Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABERZa razliku od Pojasa Gaze, Zapadna obala bila je daleko očitije poprište sukoba između Palestinaca i Izraelaca kroz proteklih nekoliko godina. Budući da je Zapadna obala privlačila i pažnju međunarodnih medija, za Hamas i druge militantne grupe, ovde je bilo prikladnije poprište za nacionalistički palestinski oružani otpor.
Zaista, činilo se da je Izrael to prepoznao: uoči 7. oktobra izraelske su snage bile zauzete nadziranjem Palestinaca na Zapadnoj obali, pod pretpostavkom da Gaza predstavlja malu pretnju osim povremene raketne vatre, piše Foreign Affairs.
No, iznenadni napada Hamasovih militanata 7. oktobra bio je u radikalnoj suprotnosti s tim. Da bi pokrenuo svoj smrtonosni napad u zoru, Hamasovo vojno krilo sa sedištem u Gazi diglo je u vazduh granični prelaz Erez s Izraelom i probilo sigurnosnu barijeru Gaze na brojnim tačkama.
U napadu je ubijeno više od 1.200 Izraelaca, a Hamasovi militanti uzeli su više od 240 taoca. Napadači su jasno predvideli vojni odgovor velikih razmera koje je Izrael pokrenuo na Gazu. Istovremeno, izraleski odgovor rezultirao je ogromnim civilnim žrtvama i velikim razaranjem u Pojasu Gaze, što je izazvalo pažnju među svetskim čelnicima i međunarodnim medijima. Nakon što je godinama bila u drugom planu, Gaza je postala srce izraelsko-palestinskog sukoba, piše Foreign Affairs.
Kakve je promene uveo Sinvar?
To ujedno dovodi i do postavljanja važnih pitanja o vođstvu Hamasa. Naime, ranije se pretpostavljalo da su vođe Hamasa izvan tog teritorija, odnosno da su čelnici smešteni u Amanu, Damasku i Dohi. Ali to je shvaćanje davno zastarelo. Od 2017. kada je Jahja Sinvar preuzeo vođstvo Hamasa u Gazi, Hamas je prošao kroz organizacijsku promenu u odnosu na samu Gazu.
On je učinio taj teritorij autonomnijim od Hamasovih spoljnih vođa, a takođe je predsedavo strateškom obnovom Hamasa kao borbene sile u Gazi. Posebno je ciljao na poduzimanje ofanzivnih akcija protiv Izraela i povezivanje Gaze s većom palestinskom borbom.
Istodobno je prilagodio strategije pokreta kako bi se uzeli u obzir evoluirajući događaji na Zapadnoj obali i u Jerusalimu. Paradoksalno, umesto izolacije Gaze, izraelska blokada zapravo je pomogla da se taj teritorij vrati u središte svetske pozornosti.
Hamas ima četiri politička centra moći, a to su Gaza, Zapadna obala, izraelski zatvori i vođstvo koje živi vani. Od ovog navedenog, spoljno vođstvo, koje vodi Hamasov politički biro, generalno ima uticaj na politiku. Sa svojih sedišta u inostranstvu, ti su vođe zadržali kontrolu nad vojnim krilom pokreta u Gazi, poznatim kao Brigade Kasama.
Pa kako je organizacija unutar Gaze dobila veći uticaj s vremenom? Na to je uticalo više faktora kao što su pobeda Hamasa na izborima 2006. i formiranje vlade. Nakon što je Izrael pojačao svoju blokadu, čelnici Gaze uspeli su ostvariti prihod kroz trgovinu putem svoje tajne mreže tunela, čime je organizacija u Gazi postala manje zavisna o ekonomskoj potpori dijaspore. Tenzije nakon Arapskog proleća i gubitak dela finansijske pomoći su takođe oslabile spoljnu organizaciju Hamasa.
Tako je još 2013. godine Gazi Hamad, stariji član Hamasa, rekao da je odlazak iz Sirije puno pomogao rukovodstvu Gaze. “Ne kažem da je Gaza pretekla vođe izvan Gaze, ali sada postoji veća ravnoteža između to dvoje.”
Kako je jačalo vojno krilo?
Rastuća autonomija Hamasove vojne organizacije takođe je bila jasna u slučaju Gilada Šalita, izraelskog vojnika koji je otet i odveden u Gazu 2006. Ahmed al Jabari, vođa Brigade Kasam, bio je taj koji je pregovarao o njegovu oslobođenju.
Prema dogovoru, izraelski vojnik je pušten u zamenu za 1.027 palestinskih zatvorenika koji su držani u izraelskim zatvorima, a mnogi su Palestinci to videli kao veliku pobedu Hamasa u Gazi. Izrael je ubio Jabarija godinu dana kasnije, otvarajući novu vojnu ofanzivu na pojas Gaze poznatu kao operacija “Stup obrane”.
Istovremno je rastao uticaj Brigade Kasam koji su se, za razliku od spoljnih vođa, zaista na terenu borili protiv Izraela. U znak priznanja rastuće važnosti brigada, 2013. tri njihova člana pridružila su se političkom birou Hamasa, dajući oružanom krilu novu i izravnu ulogu u političkom odlučivanju.
Ponovno naoružavanje
S dolaskom Sinvara, došle su i brojne promene. Sinvar je bio ključna figura u uspostavi Hamasovog vojnog krila 1980-ih. Zatim je proveo 22 godine u izraelskim zatvorima, gde je pomogao u izgradnji Hamasovog vođstva, a pušten je na slobodu u u oktobru 2011. kao deo dogovora u kojem je pušten Šalit.
Sinvar je imao proaktivnu viziju palestinske oružane borbe: za njega su samo ofanzivna sila i utvrđivanje moći mogli otvoriti put pravednijim pregovorima s Izraelom. Nakon što je postao Hamasov moćnik u Gazi, počeo je provoditi ovu viziju u praksi. Stoga je nastojao iskoristiti Hamasovu kontrolu nad pojasom kako bi izvukao daljnje ustupke od Izraela te je nastavio širiti Kasam brigade, za koje analitičari procenjuju da su narasle s manje od 10.000 boraca u prvoj deceniji ovog veka na oko 30.000 ili više.
Sinvar je tokom 2018. i 2019. uspeo postići relativno ublažavanje izraelske blokade orkestriranjem protesta Marša povratka na barijerama Gaze s Izraelom. Hamas je iskoristio proteste za raketiranje Izraela.
Kao odgovor na ovu strategiju pritiska, Izrael je u završnici sklopio niz sporazuma koji su omogućili ograničeno otvaranje nekoliko graničnih prelaza, kao i povećana sredstva iz Katara koja će se isporučivati u Gazu za plaćanje državnih službenika.
Ipak, mnogi Palestinci i u Gazi i na Zapadnoj obali ostali su skeptični prema Hamasu, optužujući ga da koristi marševe kako bi odvratio pažnju od rastućih kritika na račun svoje vladavine i upotrebe sile samo za obranu vlastitih interesa u Gazi.
Ono što je takođe značajno jeste da je sve veći vođstva Gaze prema Palestincima izvan Gaze došao nedugo nakon što su Bahrein, Maroko i Ujedinjeni Arapski Emirati normalizovali odnose s Izraelom. Ulaskom u ove sporazume uz posredovanje SAD-a – poznate kao Abrahamov sporazum – ove su arapske zemlje jasno dale do znanja da su spremne preduzeti takav istorijski korak usprkos predstojećoj perspektivi direktne izraelske aneksije Zapadne obale. Za Palestince, to je velikom većinom smatrano izdajom. Tako se u trenutku kada su arapske zemlje davale do znanja da više neće braniti Palestince, Hamas u Gazi zalagao za Zapadnu obalu i Jerusaliom.
Od 2021, Hamas je takođe istaknuo solidarnost s Palestincima protiv rastućih izraelskih pretnji džamiji Al Aksa u Jerusalimu, palestinskom nacionalnom simbolu.
U tom kontekstu, Hamasova operacija koja se odigrala 7. oktobra, a koju nazivaju “Potop Al Aksa”, deo je iste logike upotrebe ofanzivne sile za obranu palestinskih teritorija kao celine. Naime, čini se da je odluka o napadu došla iz Hamasove organizacije u Gazi i nije uključivala spoljno vođstvo pokreta.
Druga strana priče
Od ovog poslednjeg rata s Izraelom, Hamas je takođe razvio usklađenu medijsku strategiju kako bi naglasio središnje mesto Gaze u palestinskoj borbi. Najvažnija je bila sposobnost grupe da komunicira s poljašnjim svetom tokom borbi. Uprkos nestanku Interneta u Gazi, intenzivnom izraelskom bombardovanju i uništenju telekomunikacijske infrastrukture širom teritorije, Hamas je nastavio emitovati informacije s bojnog polja, pružajući priču u suprotnosti sa službenim izraelskim izveštajima o ratu.
Čini se da spoljni čelnici Hamasa u Dohi nisu uključeni u ovu informacijsku kampanju, koja je diktirana i vođena iz Gaze. Za razliku od Hamasove komunikacije tokom operacije “Levano olovo”, izraelske ofanzive na Gazu 2008. i 2009, više nije predsednik političkog ureda Hamasa taj koji komentariše događaje koji se odvijaju s spoljašnje lokacije, već vojni vođa — Abu Ubaida — koji je na terenu u samoj Gazi.
Doista, postalo je sve jasnije da Sinvar i ostatak vođstva Hamasa u Gazi preziru članove pokreta u Dohi, koji žive udobno i luksuzno, udaljeni od sukoba, piše Foreign Affairs.
Izjave Abu Ubaide i Hamdana imale su značajan uticaj kako u širem palestinskom svetu, tako i među arapskim stanovništvom u susednim zemljama, od kojih su neki možda više naklonjeni Hamasu nego što su bili pre rata. Pokrećući svoju operaciju, Hamas je pokazao da Izrael nije nepobediv.
Koliko god Gaza skupo to plaćala, Hamasov napad je za Palestince konkretizovao projekt oslobođenja; i provocirajući Izrael da pokrene svoju razornu invaziju i masovno ubijanje civila, takođe je skrenuo izuzetnu svetsku pozornost na brutalnost izraelske okupacije i izraelske kontrole nad palestinskim teritorijima. Ovi će ishodi verovatno imati duboke posledice za budućnost sukoba.
Ciljevi i posledice
Prisiljavajući Izrael da pokrene veliki rat u Gazi, operacija od 7. oktobra preokrenula je prevladavajuće shvatanje Gaze kao teritorija koji je oslobođen od izraelske okupacije i čiji bi se status kvo kao izolovane enklave mogao održati neograničeno dugo.
Uprkos velikim civilnim žrtvama, za Hamas je rat već postigao ciljeve pozicioniranja Gaze kao ključnog dela palestinske oslobodilačke borbe i dovođenja te borbe u središte međunarodne pozornosti.
S druge strane, za Palestince je rat ponovno povezao Gazu s nekim od središnjih trauma njihova istorijskog iskustva. Trenutni napori da se rasele ili uklone stanovnici Gaze su samim time značajniji jer većina onih koji su bili prisiljeni preseliti dolazi iz porodica koje su već bile izbeglice od krize 1948. godine.
I dok je Gaza pod neprekidnim granatiranjem, Izrael i SAD raspravljaju o različitim scenarijima za “dan posle”. Iako se dve zemlje ne slažu oko mnogih pitanja, uključujući mogućnost vladavine čelnika Palestinske samouprave Mahmuda Abasa, što Izrael odbija, obe su zemlje ustrajne u potpunom iskorenjenju Hamasa.
No, taj cilj zasad pokazuje malo uspeha, iako jedna od najjačih vojski na svetu – izraelska – ne posustaje. Pa uprkos svim tim naporima, nema baš znakova da je Hamas iskorenjen.
Sposobnost organizacije u Gazi da opstane čak i sada, s visoko strukturisanim vođstvom, medijskom prisutnošću i mrežom podrške, ozbiljno dovodi u pitanje sve trenutne rasprave o budućem upravljanju Pojasom Gaze.
Za sada, budući da njegove snage nisu uspele ispuniti svoje ciljeve u Gazi, Izrael je pojačao vojne operacije na Zapadnoj obali kroz svakodnevne racije, masovna uhićenja i sveobuhvatne represije. Ne samo da ovo povećava izglede za rat na dva fronta nego i sugerira da bi sama izraelska vojska mogla pomoći u ostvarenju Hamasovog vlastitog cilja ponovnog povezivanja Gaze sa širom borbom za oslobođenje Palestine, prenosi N1
.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
