„Sudanska Srebrenica“: Istorija se ponavlja zastrašujuće poznato

A sada, dok se širom Sudana odvijaju užasna zverstva, istorija se ponavlja zastrašujuće poznato.

Uzmimo, na primer, Zamzam, kamp za interno raseljena lica u blizini El Fašera u Severnom Darfuru. U aprilu su Snage za brzu podršku (RSF) – moćna paravojna formacija – pokrenule brutalan napad na kamp, granatirajući ga, pucajući i silujući civile.

Više od 400 ljudi je ubijeno, uključujući i celokupno osoblje jedine preostale funkcionalne medicinske klinike u Zamzamu.

RSF je takođe sravnio sa zemljom pijacu u Zamzamu i zapalio veliki deo kampa. Više od 400.000 preživelih je pobeglo, iako stvarni broj verovatno daleko premašuje taj podatak.

Više od 100.000 ljudi ostalo je zarobljeno unutar kampa, bez osnovnih uslova za život. Oni i dalje trpe smrtonosne napade i druge oblike zlostavljanja od strane RSF-a. Mnogi se vode kao nestali i strahuje se da su mrtvi.

U isto vreme dok su napadali Zamzam, borci RSF-a su napali i kamp Abu Šuk, ubivši desetine i raselivši mnoge druge.

Za one koji su bežali iz Zamzama, užas nije bio gotov – RSF je postavio zasede civilima koji su pokušavali da pobegnu.

Oslabljeni glađu i ekstremnim vrućinama, neki su se skršili od gladi i dehidratacije pre nego što su stigli do Tavile, oko 50 kilometara udaljene, gde čak ni osnovna pomoć nije bila dostupna. Ukupno je, prema procenama, hiljade ljudi verovatno umrlo.

Ovaj masakr predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja u toku sudanskog građanskog rata. Iako ne postoji precizan broj žrtava na nivou cele zemlje, naši kontakti na terenu procenjuju da su stotine hiljada ljudi ubijene ili umrle od gladi, neuhranjenosti i bolesti povezanih sa ratom.

Rat u Sudanu počeo je pre dve godine kao borba za moć između RSF-a i Sudanskih oružanih snaga (SAF). Međutim, RSF je ubrzo okrenuo oružje prema civilima širom centralnog Sudana i Darfura – naročito protiv pripadnika Masalit, Fur, Zaghawa i drugih ne-arapskih plemenskih grupa – oživljavajući genocidnu kampanju koju je vodio njegov prethodnik, Džandžavid – milicija koju je podržavao bivši diktator Omar al-Bašir.

U tom smislu, ono što se danas dešava u delovima Sudana nije novi sukob, to je nastavak genocida u Darfuru koji je započeo 2003. godine i nikada nije bio potpuno suočen niti rešen.

Pitanje koje danas stoji pred svetom jeste da li će Zamzam postati „sudanski trenutak Srebrenice“ – masakr koji će konačno naterati međunarodnu zajednicu na delovanje – ili će, poput Ruande, Gaze i mnogih drugih mesta zločina, ostati simbol globalne osude bez ikakve konkretne intervencije.

Ono što je ključno, jeste da masakr u Zamzamu nije izolovan slučaj, već samo najnoviji u nizu masovnih zločina širom Sudana, uključujući El Dženeinu u Zapadnom Darfuru, kao i Al Hilaliju i Vad al-Nouru u centralnoj oblasti države Gezira.

Zamzam može i mora biti poslednji. Ali da bi se to dogodilo, međunarodna zajednica mora konačno da reaguje.

Mi zajedno imamo bogato lično i profesionalno iskustvo u vezi s krizom u Sudanu – kroz pravni i politički rad, zalaganje za ljudska prava i direktan kontakt sa pogođenim zajednicama.

Jedan od nas, Ibrahim Alduma, jeste sudanski aktivista za ljudska prava iz Darfura, koji je dokumentovao zločine RSF-a, uključujući užasne napade u kojima su civili iz plemena Masalit spaljivani živi u blizini El Dženeine. Naša poruka je jednostavna: svetski lideri moraju da veruju sudanskom civilnom društvu i pruže mu neophodna sredstva i političku podršku.

Sudan je pun iskusnih organizatora i ljudi na prvoj liniji pomoći, koji su spremni da deluju ako im se obezbede potrebna sredstva.

Na primer, 20 žena koje su činile tim Zamzam pružale su psihološku podršku preživelima seksualnog nasilja i brinule o najranjivijim stanovnicima kampa. Iako su sada i same raseljene, odlučne su da nastave svoj rad.

Ili uzmimo za primer komitete otpora po naseljima, koji su igrali ključnu ulogu u obaranju režima Omera al-Bašira, kao i Hitne odgovorničke jedinice (Emergency Response Rooms), koje su nedavno bile nominovane za Nobelovu nagradu za mir.

Ove mreže volontera organizuju narodne kuhinje, evakuišu civile, obnavljaju infrastrukturu i grade skloništa – često uz ogroman lični rizik. Ipak, uprkos svojoj efikasnosti i posvećenosti, one dobijaju manje od procenta međunarodne humanitarne pomoći.

To mora da se promeni. Kako bi pomoć stigla do svih kojima je potrebna, humanitarna podrška mora da se poveća i usmeri preko proverenih lokalnih organizacija.

Humanitarne agencije treba da mogu da rade bez mešanja naoružanih grupa. Gde bezbednosni uslovi onemogućavaju dostavu pomoći kopnom – naročito u El Fašeru i širom Darfura – Ujedinjene nacije i drugi međunarodni akteri moraju odmah pokrenuti kontinuirano bacanje pomoći iz vazduha.

Jedan od najhitnijih prioriteta jeste suočavanje sa spoljnim silama koje podstiču ovaj rat.

Glavni akter su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su učinili više nego bilo koja druga država da omoguće zločine RSF-a i nastavljaju da ih naoružavaju i podržavaju.

Međunarodna zajednica i privatni sektor moraju trenirati UAE kao parija-državu: zaustaviti svu prodaju oružja, prekinuti bezbednosne veze i ukinuti poslovna partnerstva, kao što je ono između Abu Dabija i Nacionalne košarkaške asocijacije SAD (NBA).

Umetnici bi trebalo da odbiju da nastupaju tamo, a investitori da izbegavaju režim koji aktivno omogućava genocid.

Vlade i sudovi moraju pravno i politički pozvati na odgovornost sve koji su odgovorni za ogromne zločine ovog rata. Vođe Džandžavida i sudanske vojske nikada nisu odgovarali za prvobitni genocid u Darfuru – a sada gledamo posledice tog nekažnjavanja.

Diplomatija takođe mora promeniti pravac. Mirovni pregovori su se do sada fokusirali na arhitekte ovog rata, umesto na sudansko civilno društvo i lokalne lidere, čija vizija mira počiva na dostojanstvu, pravdi i odgovornosti.

Iako je Sudan danas mesto monstruoznih zločina protiv čovečnosti, on je istovremeno i dom najboljeg što čovečanstvo može da ponudi.

Pogledajte komitete otpora, Hitne odgovorničke jedinice i Tim Zamzam. Pogledajte humanitarne radnike koji odbijaju da napuste sudanski narod, uprkos najgoroj humanitarnoj krizi na svetu.

Pogledajte organizacije poput Koalicije za uzajamnu pomoć Sudanu, Udruženja sudansko-američkih lekara, Akcione grupe žena Darfura i Kolektiva za solidarnost sa Sudanom, kao i članove sudanske dijaspore koji daju sve što mogu i odbijaju da dopuste svetu da okrene glavu.

Pogledajte i majke koje pešače danima bez hrane, izlažući se smrti i seksualnom nasilju da bi spasile svoju decu.

Njihovi napori su spasili nebrojene živote, ali njihova otpornost nije bezgranična. Hoćemo li stati uz njih? Ako ih ostavimo da umiru, umreće i deo naše ljudskosti.

Ibrahim Alduma je sudanski borac ljudskih prava iz Darfura.

Zeinab Bakhiet je sudansko-američka advokatica, medijatorka i aktivistkinja za ljudska prava.

Erik A. Fridman je stipendista za pravdu u globalnom zdravlju pri O’Neill institutu za nacionalno i globalno zdravstveno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordžtaun.

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji