EPA-EFE/FABIO FRUSTACISmrt pape pokreće niz pažljivo organizovanih obreda i rituala koji prethode konklavi za izbor njegovog naslednika. Oni uključuju potvrdu smrti i javno izlaganje tela kako bi vernici mogli da mu odaju počast, a zatim sahranu i ukop, piše AP.
Papa Franjo, koji je preminuo jutros, prošle godine je izmenio razne obrede, pojednostavivši pogrebne rituale kako bi naglasio svoju ulogu običnog biskupa i dozvolio da bude sahranjen van Vatikana, u skladu sa sopstvenim željama.
Ipak, osnovni elementi ostaju nepromenjeni, uključujući tri ključna trenutka koja moraju biti ispoštovana između papine smrti i njegovog ukopa.
Reforme su uključene u tanku crvenu knjigu pod nazivom „Ordo Exsequiarum Romani Pontificis“, što na latinskom znači „Obred sahrane rimskih pontifeksa“.
Dok pape često menjaju pravila koja regulišu konklavu za izbor svog naslednika, revizija papinskih pogrebnih obreda nije bila sprovedena još od 2000. godine.
Promene su postale neophodne nakon što je papa Franjo izrazio svoje lične želje, i nakon što je emeritus papa Benedikt XVI preminuo 31. decembra 2022. godine.
Za Benedikta, Vatikan je morao da osmisli nov način obavljanja sahrane za prvog penzionisanog papu u poslednjih 600 godina.
Nekoliko meseci kasnije, Franjo je otkrio da zajedno sa vatikanskim majstorom liturgijskih ceremonija, nadbiskupom Diegom Ravelijem, radi na potpunoj reviziji knjige obreda kako bi ih pojednostavio.
Objašnjavajući reforme, Raveli je rekao da su promene imale za cilj „da još više naglase da je sahrana rimskog pontifeksa sahrana pastira i Hristovog učenika, a ne moćnog čoveka ovoga sveta.“
Proglašenje smrti
Tri glavna trenutka, ili stanice, dešavaju se prvo u njegovom domu, zatim u Bazilici svetog Petra, i na kraju na mestu sahrane.
Reforma dozvoljava da se formalna potvrda smrti obavi u Franjinoj ličnoj kapeli, a ne u njegovoj spavaćoj sobi. Nije jasno zašto, ali promena verovatno ima više praktične razloge, s obzirom na to da je Franjo izabrao da živi u malom apartmanu u vatikanskom hotelu Santa Marta, umesto u Apostolskoj palati. On ima ličnu kapelu u Santa Marti.
Kada se telo unese u baziliku, peva se „Litanija svih svetih“. Procesiju predvodi komornik.
U skladu s još jednom promenom, papino telo se više ne postavlja na uzdignuti odar. Umesto toga, pojednostavljeni drveni kovčeg postavlja se okrenut prema klupama, a pored njega se nalazi vaskršnja sveća (Paschal candle).
Zapečaćenje kovčega
Noć pre sahrane, komornik predsedava zatvaranju i zapečaćivanju kovčega, u prisustvu drugih visokih kardinala. Preko papinog lica stavlja se beli pokrov.
U kovčeg se stavlja i vrećica sa novčićima koji su kovani tokom njegovog pontifikata, zajedno sa jednim listom papira na kojem je zapisan kratak izveštaj o njegovom pontifikatu — na italijanskom poznat kao „rogito“, što označava zvanični akt. Taj tekst naglas čita majstor liturgijskih slavlja, zatim se urola i stavlja u cilindričnu cev koja se polaže u kovčeg. Jedna kopija se čuva i u vatikanskom arhivu. Poklopci i cinkovog i drvenog kovčega ukrašeni su krstom i papinskim grbom.
Sahrana i ukop
Sahranu predvodi dekan Kardinalskog kolegijuma ili, ako to nije moguće, zamenik dekana ili neki drugi visoki kardinal. Trenutni dekan je italijanski kardinal Đovani Batista Re, koji ima 91 godinu.
Zamenik dekana je argentinski kardinal Leonardo Sandri, star 81 godinu. Papa Franjo je ranije ove godine produžio njihove petogodišnje mandate umesto da imenuje nove naslednike.
Reforma koju je uveo Franjo dozvoljava ukop van Vatikana, uz prisustvo komornika koji predvodi obred. Na kovčegu se utiskuju razni pečati, a zatim se polaže u grobnicu.
Papa Franjo je izjavio da ne želi da bude sahranjen u Bazilici svetog Petra ili u njenim grobnicama, gde su sahranjeni većina papa, već u Bazilici Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore) na drugom kraju grada. Njegov izbor odražava njegovo poštovanje prema ikoni Device Marije koja se tamo nalazi — Salus Populi Romani (Spasenje rimskog naroda).
Nakon svakog putovanja u inostranstvo, Franjo bi odlazio u ovu baziliku da se pomoli pred ovom vizantijskom ikonom, na kojoj je prikazana Bogorodica u plavom plaštu kako drži malog Isusa, koji u ruci drži zlatnu knjigu ukrašenu draguljima.
„To je moja velika pobožnost“, rekao je Franjo za meksički N+ dok je otkrivao planove za svoje buduće mesto sahrane. „Mesto je već pripremljeno.“
Nakon ukopa, Katolička crkva započinje devet dana zvanične žalosti, poznatih kao novemdijale, a zatim počinje konklava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
