UN: Za 50 godina prirodne katastrofe odnele preko dva miliona života 1Foto: Beta/NOAA via AP

Broj ekstremnih vremenskih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama upetostručen je u poslednjih 50 godina, a u njima je život izgubilo više od dva miliona ljudi.

Ukupni globalni gubici zbog pojava kao što su poplave i toplotni talasi iznose tri biliona evra, saopštila je agencija UN, preneo je Juronjuz.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) je saopštila da je njen novi izveštaj „Atlas“ do sada najsveobuhvatniji pregled smrtnosti i ekonomskih gubitaka uzrokovanih ekstremnim vremenskim prilikama i klimatskim promenama.

U njemu je analizirano oko 11.000 prirodnih katastrofa koje su se dogodile između 1979. i 2019. godine, uključujući velike katastrofe kao što je suša u Etiopiji 1983. godine, koja je bila događaj s najfatalnijim ishodom, s obzirom na to da je tada umrlo 300.000 ljudi, kao i uragan Katarina 2005. koji je uzrokovao najveće troškove, pošto su zabeleženi gubici od 138,5 milijardi evra.

Izveštaj ukazuje na trend ubrzanja, pri čemu je broj prirodnih katastrofa porastao gotovo pet puta u periodu od 1970-ih do poslednjih deset godina, ukazujući da ekstremni vremenski događaji postaju sve češći zbog globalnog zagrevanja.

Troškovi uzrokovani ovim događajima su porasli sa 148,4 milijardi evra koliko su iznosili 1970-ih na 1,16 biliona 2010-ih kada su oluje kao što je Harvi, Marija i Irma protutnjale Sjedinjenim Državama.

„Ekonomski gubici rastu dok je opasnost sve veća“, rekao je generalni sekretar WMO Peteri Talas.

Međutim, dok su opasne vremenske prilike sve češće i sa sobom donose sve veće troškove, broj njihovih žrtava na godišnjem nivou je opao sa više od 50.000 tokom 1970-ih na oko 18.000 tokom 2010-ih, što ukazuje da se isplatilo bolje planiranje.

„Unapređeni sistemi za rana upozorenja na opasnosti rezultirali su znatnim smanjenjem smrtnosti“, rekao je Talas.

Više od 91 odsto od dva miliona stradalih u vremenskim nepogodama čine žrtve prirodnih katastrofa u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju, u kojem se ukazuje da samo polovina 193 članice VMO-a imaju sisteme za rana upozorenja na opasnosti.

„Žestoki jaz“ u praćenju vremenskih prilika, naročito u Africi, takođe utiče na tačnost ovih sistema za rana upozorenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.