EPA/AARON SCHWARTZ / POOLSvet postaje sve oprezniji kada je reč o pozajmljivanju novca vladi predsednika Donalda Trampa, što dovodi do rasta kamatnih stopa na način koji dodatno pogoršava probleme sa pristupačnošću troškova života, usporava ekonomski rast i stvara novi rizik za Republikansku stranku na novembarskim izborima na polovini predsedničkog mandata, piše AP.
Skok cena energije izazvan ratom sa Iranom odrazio se i na tržište obveznica kojima se finansira američka vlada.
Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice premašio je 4,44 odsto, u odnosu na 3,95 odsto pre početka rata krajem februara. Prosečne kamatne stope na stambene kredite dostigle su najviši nivo u poslednjih devet meseci, dok prodaja automobila beleži pad.
Ovaj problem ima globalne razmere, jer su kamatne stope porasle u brojnim zemljama dok se svet prilagođava mogućnosti više inflacije, sve većim sumnjama u održivost državnih dugova i naglom rastu ulaganja u veštačku inteligenciju.
Donald Tramp pokušava da uveri Amerikance da ima plan za smanjenje godišnjeg budžetskog deficita, koji iznosi oko 1,8 biliona dolara.
Ranije je kao izvore dodatnih prihoda i ušteda navodio carine, uplate stranaca za njegovu vizu „Gold Card“, smanjenje državne potrošnje koje sprovodi Odeljenje za efikasnost vlade, kao i brži privredni rast.
Prošle nedelje je izjavio da će radna grupa za borbu protiv prevara, koju predvodi potpredsednik Džej Di Vens, biti ključ za ostvarivanje ogromnih budžetskih ušteda.
„Ako uradi zaista sjajan posao, imaćemo uravnotežen budžet, a da ne budemo morali ništa drugo da radimo“, rekao je Tramp.
Ekonomisti smatraju da je to verovatno nerealno
Ekonomisti ocenjuju da strategije predsednika Donald Trampa za značajno smanjenje budžetskog deficita verovatno neće doneti obećane rezultate.
Prema rečima Džesike Ridl iz Brukings Instituta, troškovi servisiranja američkog državnog duga utrostručili su se od 2021. godine i sada premašuju bilion dolara godišnje.
„Predsednik Tramp je potpisao zakon o smanjenju poreza koji će verovatno povećati deficit za pet biliona dolara tokom narednih deset godina, dok carine nadoknađuju samo mali deo tih troškova“, rekla je ona.
„Prema sadašnjim politikama, budžetski deficit bi u narednoj deceniji mogao da premaši četiri biliona dolara godišnje“.
Očekuje se da će deficit nastaviti da raste zbog toga što troškovi programa Social Security i Medicare rastu brže od poreskih prihoda.
Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je sredinom maja 4,67 odsto, a zatim je donekle pao kako su napredovali pregovori o prekidu vatre sa Iranom.
Slično tome, kamatne stope su početkom 2025. porasle zbog Trampovih carina nazvanih „Dan oslobođenja“, a potom počele da opadaju kada je odustao od najekstremnijih povećanja.
Kada je Kent Smeters, direktor „Penn Wharton Budget Model“, analizirao rast prinosa na tridesetogodišnje obveznice, procenio je da oko 60 odsto povećanja proizlazi iz očekivanja da će SAD nastaviti sa velikim zaduživanjem, dok je preostalih 40 odsto povezano sa inflacijom izazvanom ratom sa Iranom i Trampovim carinama.
Glen Habard, bivši predsednik Saveta ekonomskih savetnika Bele kuće tokom administracije Džordža Buša upozorava da SAD možda više nemaju isti kapacitet za zaduživanje kao ranije, što bi moglo otežati odgovor na buduće ekonomske krize poput finansijskog sloma 2008. godine ili pandemije koronavirusa.
„Ne mislim da danas imamo isti prostor za delovanje kakav smo imali 2008. ili 2020. godine“, rekao je Habard, koji sada predaje na Poslovnoj školu Kolumbija. „Čini se da u Vašingtonu nema mnogo ideja – ni dobrih ni loših – za rešavanje ovog problema“.
Kamatne stope postaju politički problem
Rast kamatnih stopa daje demokratskim kandidatima u trci za kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom novi argument za napad na republikance, u trenutku kada su birači zabrinuti zbog visokih cena hrane i goriva.
U petom kongresnom okrugu savezne države Kolorado, demokratska kandidatkinja Džesika Kilin ističe da uporni budžetski deficiti i više kamatne stope građanima otežavaju kupovinu ili renoviranje kuće, nabavku automobila i otplatu dugova po kreditnim karticama.
„Život je već sada skup“, rekla je Kilin, ratna veteranka i bivša bliska saradnica Daglasa Emhof, supružnika Kamale Haris. „Možemo govoriti o cenama goriva, ali veći troškovi zaduživanja samo dodatno pogoršavaju situaciju“.
Još jedan demokratski kandidat, veteran vojske Džo Regan, izjavio je da u kampanji često govori o odgovornom upravljanju javnim finansijama.
„Svaki dolar potrošen na otplatu kamata je dolar koji nije uložen u infrastrukturu, obrazovanje, podršku veteranima ili ekonomski rast“, rekao je.
Njih dvoje pokušavaju da poraze republikanskog kongresmena Džefa Kranka u okrugu koji demokrate smatraju potencijalno osvojivim. Kilin tvrdi da je deficit primer kako „Tramp govori jedno, a radi suprotno“.
U obraćanju Kongresu u martu 2025. godine, Donald Tramp izjavio je: „U bliskoj budućnosti želim da uradim nešto što nije učinjeno već 24 godine – da uravnotežimo savezni budžet. Uravnotežićemo ga“.
Borba protiv prevara kao nova strategija za smanjenje deficita
Administracija tvrdi da će postepeno smanjivati budžetski deficit. Kao udeo u ukupnoj ekonomiji, deficit je prošle godine bio manji nego 2024, mada je to delimično bilo posledica prihoda od carina, koje bi mogle biti vraćene nakon što je sud presudio da su nezakonito uvedene.
Ministar finansija Skot Besent prošle nedelje se pozvao na izveštaj prema kojem bi čak 500 milijardi dolara godišnje moglo biti ušteđeno eliminacijom prevara u državnoj potrošnji.
„To bi značajno smanjilo deficit“, rekao je.
Besent se verovatno oslanjao na izveštaj Državne kancelarije za reviziju i odgovornost iz 2024. godine, prema kojem je godišnja vrednost prevara iznosila između 233 i 521 milijarde dolara. Međutim, te procene delimično obuhvataju period pandemije, kada je država masovno pozajmljivala novac kako bi stabilizovala ekonomiju.
Bela kuća i Ministarstvo finansija nisu odgovorili na pitanja o osnovu za Bessentove tvrdnje.
Govoreći o deficitu, Besent je izjavio da je administracija nasledila veoma tešku situaciju od bivšeg predsednika Bajdena.
„Nasledili smo najgori budžetski deficit u istoriji u trenutku kada zemlja nije bila ni u recesiji ni u ratu“, rekao je.
On je ranije najavio cilj da se godišnji deficit smanji na tri odsto američkog bruto domaćeg proizvoda. Trenutno je približno dvostruko veći, a Besent nije precizirao kada bi taj cilj mogao biti ostvaren.
Tržišta upozoravaju političare
Investitori i dalje kupuju akcije američkih kompanija, što podiže vrednost berzanskih indeksa i pokazuje veru u dugoročni potencijal američke ekonomije.
Međutim, rast kamatnih stopa istovremeno ukazuje da investitori državni dug sve više vide kao slabost Sjedinjenih Država.
Više ekonomista smatra da bi finansijska tržišta mogla naterati političare da se ozbiljnije pozabave deficitom pre nego što to učine sami birači. Drugim rečima, tržišta bi mogla izvršiti pritisak kroz više kamate i skuplje zaduživanje.
Ekonomista Glen Habard naglašava da se čitavo tržište državnih obveznica zasniva na poverenju da će dug biti vraćen.
On podseća da engleska reč credit (kredit) potiče od latinske reči povezane sa verovanjem i poverenjem.
„Suština duga je: verujem da ćeš mi vratiti novac“, rekao je Habard. „To funkcioniše – sve dok jednog dana više ne funkcioniše“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
