„Razdvajanje“ Kine i SAD biće „težak razvod“: O posledicama Trampovog trgovinskog rata

Kina i Sjedinjene Države se retko u svemu slažu, ali su decenijama bile u opštem saglasju da je bolje biti trgovinski partner nego trgovinski neprijatelj.

Sada je to savezništvo na ivici pucanja a posledice u stvarnom svetu već se gomilaju, piše CNN.

Predsednici dve najveće svetske ekonomije ne deluju kao da su spremni da ozbiljno pregovaraju. Kina je u sredu poručila da bi bila otvorena za pregovore samo ako se razgovori budu vodili na osnovu „međusobnog poštovanja“, uz veću „doslednost i reciprocitet“ od Trampove administracije, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Bez nekog oblika povlačenja, očekuje se da će trgovina između SAD i Kine pasti za više od 80 odsto – što je razmera koja je, prema rečima Ngozo Okonjo Iveale, generalne direktorke Svetske trgovinske organizacije (STO), „praktično ravno potpunom razdvajanju“.

STO je u sredu objavio podjednako sumornu prognozu za globalnu trgovinu. (Zaključak: pre Trampovih tarifa, globalni trgovinski rast za ovu godinu bio je projektovan na 2,7 odsto. Sada se očekuje pad od 0,2odsto).

Evo kako se Trampov trgovinski rat već odražava na ekonomiju:

– Maloprodaja u SAD porasla je za 1,4 odsto u martu – uglavnom zahvaljujući prodaji automobila i auto-delova – jer Amerikanci pokušavaju da preduprede očekivana poskupljenja.

– Boeing, najveći američki izvoznik i jedan od ključnih poslodavaca, navodno je blokiran u isporukama kineskim avio-kompanijama.

– Peking je nedavno uveo izvozna ograničenja na sedam vrsta retkih zemnih minerala – ključnih komponenti za sve, od iPhone-a do električnih vozila – nad kojima Kina ima gotovo monopol.

– Nvidia, američki lider u proizvodnji čipova, saopštila je da će pretrpeti gubitak od 5,5 milijardi dolara nakon što je Vašington naredio obustavu prodaje Kini.

– Kineski maloprodajni gigant brze mode Shein i online platforma Temu podići će cene naredne nedelje, prema izveštaju Rojtersa.

Američke berze su u sredu zabeležile pad a predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je upozorio na „izazovan scenario“ u kojem bi tarife mogle da dovedu do trostrukog udara: slabijeg ekonomskog rasta, veće nezaposlenosti i brže inflacije – sve istovremeno.

„Ne postoji savremeno iskustvo koje nam govori kako da razmišljamo o ovome“, rekao je Pauel na događaju koji je u sredu organizovao Ekonomski klub Čikaga.

Možda biste pomislili da bi predsednik koji se proslavio knjigom „Umeće sklapanja poslova“ bio željan da postigne neki dogovor sa Kinom. Ali ako nas je Tramp išta naučio, to je da uvek treba očekivati neočekivano.

„Možda postoji neka druga strategija“, rekao je Ed Jardenij, iskusni investitor i predsednik kompanije Yardeni Research, u podkastu koji je ove nedelje vodio investitor Luj Navalje.

„Zamislivo je da on uopšte nema interes da sklopi dogovor sa Kinom. Zamislivo je da su SAD došle do zaključka da je Kina geopolitička pretnja i da je ono što pokušavamo zapravo uništavanje njihove ekonomije“.

Novi izveštaji Blumberga dodatno potvrđuju ovu teoriju.

Prema ovom mediju, koji se poziva na neimenovane izvore, Trampova administracija se „priprema da izvrši pritisak na druge zemlje da ograniče trgovinu sa Kinom“.

Jedna od opcija o kojoj se razmatra, navodi Blumberg, jeste suštinski oblik monetarne sankcije, u kojoj bi SAD tražile od drugih zemalja da uvedu carine na određene države koje imaju bliske veze sa Kinom.

Bez obzira na to da li je trgovinski sporazum krajnji cilj ili ne, „nije prijatno gledati ovo“, rekao je Jardenij. „On pokušava da iskoristi ekonomsku moć Amerike kako bi maltretirao druge zemlje ali biće veoma teško maltretirati Kinu“.

Kao što su mnogi posmatrači primetili, Kina je možda u jačoj poziciji da izdrži trgovinski rat delimično zato što ima autoritarnu kontrolu nad svakim aspektom svoje ekonomije.

Ali možda još važnije, Peking je naučio lekcije iz prve runde sukoba sa Trampom 2017. godine. Zemlja sada ide i dalje od jednostavnih recipročnih mera koje su obeležile raniji trgovinski sukob.

Obustava isporuka Boinga i ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata pokazuju da je Kina „naučila kako da na novi način koristi sopstveni uvoz kao oružje“, rekla je Meri E. Lavli, viša saradnica u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju.

„Kina i dalje želi da deluje kao odgovoran partner“ u trgovini sa zemljama poput Australije, Evropske unije i jugoistočne Azije, gde je predsednik Si Đinping ove nedelje boravio, primećuje Lavli. „Oni žele da kažu:’Vrata su otvorena. Mi smo razumni, samo se branimo od američke agresije’. I sada to rade sa znatno većim arsenalom alata“.