Foto; Beta/AP/Michel EulerLideri država Evropske unije na zasedanju u Versaju razmatraju posledice ruske invazije na Ukrajinu i poručiće Kijevu da su „spremni da ojačaju veze i prodube partnerstvo“ – piše u nacrtu zaključaka tog susreta na vrhu, ali neće obećati da Ukrajina može po nekom hitnom postupku dobiti i kandidaturu za članstvo u Uniji.
Baltičke zemlje, Poljska i još neke članice na istoku EU su tražile da se prihvati molba ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Ukrajina hitno bude uključena u EU što bi bio potez suprotstavljanja ruskoj vojnoj invaziji.
Ali francuski izvori na samitu su novinarima preneli da Francuska, Nemačka, Holandija, Danska, Belgija i još neke članice smatraju da je to nemoguće u stanju rata u toj zemlji i takodje zato što se ne mogu zaobići svi uslovi demokratskog i ekonomskog uskladjivanja kandidata s pravnom tekovinom Unije, što zahteva dug i temeljit postupak pregovora.
Gruzija i Moldavija su takodje tražile hitno otvaranje vrata EU što čini još složenijim i teško izvodljivim da se davanje kandidature dodeli naprečac, a ključna prepreka je i što članstvo u Uniji obuhvata i uključivanje u spoljnu i bezbednosnu politiku Unije s klauzulom o kolektivnoj odbrani.
Vlada Holandije je bila primorana da 2016. godine organizuje referendum o prihvatanju sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini EU-Ukrajina zato što najpre nije bilo tačno navedeno da taj sporazum ne znači obavezu da će EU vojno braniti Ukrajinu, ali je EU u sporazumu to naknadno precizirala.
Francuski privredni dnevnik „Lezeko“ navodi objašnjenje zvaničnika Jelisejske palate – predsedništva Francuske, da se ne može „preko noći doneti odluka o otvaranju vrata zemlji od preko 40 miliona stanovnika… koja je još i ratu“, i da bi to značilo pravu diskriminaciju u odnosu na zapadnobalkanske zemlje koje godinama već pregovaraju i sprovode temeljite reforme za ulazak u EU.
Za dodelu statusa kandidata za člansto je potrebna jednoglasna odluka članica Unije, a zvaničnici zemalja sa severa Evrope, kako prenose mediji, kažu da „moramo biti pošteni… ponuditi jedino moguće, to je snažnije partnerstvo i Kijevu otvoriti vrata nekih evropskih programa“, a svi su za to da ekonomski i bezbednosno podrže Ukrajinu. Reč je o snažnoj političkoj podršci Ukrajini, kao i Gruziji i Moldaviji, jer nije moguće krenuti u pregovore o članstvu, koji zahtevaju temeljite reforme.
Kako primećuju evropske diplomate, „svima je dobro znano da je Ukrajina teško korumpirana zemlja, u kojoj je pravosudni sistem i dalje jako opterećen nasledjem iz sovjetske epohe“.
Štaviše, Ukrajina je u ratu, skoro jedna njena polovina je pod ruskom vojnom okupacijom, a ne zna se uopšte kako će se rat završiti, te kako onda očekivati da takva zemlja – predočili su evropski diplomatski izvori – bude u stanju da krene u temeljite reforme vladavine prava, demokratskih ustanova, preustrojstva privrede u tržišnu efikasnu ekonomiju.
Neke članice EU su takođe predlagale da se u znak podrške ukrajinskom narodu razmotri usvajanje sporazuma o nekoj vrsti „povlašćenog partnerstva“ s Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom.
Između sjaja dvorca Versaj i užasa rata
Isto mesto, ali drugačija atmosfera: pre pet godina francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je započeo svoj mandat tako što je s velikom pompom primio Vladimira Putina u dvorcu Versaj, a sada Makron završava mandat zabrinuto pozdravljajući lidere Evropske unije (EU), ujedinjene protiv ruskog predsednika koji je započeo rat u Ukrajini, prenosi agencija Frans pres.
Putinova senka danas je lebdela u ulaznoj dvorani Versaja gde je Makron dočekivao lidere 27 zemalja Unije.
Na crvenom tepihu osmesi su tu, ali izjave zvaničnika izražavaju zabrinutost zbog tog „rata u Evropi“. Gledajući francuskog predsednika, koji izražava pesimizam, niko se ne usudjuje da predvidi brzi završetak invazije na Ukrajinu koju je pokrenula ruska vojska pre dve nedelje.
Atmosfera je bila teška kada su se lideri okupili oko stola u salonu u blizini kraljevskih odaja. Kontrast je upadljiv zbog sjaja živopisno ukrašenih zidova kraljevskog salona sa plafonom na kojem je najveće oslikano platno u Evropi.
Kontrast je još veći tokom večere, kada se razgovara o Ukrajini, u zlatnoj Dvorani ogledala koja se smatra najraskošnijom prostorijom dvorca.
Makron je želeo da organizuje neformalni samit baš u dvorcu i to pre početka ruske invazije, a izbor mesta je praktične prirode: Dvorac u blizini Pariza je za policiju lak za obezbedjenje.
Francuske vlasti su navele da su svesne neslaganja između raskošnog kraljevskog dekora i slika bombardovanih ukrajinskih gradova i civila koje nisu ostavile Evropu ravnodušnom.
Čak i ako se dešava u dvorcu, „to nije zabava. Moramo biti trezveni“, izjavio je državni sekretar za evropska pitanja Kleman Bon (Clement Beaune)
Mesec dana pre predsedničkih izbora u Francuskoj na kojima se kandidovao Makron, uzdržanost je tim potrebnija jer se i Francuzi ne osećaju dobro zbog skoka cena, pre svega goriva.
Situacija je bila sasvim drugačija kada je 30. maja 2017. mladi francuski predsednik vodio Vladimira Putina kroz dvorac, pokazujući mu ogromne slike velikih francuskih bitaka. Tek izabrani, mladi predsednik je tada tražio oživljavanje odnosa sa Moskvom posle tenzija zbog ruske aneksije Krima i prvih sukoba na istoku Ukrajine.
Za pet godina, Makron je koristio Versaj mnogo više od svojih prethodnika, čineći ga sredstvom „meke moći“ za svoju diplomatiju, ocenio je Frans pres.
Za Francuze Versaj je dom poznatih francuskih kraljeva i nacionalnih istorijskih dogadjajja, za turiste jedna od nezaobilaznih destinacija, a za Evropljane mesto potpisivanja mirovnog sporazuma kojim je 1919. godine okončan Prvi svetski rat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
