U Mostaru se nije desilo Sarajevo 1Predstavnici Koalicije za Mostar posle izbora Foto: BETA AP/ Photo Kemal Softic

Koalicija koju predvodi HDZ (37,48 odsto podrške birača) trenutno ima najviše glasova sa Centralne gradske liste – 13 mandata, od ukupno 35 članova Gradskog veća koji biraju gradonačelnika u dva kruga glasanja.

Sledi „Koalicija za Mostar“ (29,49 odsto) ili 11,12 mandata, koju predvodi SDA i koju još čine Savez za bolju budućnost, Demokratska fronta, Stranka za BiH i Bosanska patriotska stranka.

„Bh. blok“ koji čine SDP BiH i Naša stranka, dobio je 11,36 odsto glasova ili šest mandata.

Prema podacima CIK, u Gradsko veće Mostara ući će još dve stranke – Hrvatska republikanska stranka (HRS) i Srpska ista „Ostajte ovdje – Zajedno za naš Mostar“, koju čine Savez nezavisnih socijaldemokrata i Srpska demokratska stranka.

Oni su saopštili da su prešli cenzus, te da imaju sigurnog jednog većnika.

Kako prenose mediji u BiH, proći će dani dok ne budu objavljeni konačni rezultati i meseci do formiranja nove vlasti.

Evidentno je, kako se navodi, jačanje opozicije, koja je prošla „nikad bolje“, iako će HDZ i SDA sigurno imati dvotrećinsku većinu.

Centralna gradska lista, upućuju mediji, najbolji je pokazatelj budućeg izgleda gradskog veća, jer je očigledno da će tek pet koalicija ući u Veće, imajući u vidu da je cenzus bio tri odsto.

Ocene su da se „u Mostaru nije desilo Sarajevo“, te da je očekivan rezultat prema kojem će HDZ i SDA uzeti najviše, samo je, ističu, pitanje „kako će stajati preferencije kod biranja koalicionih partnera“.

U tom smislu, bitno je, navode, kako će se postaviti HRS, jedina, kažu, prava opozicija kod Hrvata u BiH, kojoj su dosad glavne odlike bile oštra nacionalna retorika, ali i izbegavanje bilo kakve saradnje sa mostarskim HDZ.

Stranke „Bh. bloka“ su na poslednjim izborima pre 12 godina uzele tri mandata, a sada će, kako se očekuje, verovatno bar dvostruko više. „Bh. blok“ najbolje stoji u Starom Gradu, gde je listu nosila Irma Baralija.

„Prema našim saznanjima, pobedili smo u nekoliko zona u Starom gradu“, rekla je Baralija, potpredsednica Naše stranke, koja je u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom BiH.

Ona je poznata po tužbi protiv BiH zbog toga što od 2008. nije bilo izbora u Mostaru.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je, na osnovu tužbe, 29. oktobra 2019, presudio u njenu korist i naložio Parlamentu BiH da izmeni Izborni zakon, najkasnije u roku od šest meseci od kada presuda postane pravosnažna, kako bi se omogućilo održavanje lokalnih izbora u Mostaru.

Predsednik SDP-a Nermin Nikšić zadovoljan je, kaže, onim što je „Bh. blok“ postigao.

Kako je konstatovao, „SDP je prvo bio prozvan izdajnikom Bošnjaka, a nakon izbora probosanskom strankom“.

Vrlo je važno, naveo je Nikšić, da su u Mostaru nakon 12 godina ipak održani izbori, te da se njegova partija „pozicionirala kao jedina mostarska stranka svih naroda“.

Predsednik SDA Bakir Izetbegović juče se oglasio navodeći da će „Koalicija za Mostar koju predvodi SDA biti glavni pregovarač za novu vlast“, ali da od konačnih rezultata zavisi s kim će krenuti u pregovore.

On naglašava da su očekivanja SDA od novog saziva Gradskog veća poznata i jasna: „Želimo jedinstven, prosperitetan i moderan i tradicionalan evropski Mostar“.

Denis Zvizdić iz SDA je rekao da Koalicija za Mostar „veruje u programske ciljeve i smernice i da su za gradonačelnika glasali svi koji žele moderan i savremen Mostar“.

„Ne dolazi u obzir da Mostar bude bilo čiji stolni grad. Mostar je paradigma države BiH, kao multietnički, antifašistički grad, takav želimo da izgradimo“, kazao je Zvizdić aludirajući na izjavu Dragana Čovića, predsednika HDZ BiH da će Mostar biti „stolni grad Hrvata“.

Čović je izrazio uverenje da će Mario Kordić biti gradonačelnik Mostara.

O izborima u Mostaru pišu i svetski mediji.

Tako je agencija AP u tekstu pod naslovom „Bosanski grad Mostar održava prve lokalne izbore za 12 godina“ iznela predviđanja da na mostarskim lokalnim izborima pobedu nose „duboko ukorenjeni etnonacionalisti“, ali da rani rezultat glasanja ukazuje i na to da bi multietničke stranke mogle biti snažan deo budućeg Gradskog veća.

Rojters piše da je „ovaj južni grad u BiH najmultietničniji u državi, ali hrvatsku i bošnjačku zajednicu od 1990-ih godina uglavnom razdvaja Neretva“.

Gardijan navodi da se godinama vlast u Mostaru nije mogla dogovoriti oko nadležnosti i da je to dovelo do problema kao što su gomilanje smeća, nefunkcionalni javni prevoz, dvostruke javne institucije.

List prenosi izjavu Slavena Raguža, šefa HRS, da je „Mostar postao paradigma BiH u kojoj su vladajuće elite krojile društvo po svojim potrebama, živeći od novca poreskih obveznika i ne pokazujući nikakvu odgovornost prema ljudima koje bi trebalo da predstavljaju“.

„Nestali hrvatski glasovi“

Gradski odbor HDZ-a BiH Mostar poziva međunarodne partnere i predstavnike međunarodne zajednice, sve nadležne institucije da se uključe u rešavanje „očitih izbornih manipulacija koje ruše evropski put, stabilnost i napredak“. „Odgovorno tvrdimo da se nastavlja izborni inženjering, nakon zatvaranja birališta, a sa hrvatskih područja nestaju glasovi ili se ne broje. Danas imamo upravo takvu situaciju na koju smo upozoravali. Imamo glasove kojih preko noći nigde nema, a dobile su ih hrvatske stranke. Ko je ukrao te glasove i/ili ih prebacio drugim političkim opcijama“, istakli su u saopštenju iz HDZ-a BiH.

close
U Mostaru se nije desilo Sarajevo 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.