UN pozivaju Evropu da pojača ekološke ambicije u borbi protiv planetarne krize 1Foto: EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Vlade u panevropskom regionu moraju da pokažu daleko veću ambiciju u rešavaju klimatskih promena, zaštiti ekosistema i upravljanju otpadom i zagadjenjem, navedeno je u danas predstavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija na 9. Ministarskoj konferenciji o životnoj sredini za Evropu u Nikoziji na Kipru.

Sedma po redu panevropska procena životne sredine, predstavljena je najvišem telu UN za ekološku politiku u regionu, kojom su obuhvaćene 54 zemlje širom Evropske unije, članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Balkan, Kavkaz, Istočna Evropa i Centralna Azija.

U zajedničkom izveštaju Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP) ukazano je da je potrebna veća akcija za rešavanje trostruke planetarne krize, koja utiče na klimu, prirodu i zagađenje i čiji efekti imaju uticaj na živote ljudi.

„Zaključci ove procene, posmatrajući samo polovinu Agende 2030, moraju da budu poziv za buđenje regiona“, rekla je izvršna sekretarka UNECE Olga Algajerova.

Ona je istakla da je suša sa kojom se region suočio ovog leta ukazala na to „šta se može očekivati u vremenima koja dolaze“.

„Dok građani osećaju pritisak i suočavaju se sa sve većim poskupljenjem računa za energiju i vide da se rekordne temperature i njihovi rezervoari vode smanjuju, kontinent je suočen sa drugim velikim izazovima. Zato zemlje moraju da pokažu da postoji plan“, rekla je izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen.

U zajedničkom izveštaju se navodi da je između 2009. i 2018. godine 41 evropska zemlja zabeležila smanjenje preuranjenih smrti za 13 odsto, uzrokovanih dugoročnom izloženošću česticama PM2,5.

Ipak, koncentracija PM2,5 nastavila je da premašuje smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije iz 2005, koja iznosi 10 miliona grama po kubnom metru vazduha, i naknadno strože ograničenje za 2021. godinu od pet miliona grama po kubnom metru vazduha u celom regionu.

U izveštaju se navodi da je upotreba obnovljivih izvora energije povećana u 29 zemalja u periodu 2013-2017, ali da se region i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva.

Kako je naglašeno, zagađenje i pražnjenje urbanih i industrijskih otpadnih voda su i dalje značajni organski zagađivači koji predstavljaju pretnju za javno zdravlje.

Kada su u pitanju zaštićena područja, u panevropskom regionu su se ona skoro utrostručila u poslednjih 30 godina.

Zaštićena morska područja površinski su porasla za 66 odsto, a kopnena za 22 odsto u poslednjih pet godina.

Prema izveštaju, količina otpada nastavlja ipak da raste, čak i tamo gde postoji snažna politička posvećenost cirkularnoj ekonomiji, kao što su zemlje EU i druge zemlje zapadne Evrope, a stopa reciklaže se znantno razlikuje među zemljama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.