Šest meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu: „Rat iznurivanja“ kojem se ne nazire kraj

Mnogi iz analitičkih krugova su smatrali da je namera Rusije bila da u kratkom vremenskom roku odnese pobedu u Ukrajini, ali su joj se brzo raspršile nade da će brzo smeniti prozapadnu vladu Volodimira Zelenskog.

Šest meseci kasnije brojni analitičari ocenjuju da će „rat iznurivanja“ trajati dugo, što će rezultirati velikim brojem žrtava, destrukcijom i raseljavanjem stanovništva.

Rat je već naneo ogromnu patnju Ukrajini i njenom narodu, a cenu sukoba plaća i Rusija.

Pola godine od početka ruske invazije na susednu zemlju se poklapa i sa današnjim Danom nezavisnosti Ukrajine.

Prošla je 31 godina od kada je Ukrajina proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza, što će biti obeleženo bez organizovanih svečanosti i u opasnosti od napada sa kopna, iz vazduha i sa mora.

Kako su prenele agencije, javna okupljanja su zabranjena u Kijevu, a policijski čas je na snazi na liniji fronta u Harkovu, gradu na istoku zemlje koji je već nekoliko meseci na udaru granata.

Iako je Moskva pre šest meseci tvrdila da neće da napadne Ukrajinu dok je raspoređivala više od 100.000 vojnika duž ukrajinske granice, napad njenih snaga 24. februara nije iznenadio poznavaoce prilika Rusije.

Kako ukazuje Si-En-Bi-Si, Rusija je samo mesec dana od početka invazije bila prinuđena da izmeni svoje ciljeve i preraspodeli vojsku, pošto je utvrdila da je ofanziva na Kijev sa severa, istoka i juga preveliki „zalogaj“ za njenu vojsku koja je naišla na žestoki otpor ukrajinskih snaga.

Kremlj je potom krajem marta saopštio da će se koncentrisati na „oslobođenje“ Donbasa na istoku Ukrajine, gde se u Lugansku i Donjecku nalaze dva proruska separatistička regiona. To se pokopilo i sa ciljem da njene snage izvrše prodor duž obale Ukrajine na jugu, uspostavljajući kontrolu nad lukama Marijupolj, Melitopolj i Herson, kao i nad strateškom vojnom ispostavom na Zmisjkom ostrvu.
Međutim, kako piše Si-En-Bi-Si, vremena su se promenila i dok su položaji ruskih snaga u Donbasu relativno bezbedni, ispostavlja se da su njihove pozicije na jugu Ukrajine manje stabilne.

Ruske trupe su se poslednjih meseci povukle sa Zmijskog ostrva i okupiranih teritorija, kao što su Krim i Herson. Osim toga, Ukrajina izvodi sve više napada, što bi, kako se navodi, mogao da bude početak kontraofanzive ukrajinskih snaga s ciljem da povrate svoje izgubljene teritorije na jugu.

U međuvremenu, Mikolaiv i Odesa su više puta granatirani, ali su i dalje pod kontrolom Ukrajine.

Nakon postignutog sporazuma Moskve i Kijeva uz pokroviteljstvo UN i Turske obnovljen je izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, čime je okončana višemesečna ruska blokada.

Sem Ramani, geopolitički analitičar i saradnik na Rojal junajtid servis institutu, ekpertskoj grupi sa sedištem u Londonu, rekao je da se od početka invazije kolo sreće menjalo za Rusiju.

„Tokom prvog meseca rata uporište Rusije je zapravo bila južna Ukrajina. Brzo su zauzeli Herson i dve trećine Zaporožja. Imali su i Zmijsko ostrvo. Cela crnomorska obala je bila pod gotovo njihovom kontrolom. Blokirali su izvoz žitarica i drugih proizvoda iz Ukrajine“, podsetio je Ramani.

On je, međutim, ukazao da se situacija sada promenila.

„Oni sada okupiraju Lugansk dok beleže veoma spori, iznurujući, ali i dalje kontinuirani napredak u Donjecku, tako da im malo bolje ide u Donbasu, ali su ranjivi na jugu“, rekao je Ramani, preneo je Si-En-Bi-Si.

Marija Popova, vanredna profesorka na Univerzitetu MekGil u Montrealu, Kanada, je rekla da je „ruska invazija projekat za obnovu imperije“, ali da pobeda Ukrajine uopšte nije nemoguća.
Kako je navela, prenela je Al Džazira, politički lideri i šira javnost su naučili dve velike lekcije.

„Prvo, ruska invazija na Ukrajinu je projekta za obnovu imperije, čiji su koreni u verovanju da Ukrajina nije ‘prava nacija’ i ne zaslužuje da bude nezavisna država; Kremlj je širenje NATO-a i strahove za bezbednost koristio kao pokriće da bi sakrio svoje prave ciljeve“, rekla je Popova.

Međutim, kako je naglasila, ukrajinska vojska je prevazišla očekivanja i pokazala da je izuzetno sposobna, agilna i motivisana.
„Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe dorastao izazovu i pokazao se kao čerčilski ratni lider. Svojim komunikacionim veštinama i hrabrošću je nadahnuo ne samo svoje sugrađane, već je i povećao meku moć Ukrajine na svetskoj sceni. Iako bi svako ko malo bolje poznaje ukrajinske prilike predvideo da će zemlja pružiti žestoki otpor ruskoj invaziji, malo njih bi prognoziralo da će Ukrajina odneti pobedu u ratu, ali to je sada u potpunosti verovatno“, ocenila je Popova.

Tacjana Kulakevič, istražiteljka koja se bavi Istočnom Evropom na Univerzitetu Južna Florida, a koja je odrasla u Belorusiji je rekla da sledi „najteži period rata u Ukrajini, u kojem nema dinamike kretanja“.

„Rusija će nastojati da spreči ukrajinsku kontraofnazivu. Ukrajina će sprečavati ruske snage da izvrše dublji prodor na ukrajinsku teritoriju i čekati da sa Zapada stigne još teškog naoružanja“, rekla je Kulkaevič, piše Al Džazira.

U međuvremenu, ukazala je, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko neće moći da priušti da pošalje vojsku u Ukrajinu.

„Lukašenko ne može da veruje svojim vojnicima da neće dezertirati dok su na ukrajinskoj teritoriji. On se takođe dosta oslanja na snage reda da bi održao svoju moć, naročito posle masovnih protesta u Belorusiji 2020. Beloruska vlada umesto toga Ruskoj Federaciji obezbeđuje vojne zalihe…“, rekla je Kulakevič, napominjući da je Ukrajina „rešena da počne mirovne pregovore tek nakon što Rusija premesti svoje snage na granice koje su postojale 24. februara 2022.