Šta je NPT i zašto je Iran zapretio povlačenjem iz sporazuma?

Iranska vlada kaže da parlament radi na zakonu o povlačenju iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (poznatog po engleskoj skraćenici NPT – Non-Proliferation Treaty) dok je upletena u eskalirajući vojni sukob s Izraelom.

Pretnja Teherana, upućena u ponedeljak, da će odustati od međunarodnog sporazuma dolazi nakon što je Izrael pokrenuo napad bez presedana na iranske nuklearne i vojne lokacije, pri čemu je ubio nekoliko nuklearnih naučnika i akademskih stručnjaka, kao i neke visoke vojne zapovednike.

Izrael je utvrdio da su njegovi napadi usmereni na sprečavanje Irana da napravi nuklearnu bombu. Iran insistira da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim, civilnim svrhama. U međuvremenu, Izrael ostaje jedina zemlja na Bliskom istoku koja poseduje nuklearno oružje – uprkos tome što nikada nije službeno priznao svoj arsenal niti je potpisnik NPT-a.

Otkad je Izrael pokrenuo napade u petak obe zemlje su razmenile smrtonosne plotune, lansirajući balističke rakete i napade dronovima na suparničke teritorije.

Broj poginulih u izraelskim napadima na Iran porastao je na više od 220, uključujući 70 žena i dece, dok je više od 20 ljudi ubijeno u iranskim napadima na Izrael. Kasno u ponedeljak je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izdao upozorenje stanovnicima Teherana da beže.

Šta je Teheran rekao o povlačenju iz NPT-a? Zašto bi to učinio? Šta je NPT? Kakve bi mogle biti posledice takve odluke?

Šta je Iran zapretio?

U ponedeljak je Iransko ministarstvo spoljnih poslova objavilo da zastupnici pripremaju zakon o povlačenju Teherana iz NPT-a.

“S obzirom na nedavni razvoj događaja, donećemo odgovarajuću odluku”, rekao je portparol Ministarstva Esmaeil Baghaei na konferenciji za novinare. “Vlada mora da sprovede parlamentarne zakone, ali takav predlog se tek priprema, a mi ćemo ga u kasnijim fazama koordinirati s parlamentom.”

Predsednik Masoud Pezeshkian rekao je da Teheran nema planove za razvoj nuklearnog oružja i da njegove nuklearne aktivnosti ostaju usmerene na mirnodopsku proizvodnju energije i istraživanje.

Pezeshkian je takođe rekao da je politika Teherana u skladu s dugogodišnjim verskim ukazom vrhovnog vođe Alija Hamneija protiv oružja za masovno uništenje. “Cionistički režim jedini je u regionu koji poseduje oružje za masovno uništenje”, rekao je Baghaei, misleći na izraelsku vladu.

Šta je NPT?

Sporazum o neširenju nuklearnog oružja značajan je međunarodni sporazum čiji je cilj sprečavanje širenja nuklearnog oružja i promovisanje miroljubive upotrebe nuklearne energije.

Otvoren je za potpisivanje 1. jula 1968, a stupio je na snagu 5. marta 1970. Sporazum su ispregovarali SAD, Sovjetski Savez i Velika Britanija.

Prema NPT-u, države s nuklearnim oružjem slažu se da neće davati nuklearno oružje niti pomagati državama koje nemaju nuklearno oružje u njihovom razvoju. Države koje nemaju nuklearno oružje takođe se slažu da neće tražiti niti nabavljati nuklearno oružje.

Sporazumom se države s nuklearnim oružjem smatraju one koje su proizvele i detonirale nuklearno oružje ili drugu nuklearnu napravu pre 1. januara 1967. Te zemlje su SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija.

Sporazum takođe otvara put tim originalnim silama s nuklearnim oružjem da postupno ukinu svoje arsenale.

Sporazum podržava pravo svih potpisnica na pristup nuklearnoj tehnologiji u miroljubive svrhe pod zaštitnim merama koje nadgleda Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), telo Ujedinjenih nacija za nadzor nuklearne tehnologije.

Među 11 članaka sporazuma, jedan omogućuje zemlji da se povuče uz tromesečnu najavu “ako odluči da su vanredni događaji ugrozili vrhovne interese te zemlje”.

Zašto bi iransko povlačenje bilo značajno?

Kelsi Devenport, direktorka za politiku neširenja oružja u neprofitnoj organizaciji Arms Control Association, izjavila je za Al Džaziru da je ne iznenađuju iranske pretnje povlačenjem iz NPT-a.

“Izraelski napadi potiču raspravu u Iranu o tome je li nuklearno oružje potrebno za odvraćanje budućih napada”, rekla je Devenport. “Povlačenje iz NPT-a bio bi signal koliko ozbiljno Iran razmatra razvoj oružja.”

Iran je potpisao NPT u julu 1968. i ratifikovao ga u februaru 1970. kao država bez nuklearnog oružja. Od tada tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen mirnodopskim svrhama i istraživanju. IAEA je provela inspekcije u skladu sa sistemom zaštitnih mera sporazuma.

Naravno, povlačenje iz NPT-a ne bi automatski značilo da će Iran napraviti nuklearno oružje. Službeno, stav iranske vlade o tome da ne traži nuklearno oružje ostaje nepromenjen.

Ali, ako napusti sporazum, Iran više ne bi bio vezan zahtevima NPT-a, uključujući nadzor koji vrši IAEA, obaveze vezane uz nuklearnu transparentnost i obavezu da neće izgraditi nuklearnu bombu.

Bez zaštitnih mera IAEA-e, inspektori UN-a i ostatak sveta imali bi manje saznanja o iranskom nuklearnom programu – što bi zauzvrat moglo izazvati zabrinutost da bi Teheran mogao da odluči da radi u tajnosti na razvoju nuklearnog oružja.

Može li iransko povlačenje iz NPT-a uticati na legitimnost sporazuma?

“Ako se Iran povuče iz NPT-a i razvije nuklearno oružje, to bi moglo imati domino efekt u regionu”, rekla je Devenport. “Druge države mogle bi slično da se osećaju pod pritiskom da steknu nuklearno sredstvo odvraćanja.”

Opisala je NPT kao “ključni bedem” protiv širenja nuklearnog oružja.

“Svaka erozija bila bi destabilišuća. Neuspeh u rešavanju iranske nuklearne krize zadao bi ozbiljan udarac sporazumu”, rekla je za Al Džaziru

Devenport je rekla da veruje da diplomatija još zaslužuje priliku.

“Prvi korak je da se izvrši pritisak za deeskalaciju i povratak inspektora IAEA-e u iranska nuklearna postrojenja. Ključno je da agencija počne da procenjuje ​​štetu na iranskim nuklearnim lokacijama i ima uvid u stanje iranskog nuklearnog materijala”, rekla je.

Istovremeno, rekla je, SAD moraju da sarađuju ​​s Rusijom i Kinom – saveznicima Irana – kako bi uverili Teheran da ne odustane od NPT-a.

“Iransko povlačenje iz NPT-a imaće negativan uticaj jer će podstaknuti više država da razmotre koristi od povlačenja ili da koriste pretnje povlačenjem kao polugu”, upozorila je.

Koje su zemlje potpisnice NPT-a, a koje nisu?

Od 2025. godine 191 zemlja je članica NPT-a, što ga čini jednim od najšire prihvaćenih sporazuma o kontroli naoružanja.

Međutim, četiri države s nuklearnim oružjem – Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja – nisu članice režima NPT-a.

Od navedenih, Indija, Pakistan i Izrael, te Južni Sudan nikada se nisu pridružili sporazumu. Severna Koreja bila je potpisnica sporazuma, ali se povukla iz njega 2003. godine.

Jesu li NPT i IAEA bili izloženi kritikama?

Režim neširenja nuklearnog oružja i njegova vodeća nadzorna agencija IAEA bili su izloženi kritikama tokom godina.

Indija je, na primer, više puta branila svoje odbijanje da potpiše NPT, opisujući sporazum kao “diskriminišući, nejednak i manjkav” jer dopušta onima koji su imali nuklearno oružje na određeni datum da ga i dalje imaju, dok drugima zabranjuje pristup atomskim bombama. NPT, u stvari, deli svijet “na one koji imaju i one koji ga nemaju”, tvrdi Indija, ističući da ugovor ne prisiljava SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo da ukinu svoje atomsko oružje.

U međuvremenu, Iran je kritikovao IAEA zbog nedavne osude agencije za koju Teheran tvrdi da je omogućila izraelski napad.

U prošlonedeljnoj rezoluciji IAEA-e Iran je optužen za nedostatak transparentnosti u vezi s njegovim nuklearnim programom. “Oni koji su glasali za rezoluciju (IAEA-e) pripremili su teren za napad” Izraela, rekao je Baghaei.

Šta je IAEA navela u svojoj osudi Irana?

IAEA je izjavila da Iran ne sarađuje u verifikacijama koje se odnose na njegov nuklearni program.

Iran, navode iz agencije UN-a, nije pružio “verodostojna objašnjenja” za prisutnost čestica uranijuma na više “neprijavljenih lokacija” niti informacije o lokaciji nuklearnog materijala.

Rafael Grosi, glavni direktor IAEA-e, takođe je rekao da je agencija zabrinuta zbog “brzog nakupljanja visoko obogaćenog uranijuma u Iranu”.

Reagujući na rezoluciju IAEA-e, iransko ministarstvo spoljnih poslova i Organizacija za atomsku energiju rekli su da se Teheran uvek pridržavao svojih obaveza u pogledu zaštitnih mera, dodajući da je rezolucija politički motivisana i da joj nedostaju tehnički i pravni temelji.