Tramp: Jerusalim je večna jevrejska prestonica

Predsednički kandidat Republikanske stranke SAD Donald Tramp pokušao je u nedelju nakon sastanka s premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom da povuče paralelu između izraelskog zida razdvajanja i zida koji je obećao da će napraviti između svoje zemlje i Meksika ukoliko uđe u Belu kuću, piše Gardijan. S Netanjahuom se sastala i Trampova rivalka iz Demokratske stranke Hilari Klinton.

Kako je saopšteno iz Trampovog tabora, predsednički kandidat republikanaca je na sastanku koji je trajao sat vremena u penthausu u Trampovoj kuli s Netanjahuom navodno „naširoko razgovarao o pozitivnom iskustvu Izraela sa bezbednosnom linijom koja mu je pomogla da osigura svoje granice“.

Izraelski zid razdvajanja koji se proteže 700 kilometara duž ili u blizini granice koja je uspostavljena mirovnim sporazumom 1949. nakon izraelskog rata za nezavisnost uglavnom predstavlja ogradu. Nasuprot tome, Tramp je obećao da će izgraditi zid od betona i gvožđa, koji će dostizati visinu i do 17 metara duž granice između SAD i Meksika od oko 3.000 kilometara.

Netanjahu se nakon sastanka s Trampom sastao i s Klintonovom, dan uoči jučerašnje prve predsedničke debate. Suprotno običajima, oba sastanka su bila zatvorena za medije. Prema pisanju Gardijana, Trampov tim je novinarima zabranio pristup sastanku, nakon čega su pratioci izraelskog premijera zahtevali da ista pravila važe i na sastanku s Klintonovom.

Tramp je nagovestio da će ukoliko postane predsednik SAD podržati preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, pošto je građevinski magnat „priznao da je Jerusalim večna prestonica jevrejskog naroda više od 3.000 godina i da će SAD s Trampovom administracijom na čelu konačno prihvatiti dugogodišnji kongresni mandat za priznanje Jerusalima kao ‘nedeljive’ prestonice države Izrael“, navodi se u saopštenju Trampovog tabora.

Uprkos činjenici da se njegova ćerka Ivanka preobratila u judaizam pošto se 2009. udala za Džareda Kušnera, investitora i glavnog pomoćnika kandidata republikanaca u predsedničkoj kampanji, Tramp je, podseća Gardijan, napravio neke pogrešne poteze u kampanji kada je reč o politici prema Bliskom istoku i pokušajima da se približi jevrejskim biračima, koji predstavljaju bitnu demografsku komponentu na predsedničkim izborima.

Obraćajući se Republikanskoj jevrejskoj koaliciji 2015, Tramp se osvrnuo na stereotipe o Jevrejima i novcu. „Nećete da me podržite jer ne želim vaš novac“, rekao je tom prilikom Tramp, aludirajući da Jevreji žele da kontrolišu političare. Sledeće godine je pred proizraelskom lobističkom grupom Američko-izraelskim komitetom za javne poslove (AIPAC) održao prvi govor koristeći teleprompter, koji je ocenjen kao izuzetno usiljen.

Klintonova se s Netanjahuom sastala u hotelu W na Union skveru. Oni su nešto manje od sata vodili, kako je saopšteno iz njenog tabora, „produbljen razgovor“ u kojem je predsednička kandidatkinja američkih demokrata „naglasila da je snažan i bezbedan Izrael od izuzetne važnosti za SAD jer delimo sveobuhvatne strateške interese i zajedničke vrednosti demokratije, ravnopravnosti, tolerancije i pluralizma“. Ona je ponovila svoju podršku za rešenje o dve države „koje Izraelu garantuje budućnost bezbedne i demokratske jevrejske države s priznatim granicama i pruža Palestincima nezavisnost, suverenitet i dostojanstvo“. Ona je naglasila da se „protivi svakom pokušaju spoljnih aktera da nametnu rešenje, uključujući pokušaje Saveta bezbednosti UN“.

Nakon višedecenijskog staža u državnoj upravi bivša državna sekretarka SAD se mnogo više isticala od Trampa kada je reč o Izraelu i Bliskom istoku, ocenjuje Gardijan. Ona je u govoru u martu u AIPAC-u branila svoje proizraelske stavove. „Imam snažan osećaj da Amerika nikada ne može da bude neutralna kada je reč o bezbednosti ili opstanku Izraela“, rekla je tom prilikom Klintonova. U julu prošle godine je u otvorenom pismu osudila pokret za bojkot Izraela (BDS), odnosno napore levičarske grupacije u SAD koja teži da izjednači Izrael sa aparthejdom, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u američkoj jevrejskoj zajednici. Klintonova je na sastanku „istakla svoju posvećenost suprotstavljanju pokušajima da se delegetimizuje Izrael, uključujući pokušaje pokreta BDS-a“.

Međutim, za razliku od Trampa, Klintonova je podržala sporan nuklearni sporazum koji su Iran i SAD postigli 2015. u okviru napora da se spreči iranski režim da proizvede nuklearno oružje.

SAD decenijama neguju savezništvo sa Izraelom i održavanje tog partnerstva je već dugo jedno od ključnih pitanja za veliki broj američkih birača. Uprkos zategnutom odnosu između Obamine Bele kuće i Netanjahuove vlade, uključujući spor oko iranskog nuklearnog sporazuma, SAD su ranije ovog meseca obećale rekordno povećanje isporuke vojne pomoći Izraelu.