana i autoritarna, a sada znamo i da je slaba i patetična. “Veličina“ Rusije se srušila u orgiji ubistava i silovanja koju su izvršili brutalni okupatori u Ukrajini.

Ukaljan krvlju nevinih i pretučen u poštenoj borbi, nasilnik je smanjio svoju veličinu. Bilo je krajnje vreme. Hvala ti, Ukrajino, što služiš ovom gorkom leku. Rusiji je to bilo preko potrebno.

Rusiji je potrebno odgovarajuće poniženje. Potrebno joj je ponizno priznanje svog umanjenog statusa, prihvatanje krivice i spor, mukotrpan napor da se ponovo izgradi poverenje onih kojima je naneo nepravdu. Rusija nije naučila ovu lekciju 1990-ih. Mora to sada naučiti.

Prava veličina nije u groznim vojnim paradama, niti u obećanjima da će se pokrenuti nuklearni Armagedon. Prava veličina leži u prihvatanju prošlosti i spremnosti da se popravi. Ona leži u posvećenosti izgradnji bolje budućnosti, u zemlji koja bi mogla postati poznata po svojim školama i bolnicama, a ne po tenkovima i projektilima.

Pravi izvor ruskog poniženja uvek je bila sama Rusija: njeni arogantni, autokratski vladari i šovinističko stanovništvo koje ih ropski obožava.

Poraz Rusije u ovom nepravednom, zločinačkom ratu protiv Ukrajine može pomoći da se domaći narativ u Rusiji pomeri ka prihvatanju zemlje onakvom kakva zaista jeste, a ne onim što se uzaludno pretvarala da jeste. Tek tada Rusija konačno može da bude u miru sa sobom i sa svojim susedima.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.