Prijateljstvo Trampa i Modija na testu

Da li će najnoviji sastanak indijskog premijera Narendre Modija sa Trampom u Beloj kući označiti prvi korak ka obnavljanju ovog kritičnog odnosa?

Tramp nije krio svoje uverenje da lične veze između lidera mogu da podupru jače bilateralne odnose. I on i Modi svakako dele afinitet – obojica su nacionalistički političari koji ne vole ništa više od toga da udovolje bučnoj gomili razrađenom teatralnošću.

U septembru 2019. njih dvojica su zajedno došli na javni skup u Hjustonu, kojem je prisustvovalo 50.000 Indoamerikanaca i nekoliko američkih poslanika. Sledećeg februara Tramp se obratio više od 100.000 ljudi u Ahmedabadu.

„Amerika voli Indiju“, izjavio je. „Amerika poštuje Indiju, a Amerika će uvek biti verni i odani prijatelj indijskom narodu.”

Odnosi SAD i Indije su se pogoršali nakon ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu 2022. Bajdenova administracija je mobilisala američke saveznike i partnere da se pridruže njenoj kampanji kažnjavanja Rusije – i, u idealnom slučaju, da je primora da promeni svoje ponašanje. Ali daleko od toga da se pridruži ovim naporima, Indija je ostala neutralna i iskoristila je priliku da obezbedi jeftinu rusku naftu.

Bilo je i drugih spornih tačaka. Bajdenova administracija je nastojala da oslabi vojnu huntu Mjanmara uvođenjem strogih sankcija zemlji i slanjem „nesmrtonosne pomoći“ pobunjeničkim grupama – politika koja je doprinela nestabilnosti u indijskoj pograničnoj državi Manipur. Bajden je takođe mazio pakistanski režim koji je podržavala vojska, uključujući i odobravanje ugovora od 450 miliona dolara 2022. za nadogradnju flote borbenih aviona F-16 u zemlji.

Slično tome, Bajden je pozdravio privremenu vladu koju je vojska Bangladeša postavila nakon svrgavanja vlade naklonjene Indiji u avgustu prošle godine. Brzi pad Bangladeša u bezakonje i islamističko nasilje od tada je podigao ozbiljne bezbednosne rizike za Indiju, koja je već dom milionima ilegalno naseljenih Bangladešana.

Američki pristup separatističkim vođama Sika na njenom tlu takođe je razbesneo Indiju. Pod Bajdenovom administracijom, SAD su sprovele krivičnu istragu o navodnoj umešanosti Indije u navodne zavere za atentate na militante Sika u SAD i Kanadi.

U septembru prošle godine, samo nekoliko dana pre nego što se Bajden sastao sa Modijem u Delaveru, visoki zvaničnici Bele kuće i američke obaveštajne službe sastali su se sa separatistima Sika da bi ih uverili da će biti zaštićeni od „transnacionalne represije“.

Sledećeg meseca, SAD su optužile bivšeg indijskog obaveštajnog oficira za navodnu neuspelu zaveru za ubistvo sikhskog militanta sa sedištem u Njujorku, koji je na listi najtraženijih u Indiji.

U tom kontekstu, lako je shvatiti zašto je Trampova pobeda na predsedničkim izborima u novembru prošle godine podigla nadu u Indiji za resetovanje bilateralnih odnosa. Pomaže to što se Tramp u više navrata obavezao da će pregovarati o brzom okončanju rata u Ukrajini, što znači da izbor Indije da ne izabere stranu u tom sukobu više neće biti važan.

Međutim, nekoliko nedelja nakon početka Trampovog drugog mandata, postoje razlozi za sumnju u ovaj ružičasti scenario. Tramp do sada nije učinio ništa da Indiju poštedi njegovog frenetičnog nastojanja da sprovede svoja predizborna obećanja, od povećanja carina do deportovanja imigranata bez dokumenata. Kada je Trampova administracija poslala više od sto indijskih državljana nazad u Indiju vojnim avionom – 40-časovno mučenje – ruke i noge su im bile okovane. Modi nije rekao ništa.

U stvari, daleko od toga da se suprotstavi Trampu, Modi je preventivno smanjio carine na uvoz iz SAD, nadajući se da će to držati Indiju podalje od pogleda „Tarifnika“. Ali nezadovoljni Tramp, koji je Indiju nazvao „veoma velikim zloupotrebljivačem“ carina, nije poštedeo Indiju svojih nameta za čelik i aluminijum. On želi da Indija izbriše svoj bilateralni trgovinski suficit od 35 milijardi dolara kupovinom više nafte i naftnih derivata i oružja od SAD.

Indija je treći najveći svetski potrošač primarne energije, posle Kine i SAD, i najveći izvor rasta potražnje za naftom. To zemlju čini veoma atraktivnim tržištem za američku administraciju koja je posvećena povećanju domaće proizvodnje nafte i gasa. To takođe znači da bi Trampova posvećenost snižavanju cena nafte, uključujući i vršenje pritiska na lidera OPEK-a Saudijsku Arabiju, bila od koristi indijskoj ekonomiji.

Ali Tramp nikada nije bio posebno zabrinut oko toga da njegovi trgovinski sporazumi budu obostrano korisni. Što se tiče Indije, njegov plan bi mogao biti da iskoristi pretnju carinama da primora Modijevu vladu da prihvati trgovinski sporazum po njegovom izboru.
To je ono što je uradio Japanu tokom svog prvog mandata. Pokušao je to da uradi i Indiji, ali nije uspeo, pa je umesto toga oduzeo Indiji njen specijalni trgovinski status, što je navelo Indiju da uvede osvetničke carine na neke američke proizvode.

Ako Tramp na kraju uvede dodatne carine Indiji, indijska ekonomija bi mogla da uspori, barem neznatno. U širem smislu, Trampova trgovinska agenda „Amerika na prvom mestu“ – koja se kosi sa Modijevom inicijativom „Make in India“ – preti da potkopa status Indije kao svetske „administrativne kancelarije“, pružajući opsežne IT i poslovne usluge američkim kompanijama.

Kada je trgovina u pitanju, Tramp se podjednako odnosi prema prijateljima i neprijateljima. Ali važno je da je Indija prijatelj – i Tramp bi trebalo da želi da tako i ostane. Američko-indijsko strateško partnerstvo pomaže u unapređenju zajedničkih interesa dve zemlje u indo-pacifičkom regionu, svetskom ekonomskom i geopolitičkom čvorištu u nastajanju, uključujući jačanje pomorske bezbednosti i podržavanje stabilne ravnoteže snaga.

Dve zemlje već rade na produbljivanju vojne interoperabilnosti, a SAD su pretekle Rusiju kao vodeći indijski snabdevač oružjem, kako pokazuju novi ugovori.

Dok Tramp i Modi grade svoj odnos, obojica bi trebalo da priznaju da je Indija najvažniji američki partner u suprotstavljanju hegemonističkim ambicijama Kine. Stoga je u interesu obe zemlje da obnove i prodube bilateralne odnose, uključujući jačanje saradnje na važnim i novim tehnologijama, od veštačke inteligencije do biotehnologije. Topli lični odnosi su dodatni bonus.

Brama Čelani, profesor-emeritus strateških studija u Centru za politička istraživanja u Nju Delhiju i saradnik na Robert Boš akademiji u Berlinu. Napisao je knjigu Voda, mir i rat: Suočavanje sa globalnom krizom vode (Rovman & Littlefield, 2013).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org