Treba li Nemačka da isporuči Ukrajini tenkove? 1Foto: EPA-EFE/Morris MacMatzen / POOL

Svuda se priča o sporu oko eventualnog slanja nemačkih tenkova Ukrajini. Ali, u Berlinu se prepiru oko još nekih tenkova. U toj diskusiji reč je o dva rata – ovom sada u Ukrajini, ali i o Drugom svetskom ratu.

Treba li Nemačka da isporuči Ukrajini teško oružje, dakle i tenkove? Kancelar Olaf Šolc odbija bilo kakve solo-akcije. I njegova stranačka koleginica, ministarka odbrane Kristine Lambreht, podseća na dogovore u okviru NATO.

O tome dakle nije doneta konačna odluka, a isto važi i za neke druge rasprave koje se vode daleko od političke pozornice. I u njima se radi o tenkovima, ali ne o onima koje bi ukrajinskim jedinicama trebalo da pomognu da pobede ruske napadače.

Reč je o tenkovima koji su učestvovali u borbama za Berlin krajem Drugog svetskog rata 1945. godine. Kao simbol pobede Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom oni stoje u Berlinu u sklopu spomenika na oko 500 metara od Brandenburške kapije. Da li je to još uvek prihvatljivo s obzirom na ruski napad na Ukrajinu?

Štefani Bung, poslanica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u berlinskom pokrajinskom parlamentu za DW kaže: „Spomenici moraju biti očuvani, ali ja zahtevam uklanjanje izloženih rusko-sovjetskih topova i tenkova koji se nalaze u Nemačkoj.“ Pritom je toj političarki jasno da je to teško ostvarljivo. Jer, Nemačka se 1990. tzv. ugovorom „dva plus četiri“ o ponovnom ujedinjenju, obavezala da će čuvati i održavati sovjetske spomenike.

Ratno oružje u javnom prostoru

Bung se ipak nada da će uspeti da pokrene raspravu o ratnom oružju u sklopu spomenika u javnom prostoru. „Ako želimo da nas po tom pitanju shvate u Evropi ozbiljno, onda ne možemo da se krijemo iza pravnih ograda, kad su se političke okolnosti iz temelja promenile“, kaže Bung.

Kako svojoj deci i evropskim komšijama objasniti da rusko oružje u Nemačkoj simbolizuje mir, „ako se istovremeno Rusija već godinama bori protiv Evrope i naših vrednosti, a u Ukrajini vodi rat najbrutalnijom silom“, kaže pokrajinska poslanica demohrišćana.

Primer baltičkih zemalja

Štefani Bung zadovoljna je što se o tome govori i na međunarodnom nivou, a naročito u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, bivšim sovjetskim republikama koje su od 1991. ponovo nezavisne. Tamo su, nakon ruskog napada na Ukrajinu, uklonili brojne spomenike iz sovjetskog vremena.

„Baltičke zemlje pokazuju da je vreme ruskog ratnog oružja i monumentalnih spomenika pobede prošlo i da se dosledno uklanjaju“, kaže 44-godišnja političarka. Tenkovi su, dodaje, „materijalizovani simboli sile“ koji su proizvedeni radi ubijanja, zastrašivanja i vladanja ljudima. To je uverenje, kaže Štefani Bung, koje ona deli i sa estonskom premijerkom Kajom Kalas, i sa mnogim drugima.

27 milijuna mrtvih u Sovjetskom Savezu

Da izloženi tenkovi imaju „ratni karakter“ slaže se i izdavač istorijskih knjiga i pokretač trajne berlinske izložbe o vremenu nacizma Viland Gibel. Ali, on je ipak protiv toga da se tenk T34 ukloni sa sovjetskog spomenika. „Oni su tu zato što je Nemačka počela Drugi svetski rat i zato što je u Sovjetskom Savezu bilo 27 miliona mrtvih.“ Među mrtvima je bilo i oko osam miliona Ukrajinaca, podseća Gibel u razgovoru za DW.

To su bila druga vremena, kaže taj autor brojnih knjiga o istoriji Belina i Nemačke. „Sovjetski vojnici su u najtežim okolnostima porazili nacionalsocijalizam.“ Da bi se to poštovalo i priznavalo, sovjetski spomenik mora da bude sačuvan onakav kakav jeste, dakle sa tenkovima, smatra Gibel.

Znak protiv Putinovog zločina

Njemu veoma teško pada to što u 2022. godini milioni ljudi u Ukrajini moraju da strahuju za život zbor ruskog napada. Neposredno nakon početka rata pomagao je ukrajinskim izbeglicama koje su stizale na glavnu železničku stanicu u Berlinu, a sad namerava da izloži jedan ruski tenk u sred Berlina. „Želim nešto da suprotstavim zločinu.“

Ideju za privremenu izložbu dobio je gledajući zarobljene ruske tenkove koji su u junu bili izloženi najpre u Varšavi, a onda i u Pragu. Viland Gibel smatra da je tako nešto moguće i u Berlinu, a odgovarajuće mesto bi, po njemu, bilo – preko puta ruske ambasade. „Da bismo pokazali: mi smo protiv rata! Ovi tenkovi donose nasilje u Ukrajinu“, kaže Gibel.

Ti tenkovi bi, dodaje, slali još jednu poruku: da je Ukrajina u stanju da ih uništi. „I bilo bi od velike pomoći kada bi Nemačka više pomogla Ukrajini teškim oružjem“, kaže Gibel. Ali, vlada u Berlinu to i dalje odbija.

Njegov predlog za postavljanje olupine tenka preko puta ruske ambasade nadležna opštinska uprava je odbila uz obrazloženje da su „u uništenom tenku poginuli ljudi i da to nije prikladno za izložbu“. Ali, Gibel je protiv te odluke uložio žalbu Upravnom sudu.

Oporuka iz Buče

On je optimista, jer u jednoj drugoj berlinskoj četvrti nemaju problema s tim da se na umetnički način pozabave ratom u Ukrajini. U četvrti Šarlotenburg-Vilmersdorf je prije nekoliko nedelja, uz prisustvo bivšeg ukrajinskog ambasadora Andrija Melnika otvorena izložba „Oporuka iz Buče“.

Na njoj se može videti olupina izgorelog automobila u kojem su, nakon ruskog napada, ubijene tri žene i jedna 14-godišnja devojčica.

Viland Gibel je već bio u Kijevu kako bi se u tamošnjim ministarstvima spoljnih poslova, odbrane i kulture založio za svoju ideju. Ponuđeno mu je da se od „jednog uništenog tenka napravi muzejski primerak“. A da bi mogao da se dopremi u glavni grad Nemačke, potreban je dokument iz kojeg se vidi da „taj komad otpada više ne može biti upotrebljen u ratu“. I taj dokument mu je obećan.

Da li je to populizam?

Štefani Bung, kojoj smeta tenk T34 na sovjetskom spomeniku, protivi se i postavljanju olupine tenka pred ruskom ambasadom. „To bi po mom mišljenju bilo čisto populističko sredstvo da se rat iskoristi za medijsku pažnju, a ne bi bilo dobro ni sa etičke tačke gledišta“, kaže berlinska političarka.

Oružje protivnika, bez obzira u kakvom je stanju, nije odgovarajuća simbolika miroljubive evropske misli, kaže Štefani Bung i zaključuje: „Umesto toga, a kao optužnica protiv ruske spoljne politike, trebalo bi da budu izložene slike žrtava rata, dokumentacije ratnih zločina i fragmenti uništenog kulturnog blaga.“


 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.