U Švedskoj situacija ozbiljna, ali pod kontrolom

Rezultati pokazuju da da je „kriva“ prilično ravna u Stokholmu, iako deluje da je broj slučajeva veliki – oko 16.000 u Švedskoj, od čega je oko 6.500 u Stokholmu. Nemoguće je sada u potpunosti proceniti efekte švedskog pristupa, ali je činjenica da nije došlo do eksplozije broja obolelih, niti do situacije da su bolnice pune. Deluje da je situacija ozbiljna ali pod kontrolom. Pored toga, vlasti uvek ponavljaju da situacija neće trajati sedmicama, već mesecima – govori za Danas o životu u Švedskoj tokom pandemije Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders za Evropu, koji trenutno živi u Stokholmu.

Kako dodaje, na početku pandemije je sve bilo malo ležernije, posle čega je usledila faza kada se verovalo da se mogu identifikovati svi koji su se zarazili virusom u inostranstvu.

– Taj model je sredinom marta napušten, kao i masovno testiranje. Cela strategija se temelji na tome da nema ekstremnih mera, već samo preporuka koje se odnose na socijalno distanciranje, održavanje higijene i povećanje kapaciteta u bolnicama. Iako je postojao veliki pritisak, vrtići i osnovne škole nikada nisu zatvarani. Objašnjenje je da bi u slučaju zatvaranja, ljudi koji rade u „kritičnim sektorima“ morali da ostanu kod kuće. Jedina zabrana se tiče okupljanja više od 50 ljudi i ona se uglavnom sprovodi. Sada se ponovo sprovodi masovnije testiranje, ali drugih mera nema. Glavni rezultat je da je u intenzivnoj nezi samo 1.100 ljudi što je daleko ispod očekivanog broja – ukazuje Miletić.

Upitan da uporedi švedski i srpski model u borbi protiv virusa, Danasov sagovornik naglašava da mere u Srbiji deluju pomalo nestvarno.

– Razumljivo je da se proglasi vanredna situacija, ali vanredno stanje sa svim merama koje se prilično grubo i neprikladno komuniciraju mi deluju kao da vlastima nije stalo do građana. U Švedskoj, premijer stalno ponavlja da neće da smeša u rad eksperata, a vlasti odbijaju da urade bilo šta ekstremnije jer ne žele da život stane. Hapšenja, totalne zabrane penzionerima da izađu i prošetaju, kao i zabrane novinarima da postavljaju pitanja na pres konferencijama u Srbiji su neproporcionalne mere cilju koji se želi postići – objašnjava Miletić.

Prema rečima našeg sagovornika, vlasti u Švedskoj ne samo da ponavljaju da se zakoni moraju u potpunosti sprovoditi i u vreme krize kao što je ova, već jako puno govore o tome na koji način će pomoći drugim zemljama kroz humanitarnu pomoć, ali i da izgrade demokratske institucije.

– Ovde se demokratija i ljudska prava ne dovode u pitanje i od kada je kriza počela, sve partije se stalno usaglašavaju. Svaka mera je dobijala podršku svih njih, ali to ne znači da svaka od njih neće javno izneti još neki predlog. Zajedno sa demokratijom i ljudskim pravima, solidarnost i odgovornost su nešto na čemu je bazirano švedsko društvo, a u Srbiji se teško može videti – zaključuje Goran Miletić.

Srbija neće imati fer izbore

Na naše pitanje kako vidi Švedsku a kako Srbiju kada se situacija stabilizuje, Miletić odgovara da će Švedska nastaviti da se razvija u dobrom pravcu i pokušavati da sanira ekonomske posledice što više moguće. „Ovaj proces će biti baziran potrebama građana i realnim mogućnostima. Nasuprot tome, deluje da će Srbija nastaviti putem populizma i da ponovo nećemo imati fer izbore sa slobodnim medijima. Štaviše, čini se da je ova kriza još više devastirala ostatke institucija koje smo teškom mukom gradili, ali i evropski put Srbije. Moguće je da ovakav scenario odgovara vlastima, ali će imati dugoročne negativne posledice po celo društvo“, naglašava Goran Miletić.