Tramp poslao i marince u Los Anđeles, uveden policijski čas u još jednom američkom gradu

Policijski čas je na snazi od 21.30 u sredu do 5.00 u četvrtak, po lokalnom vremenu, saopštila je gradska skupština na društvenoj mreži Iks, prenosi agencija Beta.

Los Anđeles, odakle su počeli protesti kojih je bilo i u drugim američkim gradovima, uveo je sličnu meru u utorak uveče.

Predsednik SAD Donald Tramp poslao je od nedelje u Los Anđeles 700 marinaca i još 2.000 vojnika Nacionalne garde, posle nasilja na protestima zbog oštrijeg sprovođenja zakona o imigraciji.

Tramp je odlučio da poveća prisustvo vojske u Los Anđelesu, iako se tome protive lokalni zvaničnici i guverner Kalifornije Gevin Njusom.

Hiljade demonstranata protestovale su ispred Gradske skupštine, a stotine ispred federalnog kompleksa, u kojem se u pritvoru drže neki imigranti, uhapšeni na radnim mestima tokom racija širom Los Anđelesa.

Kalifornijski guverner Gevin Njusom podigao je tužbu protiv Trampove vlade.

Povod je odluka američkog ministra odbrane Pita Hegseta koji je, bez saglasnosti Kalifornije, u Los Anđeles poslao jedinice Nacionalne garde. Naredba da se vojnici pošalju na teren je, u normalnim okolnostima, u nadležnosti pojedinih saveznih država.

„Od Trampove administracije zatražio sam da povuku protivzakonitu odluku o stacioniranju trupa u okrugu Los Anđeles i da ih podrede mojoj komandi“, napisao je Njusom u postu koji je 9. juna objavio na platformi Iks. I dodao: „Nismo imali nikakav problem sve dok se Tramp nije umešao“, prenosi Dojče vele.

I dok sukob Trampa i Njusoma ekspalira, stručnjaci se svađaju oko toga ima li predsednik SAD uopšte pravo da angažuje vojsku protiv civila.

Otkako je Tramp stupio na dužnost u januaru ove godine, američka Imigrantska i carinska služba (ICE) je, kako javljaju mediji, uhapsila više od 100.000 ilegalnih migranata.

Sudeći po navodima stručnjaka, pravna situacija oko raspoređivanja američkih vojnih snaga na tlu SAD nije baš sasvim jasna. Tramp se poziva na jednu zakonsku odredbu koja predsedniku omogućava da u određenim okolnostima može da angažuje Nacionalnu gardu u nekoj saveznoj državi, između ostalog i zbog pobune protiv autoriteta savezne vlade.

Ali baš taj zakonski tekst (odlomak 12406) takođe kaže da naredbu o raspoređivanju Nacionalne garde daju „guverneri saveznih država“ – što je odredba koju ju je ignorisao američki ministar odbrane Pit Hegset, s obzirom na to da je kalifornijsku Nacionalnu gardu angažovao bez da je prethodno informisao kalifornijskog guvernera Njusoma.

Ali, jedan američki zakon iz 1807. godine, takozvani „Zakon o pobuni“ (Insurrection Act), omogućava američkom predsedniku da angažuje Nacionalnu gardu „u slučaju pobune protiv autoriteta Sjedinjenih Država“ i to bez da se obavesti guverner te savezne države. Tramp se do sada još nije pozvao na taj zakon.

Što se tiče marinaca, pravni stručnjaci su mišljenja da Tramp u svojoj ustavom definisanoj ulozi vrhovnog komandanta oružanih snaga ima više direktnih ovlašćenja po pitanju njihovog angažovanja nego što ih ima po pitanju raspoređivanja Nacionalne garde na tlu SAD. Ali sve dok se on ne poziva na Zakon o pobuni, i ta naredba podleže pravnim ograničenjima.

Inače, protesti protiv Imigracione i carinske službe (ICE), koji su započeli u Los Anđelesu, pokrenuli su slične proteste u više gradova širom Sjedinjenih Država – od kojih su se neki proširili u šire proteste protiv Trampove administracije.

Kako piše CNN, protesti se organizuju u Njujorku, Čikagu, Teksasu (Dalas, Ostin, San Antonio), San Francisku i Denveru.